Luis Berger: Ekspo Srbiji donosi 9,1 milijardi evra i 359.000 novih radnih mesta

Ekspo 2027 doneće Srbiji stvaranje bruto dodate vrednosti u iznosu od 9,1 milijardu evra, 359.000 novih radnih mesta, 3,8 milijardi evra više poreza, a na svaki uloženi dinar državi će se vratiti 1,9 dinara, pokazuju ključni rezultati Studije ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja Ekspo 2027 konsultantske kuće Luis Berger.

"Studija procene uticaja na ekonomiju Republike Srbije obuhvatila je period od 2023. godine do 2037, praktično period od momenta početka realizacije, tokom trajanja izložbe i perioda nasleđa. Ključni rezultati ukazuju da se očekuje stvaranje bruto dodate vrednosti (BDV) u iznosu od 9,1 milijardu. U smislu zapošljavanja, očekuje se oko 359. 000 radnih mesta, i u smislu poreskih efekata, oni su procenjeni na 3,8 milijardi evra", rekao je za Tanjug konsultant u kompaniji Luis Berger Marko Ćulić koji je predstavio studiju.

Dodao je da se očekuje se povrat investicije oko 1,91 dinar na svaki investirani dinar javnih sredstava u periodu od momenta pripreme do momenta legata, nasleđa, odnosno do 2037. godine.

Što se tiče turističke potrošnje, Ćulić je rekao da nju očekuju u periodu održavanja same izložbe.

"Procene su da bi oko 1,65 miliona stranih turista trebalo da poseti Ekspo, od čega oko 30 odsto bi bili dnevni turisti, a ostatak bi bili turisti koji bi se zadržali u dužem periodu vremena. Takođe, pored turista, očekujemo i jedan broj delegata. Svi oni zajedno kreiraće turističku potrošnju koja se dalje kroz čitavu ekonomiju razliva kroz direktne, indirektne i indukovane efekte", naveo je Ćulić.

Naglašava da se očekuje da Ekspo donese 359.000 poslova sa punim radnim vremenom, ali ističe da će biti izuzetno važno kako će se objektima na Ekspu upravljati posle same manifestacije.

"Sa stanovišta vremenskog rasporeda efekata, nekih 60 odsto ukupnih ekonomskih efekata odnosi se na period nasleđa, kako u smislu kreiranog BDV-a, broja zaposlenih i poreskih efekata, tako da upravljanje lokacijom u periodu nasleđa biće od izuzetnog značaja", istakao je Ćulić.

Što se tiče preporuka u ekonomskom delu, konsultant navodi da je ekspertski tim koji je pravio studiju, u najvećoj meri adresirao one koje se odnose na maksimizaciju ekonomskih efekata kroz angažovanje domaćih izvođača za robe i usluge koje su neophodne za realizaciju Ekspa.

"Druga preporuka se odnosi na maksimizaciju potrošnje stranih turista koje očekujemo u periodu izložbe, kroz mere koje bi bile orijentisane na razvoj turističkih proizvoda, njihovu promociju i pospešivanje turističke potrošnje, kao i diversifikaciju kroz druge lokalne samouprave, imajući u vidu da će popunjenost kapaciteta na teritoriji grada Beograda, u smislu smeštajnih kapaciteta, biti na visokom nivou u periodu održavanja izložbe", naveo je Ćulić.

Što se tiče metodologije koja je primenjena u studiji, konsultant je rekao da je primenjen input-output model sa simetričnom matricom Republike Srbije, koja je kroz direktne, indirektne i indukovane efekte procenila efekte na BDV, efekte na zaposlenost i efekte na fiskalni deo, odnosno porez.

U Studiji ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja Ekspo 2027 konsultantske kuće Luis Berger, u koju je Tanjug imao uvid, navodi se da je to projekat od nacionalnog značaja, čiji cilj nije samo ostvarivanje značajnih ekonomskih rezultata, već i stvaranje merljivih društvenih i ekoloških vrednosti, služeći kao model održivog urbanog razvoja.

Studija je obuhvatila merenje kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih uticaja specijalizovane izložbe EXPO 2027 Beograd u okviru tri ključna stuba: ekonomskog, društvenog i ekološkog.

Procena je obuhvatila aktivnosti pokrenute pre otvaranja Ekspo izložbe, tokom samog događaja, kao i u periodu nasleđa nakon 2027. godine u periodu od 10 godina.

Ciljevi studije su: da se proceni i kvantifikuje ekonomski doprinos Ekspo izložbe kroz ključne metrike - BDV, zapošljavanje i poreske efekte, da se procene društveni uticaji na relevantne subjekte, zajednice i institucije i da se ocene ekološke performanse i dugoročni rezultati u oblasti održivosti Ekspo izložbe i njegove nasleđene infrastrukture.

Ističe se da Ekspo 2027 dovodi svet u Beograd preko 140 zvaničnih učesnika, da će tokom trajanja izložbe, u periodu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine izložbu posetiti ukupno 1,65 miliona stranih posetilaca, a u periodu nasleđa od 2028. do 2037. godine očekuje se pozitivan doprinos u dolascima stranih turista na lokalitet Ekspo koji je procenjen na ukupno 2,3 miliona turista kako poslovnih tako i običnih.

