Pravilo radnog trougla nije nužno za male kuhinje; važnija je blizina i funkcionalna organizacija zona
Ormarići visokog sjaja nisu obavezni – mat ili polumat površine su praktičnije i lakše za održavanje u malim prostorima
Zaboravite ove zastarele ideje koje rade protiv vašeg kompaktnog prostora, a ne u njegovu korist — stručnjaci otkrivaju kako umesto toga prigrliti kreativan i promišljen pristup.
Kada je reč o kompaktnim kuhinjskim prostorima, postoji niz načina da se prostor učini maksimalno funkcionalnim, a pritom i ergonomski prijatnim i efikasnim. Zapravo, dizajniranje male kuhinje često zahteva još više domišljatosti. Svaki milimetar je važan, a svaka odluka, čak i ona o najsitnijem detalju, ima vidljiv uticaj na izgled i način na koji prostor funkcioniše.
Međutim, postoje određena „pravila“ o kojima često slušamo, a koja jednostavno nisu tačna. Zastareli saveti i rigidna pravila organizacije mogu ograničiti vaše mogućnosti umesto da ih unaprede. Male kuhinje najviše profitiraju od fleksibilnosti, prilagođenih rešenja i spremnosti na razmišljanje van okvira.
Smernice su uvek korisne i često predstavljaju dobru početnu tačku, ali u zavisnosti od prostora, sledećih pet uverenja zapravo su mitovi. Ne moraju se primenjivati na vašu kuhinju. U nastavku saznajte šta vredi uzeti u obzir, a šta slobodno možete zanemariti.
MIT 1: Kuhinjska ostrva su samo za velike kuhinje
Ovo jednostavno nije istina. Iako kuhinjska ostrva često povezujemo sa prostranim otvorenim prostorima, ona su daleko prilagodljivija nego što im se obično pripisuje. Kada su dobro osmišljena, mogu biti jednako efikasna pa čak i transformativna, i u manjim kuhinjama.
„Kuhinjska ostrva nisu rezervisana samo za velike kuhinje. Uz malo kreativnosti, malo, ali moćno ostrvo izrađeno po meri omogućava maksimalno iskorišćenje prostora čak i u najmanjim enterijerima“, kaže Al Bruce, osnivač Olive & Barr za Living Etc. „Oni koji imaju ograničen prostor, ali sanjaju o ostrvu, mogu razmotriti sto za pripremu ili pekarski sto — lako ih je premestiti po kuhinji i prilagoditi trenutnom zadatku. Idealni su za male kuhinje jer nude niz pametnih rešenja za odlaganje, poput ugrađenih dasaka za sečenje, hrastovih polica, praktičnih fioka i dodatnih radnih površina.“
Fred Horlok, direktor dizajna u Neptuneu, slaže se da je ključno merilo, a ne veličina. „Kuhinjska ostrva su prirodan izbor za velike kuhinje, ali male prostore ne treba zanemariti“, ističe. „Ostrvo može postati ležeran prostor za obedovanje umesto klasičnog stola, posebno ako imate zasebnu trpezariju. Ako je prostor izuzetno ograničen, čak i velika daska za sečenje ili antikno samostojeće ostrvo mogu ispuniti prostor i smanjiti osećaj praznine u centru kuhinje.“
Drugim rečima, nije pitanje da li je vaša kuhinja dovoljno velika za ostrvo — već da li birate pravu vrstu, veličinu i poziciju.
MIT 2: Pratite radni trougao
Klasični kuhinjski „radni trougao“ između sudopere, ploče za kuvanje i frižidera često se predstavlja kao neupitno pravilo. U stvarnosti, to je smernica iz nekog drugog vremena dizajna.
„U manjim kuhinjama češće je reč o blizini nego o geometriji“, objašnjava Louise McGarry, kreativna direktorka Studija Braw. „Sve što vam je nadohvat ruke važnije je od savršeno formiranog trougla. Linearne kuhinje to pravilo u potpunosti krše, a ipak mogu funkcionisati odlično upravo zbog svoje efikasnosti.“
Danas se naglasak sve više stavlja na kuhinjske zone — pripremu, kuvanje, čišćenje i odlaganje, uz obezbeđivanje da je sve lako dostupno. „U kompaktnim prostorima dobar protok i pametno planiranje uvek će nadmašiti rigidno pridržavanje zastarelih pravila“, dodaje.
