Ergonomija je bila važna – visina radnih ploča i raspored elemenata omogućavali su udobniji i lakši rad
Svaki centimetar prostora je bio iskorišćen, a jednostavna organizacija bila je važnija od luksuza i vizuelnog efekta
U vreme kada se kuhinje sve više dizajniraju tako da izgledaju savršeno na društvenim mrežama, posebno na Instagramu, sve više ljudi se pita da li su moderna dizajnerska rešenja zaista toliko praktična koliko i atraktivna. Veliki otvoreni prostori, takozvani koncepti otvorenog prostora i prostrana kuhinjska ostrva sada su simbol modernog života, ali čak i stručnjaci za dizajn enterijera upozoravaju da takva rešenja nisu uvek idealna za svakodnevni život.
Kuhinja može izgledati impresivno na fotografiji, ali svakodnevno kuvanje, pranje posuđa i priprema hrane često otkrivaju nedostatke prostora koji je prvenstveno dizajniran sa akcentom na izgled. Zanimljivo je da se upravo zato sve češće pominju kuhinje iz bivše Jugoslavije, koje su, uprkos svom jednostavnom i sada pomalo zastarelom dizajnu, bile iznenađujuće funkcionalne.
U takvim kuhinjama manje se razmišljalo o tome kako će prostor izgledati na fotografiji, a mnogo više o tome kako će služiti ljudima koji ga svakodnevno koriste. Funkcionalnost je bila na prvom mestu, dok je estetika igrala sporednu ulogu. Kuhinja je mogla biti uređena onoliko lepo koliko su mogućnosti, želje i veštine domaćinstva dozvoljavale, ali je njena osnovna namena bila jasna – morala je biti udobna, praktična i ergonomski prilagođena svakodnevnom radu.
Kompaktan raspored je omogućavao manje hodanja i brže kuvanje
Jedna od najvažnijih karakteristika starijih kuhinja bio je kompaktan raspored radnih elemenata. Osnova je bio takozvani radni trougao, tj. praktično raspoređeni frižider, sudopera i šporet.
U starijim stanovima iz vremena Jugoslavije, rastojanje između ovih ključnih tačaka često se kretalo između približno 1,2 i 1,8 metara. Takav raspored je omogućavao da se većina zadataka u kuhinji obavlja uz minimum nepotrebnog hodanja.
Frižider, mesto za pranje hrane i posuđa i šporet bili su dovoljno blizu da osoba nije morala stalno da se kreće sa jednog kraja sobe na drugi dok priprema obrok. Ovo je bilo posebno važno u svakodnevnoj upotrebi, kada se kuva nekoliko puta dnevno.
Nasuprot tome, današnje kuhinje često imaju veoma dugačke linearne elemente ili velika kuhinjska ostrva. Iako takav raspored može izgledati luksuzno i moderno, on takođe može značiti više nepotrebnih koraka. Osoba koja priprema obrok tada prelazi veće udaljenosti dok radi i troši više vremena i energije.
Ova stara ideja pokazuje da više prostora ne znači nužno i praktičniju kuhinju. Dobro osmišljena kompaktnost može u mnogim slučajevima biti efikasnija od luksuznog, prostranog, ali loše organizovanog enterijera.
Visina radnih ploča u prošlosti je bila prilagođena svakodnevnom radu
Ergonomija je takođe igrala važnu ulogu. Standardna visina radnih ploča u starijim kuhinjama često je bila oko 85 centimetara, što je odgovaralo prosečnoj visini osoba za koje su takvi prostori uglavnom bili projektovani.
Ova visina je omogućavala pripremu hrane bez preteranog opterećenja leđa i ramena. Takođe je zanimljivo da su sudoperi u mnogim kuhinjama bili postavljeni nekoliko centimetara niže od radne ploče, što je moglo olakšati svakodnevno pranje posuđa.
U modernim kuhinjama, radne ploče sve više dostižu visinu od 90 do 95 centimetara. Takvo rešenje može odgovarati nekim korisnicima, ali kod drugih može izazvati nelagodnost i umor tokom dužeg rada.