Generator povećanja broja stranih dolazaka je posledica unapređenja u domenu Beogradskog sajma i novi turistički sadržaji na Ekspo lokaciji, koji treba da se razviju u periodu nasleđa - planirana su dva zabavna parka koji treba da budu generator turističkih dolazaka.

Nakon održavanja specijalizovane izložbe očekuje se prenamena Zone A u Beogradski sajam, dok je planirano da Zona B zadrži postojeće sadržaje.

Na mestu Zone E biće izgrađeni privatni komercijalni sadržaji - tržni centar, poslovni objekti.

Planira se i formiranje četvrte zone u kojoj će biti novi stambeni objekti, komercijalni objekti i zabavni parkovi kao privatne inicijative.

Javna ulaganja u Ekspo kompleks procenjena su na 1,231 milijarde evra, a infrastrukturna ulaganja u širu reurbanizaciju Beograda i šire pod “lepezom” Ekspo 2027 Beograd i Skok u Srbiju 2027 procenjena su na 775 miliona evra i predstavljaju deo šireg investicionog ciklusa Srbija 2027 i imaju za cilj transformaciju Donjeg Surčinskog polja u novu urbanu celinu i urbanističke matrice grada Beograda celovitom.

Obuhvataju razvoj železničke, putne, energetske i komunalne infrastrukture, kao i izgradnju trigeneracionog sistema koji omogućava efikasnu proizvodnju električne energije, grejanja i hlađenja uz manju potrošnju energije i niže emisije.

Ta ulaganja stvaraju uslove za buduće privatne investicije i razvoj poslovnih, turističkih i drugih Legacy sadržaja.

Privatne investicije procenjene su na 1,838 milijardi evra i obuhvataju ulaganja u hotelske kapacitete, investicije zemalja učesnica u opremanje paviljona, razvoj komercijalnih sadržaja tokom trajanja Izložbe, kao i buduće investicije u zabavni park i druge komercijalne sadržaje planirane i uranistički determinisane za Post-Ekspo razvoj lokacije.

Procena ekonomskog uticaja Ekspo 2027 analizirana je kroz tri osnovne kategorije efekata: Direktni efekti, koji nastaju kao neposredan rezultat Ekspo aktivnosti, Indirektne, koji se javljaju kao posledica povećane tražnje u lancima snabdevanja i indukovane, koji proizilaze iz potrošnje zaposlenih u sektorima koji su direktno ili indirektno podržani aktivnostima Ekspo 2027.

Efekti Ekspo 2027 na bruto dodatnu vrednost (BDV) predstavljaju ključni pokazatelj ekonomskog uticaja projekta i procenjeni kroz sve tri faze: Pre-Ekspo, Tokom-Ekspo i Post-Ekspo.

Efekti Ekspo 2027 na BDV predstavljaju ključni pokazatelj ekonomskog uticaja projekta. Ukupni BDV efekat obuhvata direktne efekte koji nastaju kao neposredna posledica investicija i potrošnje inostranih posetilaca i delegata (turističke potrošnje), kao i indirektne i indukovane efekte koji se generišu kroz međusektorske veze i povećanu potrošnju zaposlenih.

Pored uticaja na BDV, Ekspo 2027 ima značajan efekat na zaposlenost, koja je iskazana kroz broj ekvivalenata punog radnog vremena (FTE).

Efekti Ekspo 2027 na zaposlenost obuhvataju: direktna radna mesta nastala kao posledica investicija, indirektna radna mesta u sektorima koji snabdevaju Ekspo projekat robama i uslugama i indukovana radna mesta koja nastaju usled potrošnje zaposlenih.

Poreski efekti su procenjeni na bazi obračuna poreza i doprinosa na zarade novih kreiranih radnih mesta (FTE), neto iznosa PDV-a na ulazne vrednosti kapitalnih ulaganja, operativnih troškova i turističke potrošnje i poreza na dobit ostvarenog od povezanih aktivnosti.

Ukupni BDV efekat u sve tri faze je procenjen na 9,1 milijardi evra pri čemu najveći doprinos dolazi iz kapitalnih ulaganja (4,0 milijardi evra), zatim iz turizma (3,2 milijardi evra), pa iz OPEX-a (1,8 milijardi evra), pri čemu je CAPEX koncentrisan u Pre-Ekspo fazi (2,5 milijardi evra), dok su turizam i OPEX najznačajniji u Post-Ekspo (turizam 2,1 milijardi evra; OPEX 1,8 milijardi evra).

Najveći deo ukupnog BDV-a generiše se u Post-Ekspo fazi (5,4 milijardi evra), što potvrđuje da dugoročno korišćenje infrastrukture i aktivnosti nakon 2027. godine donose najveću ekonomsku korist.

