Javni dug prvi put u osamdeset godina premašio je BDP SAD i predstavlja 101% bruto domaćeg proizvoda
Eksplozivni rast duga već utiče na građane kroz veće troškove zaduživanja i životnih troškova, a stručnjaci upozoravaju na buduće rizike po ekonomsku stabilnost
Bruto dug Sjedinjenih Država zvanično je dostigao 40,047 biliona dolara u utorak, objavilo je u sredu Ministarstvo finansija SAD.
Dug je premašio 40 biliona dolara, broj koji se smatrao psihološkim pragom, ali više zabrinjava brzina: Kongresni budžetski ured (CBO) je u maju 2023. godine projektovao da prag neće biti pređen do fiskalne 2028. godine.
Dugovi se sabiraju
Bruto dug (TPDO) je zbir duga koji drži javnost (Debt Held by the Public) i intradržavnih ulaganja.
„Dug u rukama javnosti je sav savezni dug koji drže pojedinci, korporacije, savezne ili lokalne vlade, banke Federalnih rezervi, strane vlade i drugi entiteti van vlade Sjedinjenih Država, umanjen za hartije od vrednosti Federalne finansijske banke“, objašnjava Ministarstvo.
Intradržavni dug su dužničke obaveze koje jedan deo savezne vlade duguje drugom, a Administracija za socijalno osiguranje (SAA) je savezni fond poverenja sa najvećim udelom u trezorskim hartijama od vrednosti.
- Iako je bruto savezni dug najšira mera duga, mera koja je ekonomski relevantna je javni dug. To je mera duga koji je zapravo prodat na kreditnim tržištima i koji je uticao na kamatne stope i odluke o privatnim investicijama. Unutrašnji dug, nasuprot tome, je i imovina i obaveza savezne vlade - objašnjava Kongresna istraživačka služba (CRS).
Zaključno sa utorkom, javni dug je iznosio 32,266 biliona dolara, dok je unutardržavni dug bio 7,782 biliona dolara. Vredi napomenuti da je javni dug prvi put za oko osamdeset godina premašio BDP SAD u martu - u to vreme je iznosio 31,27 biliona dolara, u poređenju sa 31,22 biliona dolara BDP-a. Prema podacima Kongresne službe za borbu protiv korupcije (CBO), on dostiže 101 procenat BDP-a ove fiskalne godine.
„Bruto dug od 40 biliona dolara je veliki broj koji će verovatno skrenuti pažnju, barem nakratko, na ono što ekonomisti generalno smatraju neodrživim fiskalnim putem. Poslednjih dana, rastući troškovi dugoročnog državnog zaduživanja – i iznenadni preokret u sredu nakon što je Ministarstvo finansija objavilo planove za kupovinu dodatnog dugoročnog duga – podvukli su šta je u pitanju“, objašnjava Volstrit žurnal.
"To je ekonomija, budalo"
Konzervativni dnevnik podseća da je dug u rukama javnosti 2001. godine, na početku mandata Džordža V. Buša (sina), i nakon dva mandata Bila Klintona, iznosio 31,5 odsto BDP-a. „To je ekonomija, budalo“, rečenica je koja je zaista obeležila dva mandata tog predsednika.
Ratovi su igrali veliku ulogu u rastu duga: nakon terorističkog napada Al Kaide na Njujork i Vašington 2001. godine, Buš je pokrenuo rat protiv terorizma napadom na Avganistan, a dve godine kasnije intervenisao je u Iraku – oba rata su trajala godinama. WSJ napominje da su pucanje dot-kom balona i smanjenje poreza odigrali svoju ulogu.
Ovome dodajemo i globalnu finansijsku krizu (2007-2009), za koju su odgovorne SAD, tačnije prekomerna pohlepa njihovih finansijskih institucija: rehabilitacija je povećala dug. Administracija je napravila sličan potez tokom pandemije. „Starenje stanovništva dovelo je do povećanja potrošnje na Mediker i socijalno osiguranje, ali prihodi nisu pratili korak, a zakonodavci su više puta usvajali i produžavali smanjenje poreza“, zaključuje WSJ.
Kuš Desai iz Kancelarije za komunikacije Bele kuće rekao je da je Trampova administracija „fokusirana na smanjenje rasipništva, prevara i zloupotreba u saveznoj potrošnji, dok istovremeno ubrzava ekonomski rast kako bi se odnos američkog duga i BDP-a kretao u pravom smeru“.
