Poremećaji u isporukama kroz Hormuški moreuz i povećana globalna potražnja usled ratova naveli su mnoge zemlje da se okrenu američkoj nafti
Američka proizvodnja je od 2000. godine gotovo utrostručena i sada iznosi oko 22 miliona barela dnevno
SAD je i u maju nadmašio Saudijsku Arabiju u izvozu nafte i naftnih derivata i potvrdio prvo mesto na svetskoj listi, treći mesec zaredom, pokazali su u četvrtak podaci kompanije za prikupljanje podataka o pomorskom saobraćaju Vortexa.
Preuzimanje titule najvećeg izvoznika predstavlja preokret za SAD, koji je decenijama bio zavisan od bliskoistočne nafte i početkom 70-ih godina prošlog veka pretrpeo je težak udarac jer su mu pojedine članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) uvele naftni embargo zbog podrške Izraelu, ističe Rojters.
Američki izvoz nafte i goriva skočio je u maju na oko 10,5 miliona barela dnevno, pokazali su podaci Vorteksa, čime je SAD treći mesec zaredom zadržao titulu najvećeg svetskog izvoznika.
Ruski izvoz je u maju dostigao sedam miliona barela dnevno, izračunao je Rojters. Izvoz iz Saudijske Arabije iznosio je 5,9 miliona barela dnevno, prema podacima Vorteksa.
Okretanje Americi zbog Hormuza
Tokom cele 2025. godine Saudijska Arabija je izvozila oko 8,1 milion barela dnevno, a Sjedinjene Američke Države 6,6 miliona barela dnevno. Ruski izvoz dostigao je oko 5,8 miliona barela dnevno, pokazuju Vortexovi podaci.
U uslovima poremećaja u isporukama nafte i naftnih derivata kroz Hormuški moreuz, mnoge zemlje su se okrenule američkim dobavljačima. Tako je od marta, prema procenama američke uprave za energetiku, američki neto izvoz naftnih derivata iznosio u proseku 6,2 miliona barela dnevno.
Prema prognozama američke agencije, neto izvoz naftnih derivata trebalo bi tokom cele godine da iznosi u proseku 5,6 miliona barela dnevno i da bude veći za 600 hiljada barela dnevno nego u 2025. Obim izvoza trebalo bi ujedno da bude najveći otkako se vodi evidencija.
Raste potražnja usled rata
Od početka rata na Bliskom istoku porasla je i potražnja za američkom sirovom naftom, izvestila je američka uprava za energetiku, uz rast američkog izvoza u aprilu na 5,4 miliona barela dnevno, te pad uvoza na 5,6 miliona barela dnevno.
Ove godine američki neto uvoz sirove nafte trebalo bi da iznosi u proseku 1,4 miliona barela dnevno, predviđa američka uprava za energetiku, i da bude manji za 800 hiljada barela nego prošle godine.
Saudijska Arabija i Rusija su u velikoj meri zaostajale za američkim kompanijama u povećanju proizvodnje i mnogo pre početka američko-iranskog rata, napominje Rojters.
Proizvodnja nafte i naftnih derivata u SAD-u gotovo je utrostručena od 2000. godine i dostigla je oko 22 miliona barela dnevno. Saudijska proizvodnja nafte i derivata u istom periodu uglavnom se kretala između 10 i 12 miliona barela dnevno, u zavisnosti od OPEC-ovih kvota.
Ruska proizvodnja nafte i derivata skočila je u periodu od 2000. do 2010. godine sa šest miliona na 10 miliona barela dnevno, a zatim je od 2010. do 2020. porasla za još dva miliona barela dnevno, ali od 2020. uglavnom stagnira i zatim je pala ispod 10 miliona barela dnevno.
Svetska potražnja za naftom dostigla je prošle godine 104 miliona barela dnevno, skočivši sa 87 miliona barela dnevno koliko je iznosila 2010. godine. To znači da su lavovski deo globalnog rasta potražnje u proteklih 15 godina pokrivali američki bareli, nakon procvata proizvodnje nafte iz škriljaca.
Godine 2015. SAD je ukinuo četrdesetogodišnju zabranu izvoza, uvedenu tokom OPEK-ovog embarga, a deset godina kasnije postao je najveći svetski izvoznik.
Za razliku od Saudijske Arabije i Rusije, gde država u potpunosti ili delimično diktira proizvodnju i izvoz nafte, američki naftni procvat zasniva se na odlukama privatnih kompanija koje se prvenstveno vode profitom, napominje Reuters.
Kada cene nafte porastu, američke kompanije odgovaraju većom proizvodnjom, pa cene ponovo kreću silaznom putanjom. Kada su cene niske, američke kompanije smanjuju proizvodnju pa cene rastu, objašnjava Kenneth Medlock III, stručnjak za ekonomiju energetike i resursa pri institutu za javni poredak Baker.
"Njihova uloga u velikoj meri podseća na onu OPEC-a i Saudijske Arabije u odnosu na višak proizvodnih kapaciteta, ali ovde je više reč o tržišnom mehanizmu nego o strateškom alatu", rekao je stručnjak.
Od početka rata u Ukrajini 2022. godine evropske zemlje se sve više oslanjaju na barele iz SAD-a i od početka ove godine gotovo polovina američkih isporuka nafte išla je na odredišta na Starom kontinentu. Još u 2021. godini udeo Evrope u američkom izvozu iznosio je 37 procenata.
Azijske zemlje su nekada većinu nafte kupovale na Bliskom istoku, a sada naručuju sve više barela od američkih dobavljača. U maju je tako udeo Azije u američkom izvozu nafte iznosio oko 46 procenata, u odnosu na oko 37 procenata u istom mesecu prošle godine.
(Izvor: Hia/Rojters)
