Izložba "Zenitistima celoga sveta - Iz zaostavštine Ljubomira Micića", povodom sto godina od pokretanja prvog avangardnog jugoslovenskog pokreta zenitizam i časopisa Zenit, biće otvorena danas u Narodnom muzeju.
Autorka izložbe Gordana Stanišić stručno je provela danas novinare kroz postavku koja sadrži dela deset jugoslovenskih i 19 inostranih avangardnih umetnika nastalih između 1921. i 1930. godine, brojeve časopisa Zenit, kao i brojne druge predmete iz Micićeve zaostavštine.
Na izložbi se mogu videti dela Vasilija Kandinskog, Branka Ve Poljanskog, Mihaila Petrova, Jo Kleka, Lazara Markoviča El Lisickog i brojnih drugih stvralaca.
Izložena su dela od predavangardnih pravaca secesije, ekspresionizma i postkubizma, do avangardnih - futurizma, dadaizma, konstruktivizma, zenitizma i nadrealizma.
- Nama je bio cilj da prikažemo sva dela koja je Micić uprkos svim teškim okolnostima i životnim situacijama svojom upornošću i ljubavlju, iskrenim odnosom prema avangardi i svojim idealima uspeo da sačuva - istakla je Stanišić.
Prema njenim rečima, pisac, kritičar i prevodilac Micić (1895-1971) bio je kontroverzna ličnost, koja je odigrala veliku ulogu kao urednik međunarodnog časopisa za umetnost i kulturu Zenit, pokrenutog u Zagrebu 1921. godine, i kao idejni tvorac i protagonista nove ideologije zenitizma.
Micić je bio okrenut propagiranju humanizma i antiratne politike internacionalizma, a levo usmereni Zenit je kroz estetiku kriticizma i poricanja bio sklon buntovnički provokativnom i ponekad anarhističkom oglašavanju.
- Bio je kritičan na delu. Nije samo izdavao časopis. Imali su večernje, razne manifestacije i društvene aktivnosti, čak pobune i borbe protiv raznoraznih društvenih stavova. Imao je i anarhističku dimenziju. Tako da su bili i hapšeni - rekla je Stanišić.
U opisu izložbe se navodi da je časopis bio slobodne montažne konstrukcije, sa eksperimentalnim semantičkim i tipografskim rešenjima, kao i sa člancima o aktuelnostima i teoretskim napisima domaćih i inostranih saradnika.
Kako se navodi, propagandni i reklamni sadržaji bili su imanentni srodnim avangardnim časopisima nemačkog ekspresionizma, italijanskog futurizma, ruskog konstruktivizma, suprematizma i dadaizma.
- Drugi avangardni pokreti nisu imali kompleksnost i viziju o tome kako se mogu širiti ideje i kako se može napraviti mreža saradnje i razmenjivati ideje što je bilo bitno - istakla je Stanišić.
Usled Micićevih nesuglasica sa hrvatskim kulturnim poslenicima, redakcija se 1923. godine premešta u Beograd gde Zenit izlazi do 1926. a jugoslovenska vlast zabranjuje broj 43. zbog iznetih kritički-polemičkih stavova.
- Zbog teksta "Zenitizam kroz prizmu marksizma" pod pseudonimm iza koga je najverovatnije bio Micić, Zenit se gasi. Država sudski zabranjuje izlaženje a Micić, proganjan od vlasti, u izuzetno slaboj materijalnoj situaciji, emigrira u Francusku - rekla je Stanišić.
Prema njenim rečima, posle ukidanja časopisa i odlaskom njegovog pokretača u inostranstvo i zenitizam se završio "kao i sve avangarde utopijom, a Micić je ostao žrtva sistema ali svojih ideala".
Ni po povratku u Jugoslaviju 1936. godine ni kasnije, polemičan i često svadljiv, Micić nije uspeo da ostvari svoje umetničke ideale, a posle smrti njegova zaostavština je odlukom beogradske opštine Vračar predata 1980. godine Narodnom muzeju i Narodnoj biblioteci Srbije.
Micićevu zaostavštinu u Narodnom muzeju čini 385 umetničkih dela, crteža, kolaža, akvarela, pastela, grafika, kao i manji broj slika i skulptura.
Tu su i originalna izdanja časopisa Zenit kao i publikacije iz Zenitove biblioteke, matrične ploče i plakati, brošure i leci, albumi i fotografije, pisma i lični predmeti Micić, njegove supruge Anuške i brata Branka Micića, poznatijeg kao Branko Ve Poljanski.
- Ni u najtežim trenucima Micić se nije odvajao od svoje dragocene zbirke verujući do kraja, uprkos sopstvenoj sudbini, u "energije koje dolaze". Njegova zaostavština danas predstavlja nezaobilaznu celinu u domenu svakog istraživanja evropskih istorijskih avangardi 20. veka - ocenila je Stanišić.
Izložba će biti otvorena do 10. aprila.
