Srbija prkosi suši: Sušni talas briše BDP u EU, a evo šta podaci kažu za našu poljoprivredu - kakvo će nam biti žito (TABELA)

Sve što će ove godine proizvesti evropska privreda, poješće suša, požari i toplotni talasi! Tako bar pokazuju rezultati nove studije koju je sačinila banka “Triodos”, zbog čega rast BDP-a EU neće biti 1,1 odsto, kao što se to očekivalo, već oko nule. Taj pad ostaviće rupu u briselskoj kasi od oko 180 milijardi evra, a najveće štete vezuju se za poljoprivredu, jer se samo proizvođači žitarica suočavaju s gubitkom od dve milijarde evra.

U ovakvom pesimističnom evropskom scenariju, onaj srpski, bar prema statističkim podacima i proceni NBS, je značajno optimističniji, jer poljoprivreda, i pored suše, nije do sada “oborila” srpski BDP. Procenjuje se da ga neće oboriti I do kraja već uvećati za 0,3 procentna poena jer je predviđen njen rast od oko 7 posto..

Takvu procenu, u svom uvodnom izlaganju dala je i guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, predstavljajući Izveštaj o inflaciji za avgust.

- Na osnovu do sada objavljenih podataka RZS o očekivanoj proizvodnji pšenice i ranog voća , kao i usled očekivanog oporavka prinosa jesenjih kultura s prošlogodišnjih izuzetno niskih nivoa , projektujemo da je pozitivan doprinos potekao i od poljoprivrede. Konačan ishod poljoprivredne sezone i dalje će u velikoj meri zavisiti od vremenskih uslova tokom preostalog dela vegetacionog perioda ,pre svega njihovog uticaja na prinose kukuruza i industrijskog bilja, naročito ako se ima u vidu toplotni talas krajem jula i početkom avgusta- navela je Tabaković.

U Izveštaju je ovakva optimstična prognoza, razrađena, posebno u delu vezanih za pšenicu i kukuruz, koji su značajne kulture za srpsku poljoprivredu.

-To su dve najzastupljenije poljoprivredne kulture u Srbiji , koje računato kao petogodišnji prosek,u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuju sa 11 posto pšenice i 17% kukuruza respektivno.Uslovi za rast pšenice uglavnom su bili povoljni. Iako je , prema preliminarnim procenama RZS, prinos po hektaru ove godine od 5,9 tona po hektaru ,bio nešto niži od prošle godine (6,1 tona po hektaru), to je bio drugi najveći prinos u istoriji.. S obzirom, na veće zasejane površine nego u 2025.godini, trebalo bi da ovogodišnja ukupna proizvodnja zabeleži rast od 4,5 posto. Kada je u pitanju kukuruz , dosadašnji agrometeorolški uslovi deluju nešto bolje ove, nego prošle godine. Naša modelska procena bazira se na ostvarenim podacima do 1.avgusta , prognoziranim vremenskim prilikama do 1. septembra i petogodišnjim prosecima do kraja septembra. Pri ovim pretpostavkama, prinos kukuruza u 2026. godini mogao bi da iznosi 5,6 tona po hektaru . Ovo predstavlja 26,8 posto više nego prošle godine , međutim, treba imati u vidu da je to posledica izuzetno niske baze , te da bi ovakav prinos bio niži od višegodišnjih proseka - stoji u Izveštaju NBS.

U ovom dokumentu se, na osnovu podataka RZS vezanih za pšenicu, ranog voća, koji su viši od prošlogodišnjih, kao I proceni NBS , za kukuruz, nagoveštava da će ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja biti veća od majskih projekcija od 3 posto.

-Zato u novoj proceni očekujemo rast od oko 7 posto uz pozitivan doprinos BDP od oko 0,3 procentna poena. Ostvaren je odličan prinos kod pšenice,voća i povrća, pri čemu se rod voća i povrća već odrazio I na niže cene ovih proizvoda na domaćem tržištu od juna , a verovatno će i narednih meseci delovati dezinflatorno. Ipak, konačan ishod poljoprivredne sezone zavisiće od vremenskih uslova u septembru , pre svega zbog uticaja na kukuruz i industrijsko bilje. S druge strane, očekuje se da će suncokret u pojedinim delovima Srbije ostvariti rekordne prinose. Iako će klimatski faktori i u narednom periodu biti ključni izazov za poljoprivredu, očekuje se da će sprovođenje dugoročne strategije o klimatskim promenama postepeno ublažiti njihove negativne efekte - navodi NBS.

Optimističke procene NBS vezane za srpsku poljoprivredu, delom mogu biti narušene stanjem na svetskom tržištu gde su cene ovih kultura, u drugom tromesečju i tokom jula išle uzlaznom putanjom . Zbog takvog trenda, NBS procenjuje da bi krajem 2026. trebalo da budu više za 26,3 posto, nego na kraju prethodne godine. Doduše, tokom 2027. bi trebalo da se smanje za 1,3 posto. Ovakva situacija na svetskom verovatno će se odraziti i na domaćem tržištu.

-Zbog povećanja troškova troškova energenata i ostalih imputa u poljoprivrednoj proizvodnji očekujemo povećanje cena primarnih poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu tokom četvrtog tromesečja , odnosno da prate rast svetskih cena ovih proizvoda . Nakon toga, u naredne dve godine očekujemo da cene primarnih proizvoda padnu na domaćem tržištu i imaju stabilno kretanje , kao i cene na međunarodnom tržištu- stoji u Izveštaju o inflaciji NBS za avgust.

Da li se situacija "seli" i kod nas?

Agroekonomista Milan Prostran kaže za "Blic Biznis" da je realno da se situacija sa globalnog nivoa oko cena premesti I na srpsko tržište I navodi da se situacija vezano za sušu, ne može preslikati I na Srbiju.

- Neke naznake da će poljoprivredna sezona biti loša i u Srbiji kao i u Evropi, se pokazale kao neadekvatne. Stanje nije tako drastično kao što se moglo videti u nekim izjavama jer vremenski i prirodni uslovi bili su povoljni tokom najvećeg dela proizvodne godine, sve do kraja jula i početka avgusta, kada su usledile ekstremno visoke temperature. Možemo da govorimo o eventualnim manjim prinosa kod nekih kultura nego o drastičnom podbačaju. Primera radi voćarstvo ove godine ostvarilo najbolje rezultate. Dobro je rodilo i voća ima u izobilju. proizvodnja je praktično pri kraju, a Srbija raspolaže dovoljnim zalihama pšenice, ječma i uljane repice. Mene zabrinjava kako će početi nova poljoprivredna godina od 1. septembra, jer se se otvara pitanje kako pripremiti ovako suvo zemljište za novu setvu - navodi Prostran za “Blic Biznis”.

Jasno je da će klimatske promene i u narednom periodu biti ključni izazov za poljoprivredu na globalnom nivou pa i Srbiju, kako je navela i NBS u svom Izveštaju o inflaciji, jer one nisu više virtuelna pretnja sa drugih kontinenata već stvarnost koja bi mogla, da nanese ozbiljan udarac srpskoj ekonomiji.

Prema podacima RZS i Svetske banke, procenjuje se da ona učestvuje između 4% i 6,1% BDP.

Upravo zato Srbija više ne može sebi da priušti poljoprivredu koja zavisi isključivo od neba već mora da realizuje mere iz nedavno usvojenoj Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. godine, u kojoj se važan deo odnosi se na prilagođavanje klimatskim promenama.