Ričard Miso, kreativni direktor The Stylesmiths, slaže se da trougao ima svoju vrednost, ali više nije osnovni princip. „Današnje kuhinje nisu prostori za jednu osobu i jedan zadatak“, kaže. Umesto toga, preporučuje jasno definisane zone i nesmetane komunikacione puteve, posebno u manjim rasporedima gde se više ljudi kreće istovremeno.
Na kraju, upotrebljivost uvek nadmašuje teoriju. Prioritet treba dati osećaju kretanja i korišćenja prostora, jer upravo to stvara kuhinju koja funkcioniše prirodno.
MIT 3: Simetrija ključna
Iako se često smatra sinonimom za dobar dizajn, simetrija u malim kuhinjama može učiniti više štete nego koristi. Ono što na papiru deluje savršeno uravnoteženo, u stvarnosti često izgleda kruto i nepraktično.
„Simetrija izgleda privlačno na papiru, ali u manjim kuhinjama nije uvek funkcionalna“, kaže Louise. „Ako insistirate na savršenoj ravnoteži, rizikujete da kompromitujete prostor za odlaganje ili neprirodno uklopite uređaje.“
Umesto stroge simetrije, dizajneri se sve više oslanjaju na vizuelnu ravnotežu. To može uključivati kombinovanje različitih širina ormarića, pomeranje polica ili mešanje otvorenih i zatvorenih sistema odlaganja, sve kako bi prostor ostao skladan, ali ne i ukočen.
U kompaktnim kuhinjama funkcionalnost mora biti na prvom mestu. Blaga asimetrija često omogućava bolje iskorišćenje prostora, a pritom prostoru daje opušteniji i zanimljiviji karakter.
„Radije se usmerite na postojeću arhitekturu i gradite kuhinju oko nje, na primer, sudopera postavljena uz prozor maksimalno koristi prirodno svetlo i deluje promišljeno“, dodaje Fred.
MIT 4: Sve mora biti potpuno ugrađeno
Dugo se smatralo da „prava“ kuhinja mora biti potpuno integrisana, sa besprekornim nizovima ormarića i ujednačenim završnim obradama. No, savremeni pristupi to sve više dovode u pitanje.
„Sve se više udaljavamo od potpuno uniformisanih kuhinja i okrećemo prostorima koji deluju poput nameštenih soba“, kaže Louise. „Uvođenje elemenata koji podsećaju na nameštaj, poput samostojećih ormara, stolova ili antiknih komada, unosi toplinu i karakter.“
Takav, pomalo nesavršen i slojevit izgled često deluje privlačnije i ličnije. Upravo u toj mešavini starog i novog krije se osećaj autentičnosti.
Odvajanje od ormarića „od zida do zida“ omogućava prostoru da diše. Samostojeći mesarski blokovi, vintage stolovi ili unikatni komadi ne samo da nude dodatnu funkcionalnost, već i razbijaju monotoniju velikih površina.
MIT 5: Ormarići visokog sjaja su najbolji jer reflektuju svetlo
Često se tvrdi da su visokosjajni ormarići najbolji izbor za male kuhinje jer reflektuju svetlost i vizuelno povećavaju prostor. Iako u tome ima istine, to nije jedino, niti nužno najbolje rešenje.
Visokosjajne površine mogu biti mač sa dve oštrice. „Na njima se vidi svaki otisak prsta, ogrebotina i neravnina, posebno u tamnijim tonovima“, upozorava Richard iz The Stylesmiths. U kuhinji koja se intenzivno koristi, to može brzo postati zamorno.
Zato mnogi dizajneri preferiraju mekše, mat ili polumat završne obrade koje svetlost raspršuju suptilno i ravnomerno. Takve površine deluju prijatnije oku, lakše se održavaju i dugoročno bolje stare.
Dizajniranje male kuhinje ne znači slepo slediti pravila niti težiti maksimalnoj svetlini po svaku cenu. Mnogi od tih „must-have“ postulata nastali su u drugačijem kontekstu života i prostora.
Kako su se naši domovi razvijali, tako bi se trebao razvijati i naš pristup njihovom oblikovanju.
Kada se oslobodimo zastarelih ideja, otvaramo prostor za stvaranje kuhinje koja zaista odgovara načinu života — mesta okupljanja, uživanja i svakodnevnih rituala, oblikovanog po meri onih koji u njemu žive.
(Izvor: Jutarnji.hr)