Struktura BDV-a pokazuje da su indirektni efekti (4,3 milijardi evra) veći od direktnih (2,8 milijardi evra), što upućuje na snažno aktiviranje domaćih lanaca snabdevanja, dok indukovani efekti (1,9 milijardi evra) dodatno odražavaju rast potrošnje zaposlenih koji su uključeni u projekat na direktan ili indirektan način.

Sa stanovišta poreskih efekata, ulaganja i organizacija specijalizovane izložbe Ekspo 2027 generiše snažne poreske efekte koje procenjujemo na ukupno 3,8 milijardi evra kroz sve tri faze, dok su javna ulaganja u istom periodu procenjena na ukupno dve milijarde evra.

Odnos ukupnih poreskih efekata i investiranih sredstava iz javnih izvora u sve tri faze iznosi 1,91, što znači da se na svaki investiran dinar javnih sredstava generiše 1,91 dinara poreskih prihoda tokom sve tri faze.

Projekat generiše ukupno 359.297 FTE od čega je direktno generisano 151.177 radnih mesta kao posledica investicija, turističke potrošnje u sve tri faze, indirektno 145.491 kroz koji snabdevaju projekat robama i uslugama, a indukovano 62.628 kroz potrošnju zaposlenih angažovanih kroz sve tri faze projekta.

Kapitalna ulaganja generišu najveći doprinos zaposlenosti sa 143.401 FTE, dok turizam doprinosi sa 138.126, što ukazuje da je investicioni ciklus ključan za zaposlenost u fazi pripreme i nastavku razvoja.

Izbalansirana struktura javnih i privatnih ulaganja u kojima su javna sredstva u Pre-Ekspo fazi dominantna, a potom preovlađuju privatna u Post-Ekspo fazi, zajedno sa organizacijom manifestacije i efektima turizma generišu snažne poreske efekte koji opravdavaju ulaganja.

Povrat javnih ulaganja u Pre-Ekspo fazi iznosi 0,41, dok je u prve dve faze zbirno 0,74. Drugim rečima, na jedan investiran dinar javnih sredstava generiše se 0,74 dinara poreskih prihoda u periodu Pre-Ekspo i Tokom-Ekspo, znači zaključno sa 15.08.2027. godine, dok se ostatak povrata očekuje u periodu nasleđa.

Iako je prirodno da se najveći deo efekata ostvaruje na teritoriji Grada Beograda, Ekspo 2027 ima potencijal da deluje kao katalizator razvoja i za druge regione Srbije, uz odgovarajuće prateće politike.

U tom smislu Studija daje preporuke za jačanje regionalnih i nacionalnih efekata, pre svega, korišćenjem domaćih resursa, stimulisanjem domaćih izvođača i pružalaca usluga i povećanje zastupljenosti domaćih dobavljača u EXPO radovima i uslugama sa ciljem maksimizacije ekonomskih efekata uz jačanje regionalne zastupljenosti dobavljača.

Preporuka je i jačanje turizma, angažovanje smeštajnih kapaciteta van Beograda imajući u vidu da se očekuje visoka popunjenost smeštajnih kapaciteta u Beogradu uz pospešivanje turističke potrošnje van Beograda, kao i saobraćaj, promovisanje i razvoj rečnog saobraćaja sa ciljem privlačenja stranih dolazaka (Beč, Bratislava, Budimpešta) uz rasterećenje pritiska na hotelske kapacitete.

Takođe, preporučuje se podrška učesnicima, nacionalnim paviljonima zemalja učesnica.

Profesorka dr Vanja Pavluković istakla je da je procena društvenog uticaja Specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd u pre-Ekspo fazi zasnovana je na analizi 55 ključnih indikatora učinka (KPI), raspoređenih u devet dimenzija društvenog uticaja (četiri primarne, tri sekundarne i dve podržavajuće).

"Metodologija se zasniva na kombinaciji kvantitativnih i kvalitativnih podataka, uključujući zvaničnu statistiku, planska dokumenta i primarne podatke koje prikuplja organizacija Ekspo 2027 Beograd. Na osnovu izvršene procene, ukupan indeks društvenog uticaja iznosi 3,59 (na skali od 1 do 5), što ukazuje na visok nivo uticaja u pre-EXPO fazi, ali i na značajan prostor za dalje unapređenje", rekla je Pavluković.

Istakla je da ta studija predstavlja prvi godišnji izveštaj o društvenom uticaju Ekspo 2027 i prvi dokument te vrste koji ukazuje na društveni uticaj izložbe pre njenog održavanja.

Specijalista toksikološke hemije, direktor „Dvoper“ d.o.o. Nebojša Pokimica ocenio je da je, u cilju daljeg unapređenja ekoloških performansi Ekspo 2027 projekta, potrebno nastaviti sa razvojem sistemskog pristupa praćenju i upravljanju životnom sredinom, uz oslanjanje na već definisan okvir KPI i njegovu primenu u svim fazama realizacije.

Kako je rekao, poseban značaj ima uspostavljanje lokacijski specifičnog sistema monitoringa, koji će omogućiti pouzdano i kontinuirano praćenje kvaliteta vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda, buke i klimatskih parametara, kao i drugih relevantnih aspekata.

(Tanjug)