Završio Ekonomski fakultet, pa prešao u poljoprivredu: Marijan od ove biljke zarađuje više od 17 hiljada evra po hektaru

Od početka ove godine stupio je na snagu novi propis Ministarstva poljoprivrede koji se odnosi na tržišne standarde za voće i povrće koje se prodaje u rasutom stanju, a koji zahteva da zemlja porekla mora biti podjednako istaknuto istaknuta na policama zajedno sa cenom voća i povrća. Mnogi kupci su zbog toga počeli da kupuju više domaćih proizvoda.

U takvim okolnostima, proizvođači koji uspeju da izgrade prepoznatljiv brend lakše dolaze do kupaca. Upravo to je uspelo da uradi OPG Balić iz Ilače, koji je iz gotovo slučajne ideje razvio jednu od najprepoznatljivijih domaćih priča o uzgoju belog luka. Danas njihovi proizvodi završavaju na policama trgovinskih lanaca širom Hrvatske, a kupci ih kontaktiraju i putem društvenih mreža, gde dele utiske, traže savete, pa čak i pišu pesme posvećene svom belom luku, piše Agroklub.

OPG Balić uzgaja beli luk više od deset godina, po čemu su postali prepoznatljivi, a u poslednje dve godine u proizvodnju su uveli i ljutiku. „Beli luk nam je glavna proizvodnja i glavni proizvod, a godišnje ga imamo između 120 i 150 tona, na 20 do 25 hektara. Tamo plešemo već nekoliko godina i to se pokazalo kao stabilna brojka gde možemo sve da postignemo“, rekao nam je Marijan Balić. Dodao je da su pre dve godine, zahvaljujući podršci iz evropskih fondova i izgradnji sistema za navodnjavanje, počeli i da gaje ljutiku.

Prepoznatljiv među kupcima

Ideja o uzgoju belog luka nije nastala planski. Nakon što je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, Balić je tražio poslovni put kojim će krenuti, a ključni trenutak se dogodio tokom putovanja u Češku. „Jedan gospodin mi je rekao: 'Hajde da probamo beli luk, nema ga. Vidite da ga niko ne gaji.' Vratio sam se, istražio tržište i rekao da ćemo pokušati“, prisetio se početaka.

Ono što je počelo kao pokušaj ulaska u novu proizvodnju postepeno je preraslo u ozbiljan porodični posao. Danas imaju pakovaonicu i skladišni prostor kapaciteta 200 tona, a njihov proizvod je postao prepoznatljiv među kupcima.

„Ljudi su počeli da povezuju beli luk sa OPG Balić. Neko ga vidi na polici i odmah zna šta je to. Ljudi nas kontaktiraju, šalju poruke, komentarišu proizvod, traže savet“, rekao je Balić, a zatim je otkrio zanimljivu činjenicu.

Promocija sopstvenog proizvoda

„Čovek nam je poslao pesmu. Negde sam je izgubio, morao bih da je tražim, plastifikujem i negde izložim. Evo, želeo bih da mu se zahvalim“, rekao je. Veruje da ovakve situacije pokazuju kako domaći proizvod može postati mnogo više od puke prehrambene namirnice.

Po njegovom mišljenju, mnogi domaći proizvođači premalo ulažu u promociju sopstvenih proizvoda. Naglašava da kvalitet sam po sebi nije dovoljan ako kupci ne znaju ko stoji iza proizvoda i kako se pravi.

„Marketing je veoma važan, a mnogi ljudi to ne razumeju. Moramo da razgovaramo o poljoprivredi. Ljudi moraju biti svesni kako hrana dospeva na sto, u trgovinske lance, kako se proizvodi i ko stoji iza toga“, ističe Balić.

Svest ljudi

Dodaje da stalna komunikacija sa kupcima putem društvenih mreža i drugih kanala donosi rezultate, a takođe smatra da bi država trebalo više da ulaže u promociju lokalne hrane. „Moramo ponovo da podignemo svest ljudi. Moramo da razgovaramo o tome odakle proizvod dolazi i kako se pravi, ko stoji iza njega. To olakšava izgradnju poverenja. Naša prodaja je blago porasla otkako su uvedena nova pravila, a iznad našeg luka piše da je iz Hrvatske“, rekao je.

Kupcima šalje jednostavnu poruku: „Pročitajte deklaraciju, pogledajte odakle dolazi roba. Na ovaj način pomažete našoj poljoprivredi, u novim radnim mestima i u daljim investicijama.“

Ističe da je potražnja za belim lukom u Hrvatskoj dobra i da ga domaći potrošači rado kupuju, ali jeftiniji uvoz predstavlja veliki problem za proizvođače. „Hrvati zaista vole beli luk. To možemo videti po prodaji“, kaže Balić.