Dug predstavlja izazov za saveznu vladu jer njegovo finansiranje, plaćanje kamata na obveznice, otežava održavanje nivoa izdvajanja za programe koji garantuju socijalnu i zdravstvenu sigurnost stanovništva. Kongresna kancelarija za budžet (CBO) procenjuje da će obavezna federalna potrošnja 2025. godine iznositi 4,2 biliona dolara, pri čemu će više od polovine činiti rashodi za socijalno osiguranje i zdravstveno osiguranje (Medicare).
Kongresna kancelarija za budžet predviđa da će do 2036. godine socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje (Medicare), zdravstveno osiguranje (Medicaid) i plaćanje kamata činiti 73 procenta ukupne federalne potrošnje i potrošiti skoro 100 procenata svih federalnih prihoda.
Penzioni fond iscrpeti 2032. godine
Decenijama su fondovi socijalnog osiguranja prikupljali više nego što su isplaćivali i pozajmljivali višak Trezoru u zamenu za posebne hartije od vrednosti – to je 7,782 biliona dolara domaćeg duga. Demografija je obrnula taj odnos: fondovi sada isplaćuju više nego što prikupljaju, pa moraju da unovče hartije od vrednosti, a nema novca da ih isplate jer je odavno potrošen. Vlada stoga mora da se zadužuje na tržištu. CBO predviđa da će se penzioni fond iscrpeti 2032. godine, a fond bolničkog osiguranja Medikera oko 2040. godine.
Praktična posledica je da se domaći dug pretvara u javni dug, dolar po dolar, bez ijednog novog potrošenog dolara. Bruto brojka od 40 biliona ostaje ista - ona koja je ekonomski važna raste. (Model veštačke inteligencije koji koristim igrao je važnu ulogu u tumačenju troškova fonda).
Prinosi obveznica porasli su u ponedeljak zbog kombinacije geopolitičkih pritisaka, fiskalnih opterećenja i neizvesnosti oko monetarne politike: 30-godišnja obveznica dostigla je 5,3 procenta, što je najviši nivo od 2007. godine, a referentna 10-godišnja obveznica popela se na 4,7 procenata, sa 4,2 procenta na početku godine, izvestio je CBS. Ministarstvo finansija pokrenulo je kupovinu obveznica, što je donekle smirilo rast prinosa i podstaklo berzu.
Tržišta nisu bila blagonaklona ni prema evropskim suverenim obveznicama. Prinosi na nemačke obveznice (bundove) takođe su porasli, sada na 3,25 procenata, u odnosu na ispod 3 procenta do nedavno.
Zanimljivo je da se kupci okreću Italiji, zaobilazeći Pariz, pa je prinos na francuske obveznice u četvrtak u podne bio 4,11 procenata, dok je prinos na italijanske obveznice bio 4,07. Veruju da će Rim biti stabilniji na duži rok: Francuska će imati izbore na proleće, dok će Italija glasati tek u decembru sledeće godine.
Dug stvara novi pritisak na građane
Iako se čini da je rast duga ograničen na državu, AP izveštava da stručnjaci kažu da eksplozivni dug i nedavni rekordi već pogađaju džepove Amerikanaca jer povećavaju troškove zaduživanja, kao što su stambeni krediti i automobili, smanjuju plate u kompanijama koje imaju manje novca za ulaganje i čine robu i usluge skupljim.
„Ako želimo da poboljšamo naš životni standard, danas i za sledeću generaciju, sada je vreme da zakonodavci postave našu zemlju na pristupačniji i održiviji put“, rekao je agenciji Majkl A. Piterson, izvršni direktor Fondacije Piter G. Piterson, tink-tenka fokusiranog na fiskalne izazove SAD.
Margaret Spelings, predsednica i izvršna direktorka Centra za dvostranačku politiku, deli zabrinutost. „Savezni dug već povećava troškove života i guši druge troškove i investicije, ugrožavajući našu ekonomiju i dugoročnu dobrobit Amerikanaca“, rekla je ona. Dodaje: „Naš trenutni fiskalni put očigledno nije održiv, i to je najbolji mogući scenario. Poremećaji izazvani veštačkom inteligencijom, recesija, globalni rat ili bilo koji drugi događaji mogli bi nas brzo gurnuti preko ivice, od izazova do potpune krize.“
Tramp i ministar finansija Skot Besent sigurno nisu pročitali to upozorenje, prenosi Jutarnji.hr.
(Izvor: Blic Biznis/WSJ/Jutarnji.hr)
