Austrijski sistem omogućava raniji odlazak u penziju uz delimično smanjenje primanja, ali traži dokaz o napornim radnim uslovima i zdravstvenim problemima
SPD smatra da mnogi radnici sa teškim poslovima u Nemačkoj ne uspevaju da dočekaju punu penziju, jer ne mogu da izdrže do potrebnih godina staža
Nemačka stranka SPD želi da zameni „odlazak u penziju sa 63 godine” klauzulom o teškim uslovima rada. Austrija služi kao model. Tamo se ne računaju samo godine rada, već i faktori poput potrošnje kalorija na poslu, pišu nemački mediji.
U raspravi o budućnosti „odlaska u penziju sa 63 godine”, SPD iznosi novi predlog: klauzulu o teškim uslovima rada za ljude koji su radili u posebno teškim okolnostima. Susedna Austrija služi kao model.
Parlamentarni direktor poslaničke grupe SPD-a, Dirk Vise (Dirk Wiese), predložio je da se sistem usmeri prema austrijskoj penziji za teške poslove. U Nemačkoj ljudi sa posebno teškim poslovima često ne mogu ni da iskoriste punu penziju nakon 45 godina uplate doprinosa, „jer jednostavno ne mogu toliko dugo da rade”, rekao je Vise. Stoga je potrebna jasna klauzula o teškim uslovima rada.
"Odlazak u penziju sa 63 godine"
Penziona komisija je preporučila ukidanje pune penzije nakon 45 godina uplate doprinosa u okviru sveobuhvatnog paketa reformi koje koalicioni lideri nameravaju dosledno da sprovedu. Međutim, kritike rastu uoči pokrajinskih izbora u istočnoj Nemačkoj.
Prevremeni odlazak u penziju, zvanično nazvan starosna penzija za osobe sa posebno dugim stažom uplate doprinosa, u narodu se i dalje kolokvijalno naziva „odlazak u penziju sa 63 godine”, iako je starosna granica već dugo viša. Trenutno je pun odlazak u penziju nakon 45 godina uplate doprinosa moguć tek sa 64,5 godina. Za rođene 1964. godine ili kasnije, starosna granica je 65 godina.
Penziona komisija u svom konačnom izveštaju takođe predlaže zamenu za „odlazak u penziju sa 63 godine”. Takozvana „zaštitna penzija” namenjena je tome da osobama koje se bliže starosnoj granici za penzionisanje omogući prevremeni odlazak u penziju bez umanjenja (penala) ukoliko iz zdravstvenih razloga više ne mogu da obavljaju svoj višegodišnji posao. Da li je to zaista slučaj, utvrđivaće se lekarskim pregledom. Pozivajući se na austrijsku penziju za teške poslove, SPD sada iznosi drugu ideju.
Šta je austrijska penzija za teške radne zadatke?
Za razliku od nemačkog „odlaska u penziju sa 63 godine”, austrijska penzija za teške poslove ne zasniva se isključivo na dužini radnog veka, već na fizičkim zahtevima posla koji se obavlja. Uvedena je 2007. godine; njena pravna osnova su Opšti zakon o penzijama i takozvana Uredba o teškom radu, pišu nemački mediji.
Da bi se ostvarilo pravo na penziju za teške poslove, moraju biti ispunjena tri ključna uslova:
- osoba mora imati najmanje 60 godina,
- mora imati najmanje 540 meseci uplaćenih doprinosa za osiguranje (45 godina staža),
- i mora imati najmanje 120 meseci (10 godina) teškog rada u poslednjih 240 kalendarskih meseci — odnosno u poslednjih 20 godina pre sticanja prava na penziju.
Teški poslovi obavljani pre više od 20 godina se ne računaju. Mesec teškog rada se definiše kao svaki mesec osiguranja u kom je teški rad obavljan najmanje 15 kalendarskih dana.
Šta se smatra teškim radom?
Uredba o teškom radu definiše koje se aktivnosti priznaju kao teški rad. To uključuje, između ostalog:
- Noćni i smenski rad: najmanje šest noćnih smena mesečno, od kojih svaka traje najmanje šest sati rada u periodu između 22 časa i 6 časova ujutru,
- Težak fizički rad sa visokim utroškom energije: najmanje 2.000 kilokalorija po radnom danu za muškarce i najmanje 1.400 kilokalorija po radnom danu za žene,
- Redovan rad na ekstremnoj vrućini ili hladnoći,
- Rad koji uključuje izloženost opasnim materijama,
- i – pod određenim uslovima – aktivnosti nege, kao što je briga o osobama sa dodatkom za negu 5. stepena ili više, ili o osobama sa demencijom.
Prevremena penzija, ali uz umanjenje
Oni koji ispunjavaju uslove mogu se u Austriji penzionisati već sa 60 godina — znatno pre standardne starosne granice za penzionisanje, koja će za muškarce 2026. godine iznositi 65 godina. Međutim, to nosi i određeni nedostatak: za svaki mesec prevremenog odlaska u penziju primenjuje se umanjenje od 0,15 odsto, što iznosi 1,8 odsto godišnje. To je znatno manje od maksimalnog smanjenja od 14,4 odsto, koliko je propisano u nemačkom penzionom sistemu za prevremeni odlazak u penziju dugogodišnjih osiguranika.
Dok u Nemačkoj sam broj godina uplate doprinosa određuje pravo na prevremenu penziju bez umanjenja, Austrija dodatno zahteva dokaz o stvarnom fizičkom i zdravstvenom opterećenju. Prelazak na takav model rešio bi nepreciznosti koje nosi trenutni program „odlaska u penziju sa 63 godine”.
I to sa obe strane: suprotno prvobitnoj nameri prilikom uvođenja, prevremena penzija bez umanjenja u Nemačkoj danas uglavnom obuhvata penzionere koji su radili na manje zahtevnim radnim mestima i koji sebi mogu priuštiti raniji odlazak u penziju.
