Kome ide jedna "zlatna" akcija NIS-a? Da li sporazum MOL-a i Rusa daje konačno rešenje? (VIDEO)

Transakcija, koja uključuje i potencijalni ulazak partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa manjinskim udelom, moraće da dobije odobrenje američke administracije (OFAK), dok NIS nastavlja operativni rad.

Promena vlasništva otvara pitanja o energetskom i geopolitičkom uticaju Srbije, domaćoj privredi i regionalnim odnosima.

Srećko Đukić, karijerni diplomata i analitičar i Branka Latinović navode da se još ne zna stvarna cena transakcije, i koliko današnja vrednost tehnologije i rafinerije zaista iznosi.

Foto: Zoran Ilić / Ringier

Na pitanje kako će u toj strukturi funkcionisati manjinski partneri, uključujući i potencijalnu arapsku kompaniju, Đukić ističe:

- Većinski kapital apsolutno pripada MOL-u. Čak da MOL ima 50 deonica, on bi dobio jednu zlatnu akciju sa kojom bi odlučivao. Prema tome, nije uopšte bitno koliko on ima tamo deonica - bitno je da ima 50 plus jednu. I on odlučuje o tome, drugi može imati takođe 50, ali nema zlatnu deonicu. Tako da ja ne znam gde će se uklopiti ta arapska kompanija tu - u čije akcije se uklapa, u MOL-ove ili u srpske.

Branka Latinović takođe ističe da ulazak arapskog partnera kao manjinskog akcionara unosi novu zanimljivost u upravljanje NIS-om, jer sada pored MOL-a postoji još jedan značajan igrač. Prema njenim tumačenima, Arapi bi mogli da preuzmu veći deo upravljanja rafinerijom, dok bi MOL bio fokusiran na maloprodajnu mrežu, što znači da će u igri biti značajan kapital, a ne samo formalna kontrola. Ona podseća da je NIS do sada bio uspešna privatizacija sa modernim sistemom upravljanja i mrežom benzinskih pumpi, ali da dolazak novih partnera otvara potpuno novu dinamiku.

- Ali mislim da ovde mi i tek treba da čekamo šta će biti, a to je pitanje koliko to košta i kako će se sredstva nabaviti, jer ono što sam čitala pre par dana, pitanje je da li MOL ima toliko novca da to plati. To je nacionalna kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pa, verovatno se ona uključuje u to da bi tu pomogla finansijsku konstrukciju, plus tih naših pet odsto, koji nisu sigurno zanemarljiva svota i koji isto tako koštaju par stotina miliona. Tako da kada ti obrisi i finansijski i ostalo budu dostupni javnosti, onda imaćemo više saznanja - kaže Branka Latinović, članica foruma za međunarodne odnose.

Foto: Blic TV / screenshot

"Mi smo imali šansu da povratimo kompaniju u naše ruke"

- Vrlo da bude jasno, pre svega ovo je borba da OFAK da licencu i da se skine taj teret sankcija sa toga. A onda ide preraspodela vlasništva u okviru NIS-a. Da li će tu biti direktno preko Arapa prisutni Amerikanci, da li je tu MOL samo maska oko toga, to ćemo tek da vidimo. Ono što jeste bitno, pitanje je gde će te pare stajati. Taj novac ne može samo doći u ruke Rusije, zbog toga se i prodaje. Zbog toga su i sankcije, taj novac - kaže Đokić, pa objašnjava:

Đukić dalje objašnjava da je ključni cilj prvog koraka u transakciji da OFAK odobri licencu NIS-u i ukloni sankcioni teret sa kompanije. On pojašnjava da prodaja nije obična privatizacija - novac od transakcije ne može da ide direktno u ruke Rusije, jer bi u suprotnom mogao da finansira rat u Ukrajini. Dakle, Rusi tehnički "prodaju", ali kontrola nad novcem i njegovo korišćenje je pod strogom regulativom, dok se sankcije ne ukinu ili dok američka administracija ne dozvoli drugačije.

- Ovde, da bi bilo još jasnije šta se dešava oko NIS-a, mi smo sad imali šansu da povratimo tu kompaniju u naše ruke. Ali ne samo tu kompaniju - uz tu kompaniju, uz NIS, ide i eksploatacija nafte u Srbiji, a ona dnevno iznosi 20.000 barela ili godišnje 1 milion tona. NIS prerađuje 4 miliona tona. Znači, jednu četvrtinu nafte mi imamo domaću - zaključio je Đokić