Glavni enolog u Ateljeu vina "Šapat" naglašava da moderna tehnologija i veštačka inteligencija olakšavaju i unapređuju vinarstvo, ali da se kvalitet postiže samo kombinacijom sa klasičnim znanjem i iskustvom
Nova vina se ističu savremenom tehnologijom proizvodnje, ali i poštovanjem tradicije i prirodnih karakteristika grožđa
Priroda i znanje, iskustvo i korišćenje najsavremenije tehnologije - koncept je proizvodnje vina koji se primenjuje u Ateljeu vina "Šapat", renomiranoj vinariji iz Novog Slankamena, čije etikete već godinama dobijaju vrhunske ocene na svetskim smotrama.
Portfolio „Šapatovih“ vina, primenom istog ključa, proširen je sa tri nove etikete: Atila Plavi, Grašac i penušavac Trofej. Ovim jedinstvenim vinima upotpunjena je vinska paleta i zaokružen višegodišnji rad "Šapatovih" tehnologa i zaposlenih.
Nova vina po svojim karakteristikama sasvim odgovaraju renomeu vinske kuće u kojoj su nastala. Reč je o zahtevnim, složenim i preciznim vinima, proizvedenim od vrhunskog grožđa sa slankamenačkog brega i njegove jedinstvene lesne podloge. Praćenje svetskih trendova u tehnologiji proizvodnje, korišćenje savremene opreme i digitalnih alata, prikupljanje podataka, kao i precizno praćenje svih faza u procesu, neophodna su nadgradnja darova prirode, zahvaljujući kojoj u "Šapatu" dolaze do vrhunskih rezultata.
Penušavac Trofej u ovoj vinariji smatraju svojim najvišim vrhom osvojenim u proizvodnji vina. Ova etiketa je svoju premijeru imala na prošlogodišnjem sajmu Wine Vision, ali kao mala probna serija. Pred ljubitelje vina, Trofej sada izlazi u svojoj punoj snazi, lepoti i eleganciji.
Ovaj penušavac je nastao kao odgovor na povećanu popularnost penušavih vina u Srbiji, ali i globalno. Napravljen je tradicionalnom šampanjskom metodom, od sorte chardonnay. Na njemu se radilo veoma oprezno i precizno. Tako se došlo do karakteristika modernog penušavca – voćnih aroma, blagog ukusa brioša, elegantnog i nežnog perlaža od mehurića. Ovo vino odležavalo je dve i po godine na talogu kvasca u boci, šest meseci u amfori, a neko vreme provelo i u baricima.
Drugo vino koje je premijerno izašlo iz podruma Ateljea vina „Šapat“ jeste Grašac, belo vino stare, autohtone istoimene sorte.
Enolozi iz Ateljea vina "Šapat“" grašac smatraju jednom od tri najveće sorte Centralne Evrope, a želja celog tima je da vrhunskim vinom to i dokaže. Vino je dobijeno laganom maceracijom i odležavanjem u italijanskim amforama. Karakterišu ga prirodna kiselina, izražene voćne i cvetne arome, skladnost i kompleksnost.
Novitet u premijum liniji vina Atila je vino pod nazivom Plavi. Reč je o crvenom vinu dobijenom od sorte frankovka, koja se radom vinara uspešno reafirmiše i nameće kao ozbiljan adut i u svetu. Etiketa sa natpisom Atila je svojevrsna preporuka proizvođača, ali i jasan pokazatelj da se od ovog vina puno očekuje.
Frankovka je velika sorta koja je u „Šapatu“ dobila i adekvatan tretman. Plavi je određeno vreme odležao u amforama, kao i korišćenim baricima, čime je dobio svoju prepoznatljivu i autentičnu notu. To je duboko i slojevito vino, sa odličnim kiselinama. Da je reč o istinskom biseru potvrdio je nedavno i svetski priznati vinski autoritet Džejms Sakling, koji je, degustirajući "Šapatova" vina, poseban akcenat stavio baš na ovu etiketu.
"Primena veštačke inteligencije ima svoje mesto u vinariji"
Glavni enolog Ateljea vina "Šapat" Mladen Dragojlović kaže da u savremenoj proizvodnji vina primena tehnologije, digitalizacije procesa, računarske opreme, pa i veštačke inteligencije ima svoje mesto, ali i da se puni rezultat dobija samo kombinovanjem sa klasičnim znanjem, naukom i iskustvom.
- Kratko rečeno, ne postoje tehnološka sredstva koje će direktno uticati da vino na kome radimo bude bolje, ali njihovom primenom naš posao postaje lakši. Pojedine postupke možemo da izvedemo brže i preciznije, što igra veliku ulogu u stvaranju velikih vina. Takođe, koristimo savremenu opremu zbog koje je sve jasnije i preciznije. Penušava vina, kojima pripada i Trofej koji upravo promovišemo, dobar su primer. Pre primene ove opreme uvek je postojala mogućnost da se zbog različitih faktora vino razlikuje, od boce do boce. Danas smo sigurni da će svaka biti savršena - kaže Dragojlović.
Veliki tehnološki pomak u vinarstvu napravljen je primenom programa kojima se kontroliše mnoštvo procesa u proizvodnji. Postoje parametri i uređaji za praćenje fermentacije, vremenskih uslova i slično. Sa druge strane, i bazična tehnička oprema se usavršava tako da postaje preciznija, što zajedno omogućava mnogo bolji monitoring svih procesa i pojava i ostavlja prostor za poboljšanja.
Najveće pitanje i u ovoj oblasti svakako je primena veštačke inteligencije. Enolog Mladen Dragojlović ima svoje viđenje budućnosti i onoga što nam ona donosi:
- Utisak je da veštačka inteligencija neće doneti drastičnu promenu u vinarstvu. Ali, uz njeno korišćenje kao korisnog alata svakako će naš posao biti olakšan. Bićemo brži i precizniji, što zajedno sa svim ostalim faktorima proizvodnje vodi i boljem kvalitetu - navodi Dragojlović.
