Autohtone sorte često poseduju viši kvalitet, bolji nutritivni sastav i specifičan ukus koji potrošači cene
Njihovo očuvanje ima višestruke koristi, uključujući ekonomski značaj i doprinos razvoju novih, otpornijih voćnih sorti
Kada govorimo o poljoprivredi i voćarstvu u vremenu globalnih promena, sve češće se postavlja pitanje šta tačno znači kada je biljka stara (autohtona) sorta i zašto je toliko važno da ih imamo u prirodi i pažljivo čuvamo.
Darko Jevremović sa Instituta za voćarstvo u Čačku navodi da su autohtone sorte od neprocenjivog značaja jer predstavljaju genetički resurs koji može biti ključan za razvoj novih, otpornijih sorti u uslovima klimatskih promena.
- Kada govorimo o starim sortama, stručni naziv za njih su autohtone sorte. To su biljke koje se već duži vremenski period gaje na određenom području, konkretno na teritoriji Srbije. Njihov opstanak u prirodi nije samo stvar očuvanja tradicije, već je od presudnog značaja za stabilnost naše poljoprivrede, kaže Jevremović.
Posebno je važno očuvati autohtone sorte upravo danas, kada klimatske promene postaju jedan od najvećih izazova za poljoprivredu.
- Izuzetno je važno da ove sorte sačuvamo, naročito danas kada se suočavamo sa oštrim klimatskim uslovima. Glavni razlog leži u tome što su upravo te stare sorte najbolje adaptirane na domaće agroekološke uslove. Ova prirodna prilagođenost omogućava im veću otpornost na lokalne klimatske izazove u poređenju sa masovno proizvedenim sortama, čime se direktno osigurava stabilnost privrede, kaže Jevremović.
Autohtone sorte nisu samo deo prirodnog pejzaža, već predstavljaju jednu od najvrednijih osnova za budući razvoj poljoprivrede. Koliko je ovo pitanje značajno iz ekonomske perspektive, pokazuje činjenica da svaka država ulaže mnogo novca i truda u zaštitu ovih resursa i očuvanje starih sorti.
Ipak, društvo njihovim očuvanjem ostvaruje višestruku korist. Osim same naučne vrednosti, očuvanje autohtonih sorti omogućava:
- Raznovrsniju proizvodnju kroz razvoj i podršku lokalnim proizvodima,
- Očuvanje autentičnih ukusa i našeg bogatog gastronomskog nasleđa,
- Kreiranje proizvoda sa dodatom tržišnom vrednošću.
Kada je reč o voćarstvu, značaj starih sorti se prvenstveno ogleda u kvalitetu samih plodova, kao i u njihovom bogatom nutritivnom sastavu koji potrošači veoma cene.
- Pored nutritivne vrednosti, ono što je još značajnije za naučnu zajednicu i dalja istraživanja jeste njihova genetska uloga. Ove biljke su neprocenjive jer služe kao donori gena za specifične osobine koje se uspešno mogu prenositi na potomstvo. Zahvaljujući ovom genetskom potencijalu, stare sorte se danas aktivno koriste u naučnim procesima za stvaranje novih, znatno otpornijih sorti voća, kaže Jevremović.
Uprkos njihovom nesumnjivom kvalitetu, autohtone sorte su danas u velikoj meri zapostavljene na tržištu. Glavni razlog za to je ekonomske prirode, jer je komercijalni uzgoj voća i povrća znatno isplativiji za proizvođače. Međutim, ta niska cena dolazi sa jasnim kompromisom – masovno proizvedene sorte često ne mogu da pariraju starim sortama po ukusu, kvalitetu, i pogotovo, nutritivnoj vrednosti.
Važnost očuvanja starih sorti
Važnost očuvanja autohtonih sorti prepoznata je i kroz NLB Organic konkurs, kojim NLB Komercijalna banka već 15 godina podržava organsku proizvodnju i promoviše proizvođače koji se bave uzgojem starih autohtonih sorti.
Prijave za ovogodišnji ciklus bile su otvorene do 21. juna.
Dve glavne nagrade od po milion dinara biće dodeljene za najbolji projekat organske biljne i organske stočarske proizvodnje ili prerade. Pored toga, predviđene su dve specijalne nagrade od po 500.000 dinara za mlade poljoprivrednike do 40 godina i za žene nosioce organskih gazdinstava, dok će još 500.000 dinara pripasti pobedniku nove kategorije „Čuvari starih sorti“.