Klimatske promene

Dodaje da je najveći izazov činjenica da domaći proizvođači moraju da se takmiče sa robom koja na tržište dolazi po znatno nižim cenama. „Na tržištu ima svega. Uvoz vrši pritisak jer roba dolazi iz inostranstva i često je jeftinija. Generalno smo izuzetno nekonkurentni i to je naš najveći problem“, upozorava.

Veruje da kupci moraju lako prepoznati domaće proizvode na policama i biti svesni koliko je posla potrebno da bi hrana stigla do prodavnica. „Ljudi moraju biti svesni kako hrana stiže do stola, kako stiže do trpezarijskih lanaca i koliko je truda potrebno da se proizvede“, naglašava.

Klimatske promene dodatno otežavaju proizvodnju. Dugotrajne suše i visoke temperature učinile su navodnjavanje gotovo neizostavnim delom proizvodnje, pa se na ovoj farmi trenutno navodnjava oko 15 hektara. „Da smo imali priliku, pokrili bismo još više“, kaže Balić. On objašnjava da koriste vodu iz bunara i navodnjavaju pomoću tajfuna i valjka sa topom, ali dalje širenje sistema čini zemljište fragmentiranijim.

„Imamo hektar ovde, pola hektara tamo. Sa takvim navodnjavanjem i takvim usevima, teško je uvećati površine“, objašnjava on.

Gajenje ljutike

Dodaje da bi uvećanje zemljišta trebalo da bude jedno od pitanja kojima bi trebalo sistematski da se pozabavimo jer je mnogo lakše organizovati proizvodnju kada su površine objedinjene. Takođe su proširili svoju ponudu uzgojem ljutike, koja se takođe prodaje u trgovinskim lancima. „Bavimo se ljutikom poslednje dve godine. Želeli smo da proširimo ponudu na tržištu još jednom povrtarskom kulturom“, rekao je Balić.

Naglašava da kvalitetan proizvod nije sam po sebi dovoljan, već je potrebno da ga na vreme plasiramo na tržište, obezbedimo redovnu isporuku i ispunimo sve standarde koje kupci i trgovci očekuju.

Iako priznaje da je poljoprivreda često nepredvidiva i stresna, upravo ga ta dinamika najviše privlači. „Uživam u svemu jer je toliko dinamično da ne mogu da izdvojim samo jednu stvar. Međutim, možda mi je omiljeno branje belog luka jer je to najstresniji deo. Zaista je intenzivno u to vreme, ali ja to volim“, priznaje. Objašnjava da se upravo tokom branja vide rezultati celogodišnjeg rada, od vremenskih uslova do svih investicija i brige o usevu.

Moderna poljoprivreda

Njegova porodica je takođe uključena u posao. Njegova supruga, koja je ranije radila u bankarstvu, sada vodi finansije i administraciju farme, što Baliću omogućava da više vremena posveti proizvodnji. „Ona vodi finansije, proračune i svu potrebnu dokumentaciju“, kaže on.

Ističe da u modernoj poljoprivredi više nije dovoljno samo proizvoditi hranu. „U modernoj poljoprivredi više nije dovoljno samo proizvoditi. Morate znati i kako da prodajete, promovišete i organizujete ceo sistem“, kaže otac dvoje dece, koja već pokazuju interesovanje za rad na farmi.

Uprkos mnogim izazovima, on ne krije zadovoljstvo životom na selu. „Možda ponekad ubeđujem sebe da nam ništa ne nedostaje, ali zaista nam ne nedostaje. Život na selu je dinamičan i stresan, ali kada se to uradi kako treba, može se živeti dobar život“, kaže on.

Nedostatak radne snage

Jedan od najvećih izazova ostaje nedostatak radne snage. Uzgoj belog luka zahteva mnogo radnih sati, posebno tokom branja, čišćenja i pripreme proizvoda za tržište. Iako mnogi proizvođači pronalaze rešenje u zapošljavanju stranih radnika, Balić smatra da bi prioritet trebalo da bude stvaranje uslova u kojima će lokalno stanovništvo biti zainteresovano za rad u poljoprivredi.

„Nisam baš za strane radnike. Mislim da bi prvo trebalo da pokušamo da pronađemo način da naši ljudi rade i normalno žive od svog rada“, kaže on. Porodično gazdinstvo Balić trenutno zapošljava osam zaposlenih i, u zavisnosti od sezone, još sedam do osam sezonskih radnika, od kojih većina dolazi iz istog mesta gde se nalazi i farma.

Za one koji žele da počnu da uzgajaju beli luk, prema zvaničnom proračunu Savetodavne službe Ministarstva poljoprivrede, ukupan bruto prihod po hektaru je 17.500 evra, sa prinosom od 5.000 kg po hektaru. To je jedna od najprofitabilnijih kultura u Hrvatskoj, sa kojom se može dobro zaraditi.

(Izvor: Agroklub)