Stoga, savremeni dizajn kuhinje treba da uzme u obzir stvarnu visinu i potrebe ljudi koji će svakodnevno koristiti prostor. Povratak osnovnim ergonomskim principima, uz individualno prilagođavanje korisniku, mogao bi značajno povećati udobnost rada.
U malim kuhinjama, svaki centimetar je imao svoju namenu
Stanovi su nekada često imali znatno manje kuhinje, zbog čega je svaki centimetar prostora morao biti pažljivo iskorišćen. Upravo je ograničena površina podstakla stvaranje brojnih praktičnih rešenja.
Plitke viseće ormariće omogućavale su bolju vidljivost sadržaja jer su namirnice i posuđe bili lakši za uočavanje i dohvat. Nasuprot tome, duboki ormarići u modernim kuhinjama mogu postati mesta gde predmeti jednostavno nestaju iz vida i zaboravljaju se.
Razne pregrade su pomagale u organizaciji prostora, dok su otvoreni držači i sušači smešteni iznad sudopera omogućavali da najpotrebnije stvari budu odmah pri ruci. Takav raspored je oslobodio dragocenu radnu površinu i olakšao svakodnevne kuhinjske poslove.
Jednostavna organizacija je bila važnija od izgleda luksuza. Sve je imalo svoje mesto, a prostor je bio organizovan tako da korisnik provodi što manje vremena tražeći predmete i premeštajući stvari sa jedne površine na drugu.
Kuhinje su napravljene za svakodnevnu upotrebu, a ne samo zbog izgleda
Još jedna velika prednost starijih kuhinja bila je njihova lakoća održavanja. Materijali i površine su birani prvenstveno na osnovu toga koliko će dobro izdržati svakodnevnu upotrebu.
Glatke površine su se lako čistile, a zidne pločice su štitile zidove
Glatke površine su se lako čistile, zidne pločice su štitile zidove od prskanja i mrlja, a linoleum podovi su bili praktični za održavanje. Takvi materijali su bili otporni na vlagu i dovoljno bezbedni za svakodnevno hodanje.
Sve je bilo prilagođeno stvarnim potrebama domaćinstva. Možda nije uvek izgledalo luksuzno ili posebno moderno, ali je postojala jasna logika iza jednostavnog dizajna. Kuhinja je bila radni prostor gde se pripremala hrana, pralo posuđe i svakodnevno provodilo mnogo vremena, pa je praktičnost imala prednost nad dekorativnim trendovima.
Možda je vreme da stare ideje ponovo pronađu mesto u modernim domovima
Naravno, povratak funkcionalnim rešenjima iz prošlosti ne znači da moderne kuhinje treba da izgledaju kao one od pre nekoliko decenija. Današnji materijali, tehnologija i mogućnosti dizajna omogućavaju da kuhinja bude estetski privlačna, izdržljiva i praktična u isto vreme.
Možda nema potrebe za povratkom linoleumu i drugim starim materijalima, ali osnovna filozofija kuhinja iz prošlosti i dalje može biti vredna primene. Novi materijali mogu biti laki za čišćenje, otporni i prilagođeni užurbanom ritmu svakodnevnog života, dok raspored elemenata može ostati kompaktan i ergonomski.
Kuhinja je, pre svega, prostor u kome se radi. Zato udobnost, praktičnost i funkcionalnost treba da imaju prednost nad prolaznim dekorativnim trendovima. Estetika se danas gotovo podrazumeva i moderni domovi mogu biti lepi bez većih kompromisa, ali osnovno pitanje ostaje isto: da li kuhinja služi vama ili vi služite njoj?
Možda su upravo kuhinje prošlosti ono što nas podseća na jednostavnu, ali važnu lekciju – najlepši prostor nije nužno onaj koji najbolje izgleda na fotografiji, već onaj u kome se svakodnevni život odvija jednostavno, udobno i bez nepotrebnih komplikacija.
(Izvor: Dnevno.hr)
