Ako dokumentacija nije kod naslednika, može se tražiti u istorijskim ili regionalnim arhivima u zavisnosti od sedišta bivše firme
U slučaju da dokazi ne postoje, deo staža može ostati nepriznat, a savetuje se redovna provera podataka putem servisa Fonda PIO
Mnogi građani tek pred odlazak u penziju otkriju da im nedostaju podaci o radnom stažu. Problem je posebno veliki kada firma u kojoj su radili više ne postoji, pa nema kome da se obrate za potvrdu o zaposlenju i uplaćenim doprinosima.
Ipak, nestanak preduzeća ne znači automatski da su svi podaci izgubljeni. Postoji nekoliko načina da se pronađu dokazi o radnom odnosu, a prvi korak je da se utvrdi šta se dogodilo sa bivšim poslodavcem.
Prvo proverite da li postoji pravni naslednik firme
Ako je preduzeće promenilo naziv, spojilo se sa drugom kompanijom ili prošlo kroz neku drugu statusnu promenu, moguće je da postoji pravni naslednik koji je preuzeo obavezu čuvanja poslovne dokumentacije.
Zato je korisno raspitati se kod bivših kolega ili proveriti podatke o nekadašnjem poslodavcu. Ako naslednik postoji, postupak pronalaženja dokumentacije obično je jednostavniji.
Ukoliko firme više nema, podaci se često mogu pronaći u istorijskim arhivima. Preduzeća su imala obavezu da određenu dokumentaciju čuvaju i predaju nadležnim institucijama, a među tim dokumentima mogu biti evidencije zaposlenih, podaci o zaradama i drugi dokazi važni za ostvarivanje prava na penziju.
Nadležni arhiv zavisi od sedišta firme. U Beogradu je to najčešće Istorijski arhiv Beograda, dok se u drugim gradovima građani obraćaju regionalnim arhivima.
Dokumenti se nekad kriju na neočekivanim mestima
Ako dokumentacija nije u arhivu, to ne znači da je potraga završena. Dešava se da se papiri pronađu kod bivših računovođa, knjigovodstvenih agencija ili nekadašnjih zaposlenih koji su sačuvali deo dokumentacije nakon gašenja firme.
Zbog toga kontakt sa bivšim kolegama može biti veoma važan. Neko od njih možda zna gde se dokumentacija nalazi ili je već prošao kroz sličan postupak.
Građanima mogu pomoći i lični dokumenti koje su godinama čuvali " ugovori o radu, rešenja o zaposlenju, aneksi ugovora, obračuni zarada, kartoni ličnog dohotka ili potvrde o beneficiranom stažu.
Izjave bivših kolega mogu biti korisne kao dodatna informacija i pomoć u pronalaženju dokaza, ali same po sebi nisu dovoljne za priznavanje radnog staža, jer se staž ne može dokazivati samo svedočenjem, prenosi Glas osiguranika.
Šta ako dokazi nikada ne budu pronađeni?
Nažalost, postoje slučajevi kada se ni posle svih pokušaja ne pronađu potrebni podaci. Tada određeni period rada može ostati van evidencije i ne biti uračunat u penzijski staž.
Najčešće se problemi odnose na manje privatne firme koje su poslovale tokom devedesetih godina i koje su kasnije nestale bez sačuvane dokumentacije.
U pojedinim situacijama Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje omogućava osiguraniku da sam uplati doprinose za period koji nedostaje, ali samo ako postoji dokaz da je osoba bila prijavljena na osiguranje. Ako se zaposlenje uopšte ne može dokazati, ova mogućnost ne postoji.
Najvažniji savet je da građani ne čekaju poslednji trenutak. Podatke o stažu treba proveravati ranije, jer je vremenom sve teže pronaći potrebnu dokumentaciju. Provera se može obaviti putem servisa "Moj staž i penzija" na sajtu Fonda PIO, kao i preko elektronskih usluga državne uprave.
(Blic biznis)
