Rastuća nervoza investitora i povećane premije rizika za obveznice podsećaju na situaciju pre Dot.com krize iz 2000. godine
Američki državni dug približava se 40 biliona dolara, dok su kamate na dug izuzetno visoke, što dodatno opterećuje budžet
Raspoloženje na berzama trenutno teško da bi moglo biti bolje. Dow Jones i širi S&P 500 indeksi zatvorili su se u utorak na Volstritu u Njujorku na novim rekordnim nivoima - a rekordni rast se nastavio i u sredu.
Ovo je podstaknuto nadom u brzo ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog za trgovinu naftom i gasom. Rast berze je takođe podstaknut snažnim rezultatima američkih tehnoloških i čip kompanija, koje su u julu pretrpele velike gubitke.
Pucanje balona sve izvesnije
Ipak, glasovi koji upozoravaju na pucanje balona ne prestaju. Procene vrednosti, posebno u oblasti veštačke inteligencije, jednostavno su previše apsurdne, smatraju stručnjaci. Obećanja o budućim profitima su prevelika, zbog čega se desetine milijardi ulažu u podatkovne centre, ali niko ne može reći da li će se ta ogromna suma novca ikada vratiti.
Monika Rosen, stručnjak za američko finansijsko tržište, takođe primećuje rastući skepticizam među investitorima, iako priznaje da još nema prave krize. Rosen upoređuje situaciju sa pucanjem Dot.com balona početkom 2000. godine.
"Tada su ljudi ulagali u sve što je imalo 'internet'; danas ulažu u sve što ima 'AI'", rekla je.
Ona smatra da ogromna nervoza na tržištu i rastuće premije rizika za državne i korporativne obveznice ukazuju na to da je potreban oprez. Tako je bilo i krajem 1999. godine, neposredno pre pucanja Dot.com balona i sloma berzi.
Državni dug sad iznosi 40 biliona dolara
Pored klimatskih promena, dug je drugi glavni izvor zabrinutosti. SAD se približava nacionalnom dugu od oko 40 biliona dolara - najvećem dugu na svetu. Samo plaćanja kamata sada iznose približno bilion dolara godišnje ili oko 2,7 milijardi dolara dnevno. To je uporedivo sa američkim budžetom za odbranu ove godine.
Osnovni problem je sledeći. Zbog rastuće nervoze na finansijskim tržištima, investitori zahtevaju sve veću premiju rizika prilikom kupovine američkih dužničkih hartija od vrednosti.
Prinosi na 30-godišnje američke državne obveznice sada su preko pet procenata, što je nivo koji je poslednji put viđen 2007. godine - neposredno pre globalne finansijske krize. Drugim rečima, SAD nije platio toliko za pozajmljivanje svežeg novca nigde u svetu u poslednjih 19 godina.
Američka vlada zvanično klasifikuje ovaj razvoj događaja kao privremeni fenomen izazvan šokom cena energije povezanim sa ratom. Ovaj šok je podstakao inflaciju u SAD-u, frustrirao Trampove glasače koji voze automobile i na kraju sprečio smanjenje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi.
Trenutno je povećanje kamatnih stopa u SAD-u mnogo verovatnije, ističe Rosen.
To je još jedan razlog zašto su ove premije rizika toliko visoke. Kao rezultat toga, budžetski problem Donalda Trampa postaje sve akutniji.
Ostaje da se vidi da li će porast troškova finansiranja biti samo epizoda. Mereno u odnosu na globalni BDP, američki spoljni dug je trenutno oko tri puta veći nego 2007. godine, prema rečima šefa WIFO-a Gabriela Felbermajera.
"Državni dug SAD-a i ogroman korporativni dug nastao zbog veštačke inteligencije konvergiraju. Tako je to sa finansijskim krizama. Nešto se akumulira, a zatim brzo propadne", rekao je.
Dugovi SAD-a, uključujući i dugove privatnih korporacija, uglavnom se pozajmljuju u inostranstvu jer sredstva jednostavno nisu dostupna u SAD-u - ta ravnoteža je ponekad politički krhka.
"Naravno, niko ne može reći kada će se ovo preokrenuti. Ali ako poverenje u američki dolar padne, onda ćemo imati majku svih kriza", zaključio je.
(Izvor: Klix.ba)
