Vodeći evropski stručnjaci, predstavnici duvanske industrije i zakonodavstva EU upozorili su na rastuću pretnju ilegalne trgovine koja se ubrzano prilagođava novim bezbednosnim i ekonomskim izazovima. Oni su na konferenciji održanoj 3. juna u Briselu, istakli da crno tržište ozbiljno potkopava ekonomsku otpornost Evrope, odnosi javne prihode i slabi legalna preduzeća, te su učesnici pozvali na hitno pronalaženje rešenja za zaštitu potrošača, unutrašnje bezbednosti i evropske konkurentnosti. "Blic Biznis" je prisustvovao konferenciji na poziv organizatora.

Kraljevski institut za ujedinjene službe (RUSI) i Transnacionalna alijansa za borbu protiv ilegalne trgovine (TRACIT) bili su organizatori, a kompanija "Filip Moris Internešal" (PMI) je bila pokrovitelj događaja.

Stefano Beti, zamenik generalnog direktora u TRACIT-u bio je moderator panel diskusije, a panelisti su bili Mišel Rikardi, zamenik direktora i viši istraživač TRANSCRIME-a, Donatas Škarnulis, zamenik komandanta službe, Služba za zaštitu državne granice Litvanije i Hristos Harpantidis, direktor korporativnih poslova grupe „Filip Moris Internešenel“.

EU zemlje gube milijarde: Udar na ekonomiju i društvo

Harpantidis je na panelu istakao da problem nelegalne trgovine ima višedimenzionalni udar na ekonomiju i društvo, a najšokantniji je podatak je da evropske zemlje trenutno gube čak 17 milijardi iz svojih budžeta.

- To je novac koji bi u normalnim okolnostima bio usmeren na socijalne politike, investicije i podršku privredi za dalji razvoj, a ne smemo zaboraviti ni ozbiljne bezbednosne i zdravstvene rizike koje ovo tržište nosi".

Kada analiziramo zašto se to dešava, kako kaže jedan od čelnih ljudi kompanije PMI, dolazimo do jasne razlike između dobrih i loših javnih politika.

„Loše politike, koje ignorišu realnost i oslanjaju se na ekstremne mere i povećanje poreza, direktno guraju potrošače ka nelegalnim proizvodima. Najbolji primeri za to su zemlje poput Francuske, gde je nelegalno tržište dostiglo čak 41%, kao i Belgija i Holandija koje beleže rastuće procente zbog sličnih, restriktivnih mera.

S druge strane, dodaje Harpantidis, postoji jasan model kako se ovaj problem uspešno rešava, što se može videti na primeru Grčke. Nakon finansijske krize, nelegalno tržište u ovoj zemlji iznosilo je 25%, ali je zahvaljujući regulativi zasnovanoj na proceni rizika, postepenom i dobro osmišljenom oporezivanju, snažnom sprovođenju zakona i odličnoj saradnji javnog i privatnog sektora, taj procenat danas oboren na oko 14%.

„Da bismo zaustavili prelivanje novca u sive tokove, apelujemo na donosioce odluka i regulatore da usvoje 'politiku zdravog razuma' – politiku koja razume kretanje novca, dinamiku tržišta i koja kroz saradnju sa privredom gradi stabilno i sigurno poslovno okruženje“, naglašava Harpantidis.

Nov trend i sofisticirane metode

Ilegalna trgovina se sprovodi sve sofisticiranijim metodama kao što su dronovi, ali i baloni za koje je zakačen paket cigareta, a primeri su se mogli videti na samoj konferenciji.

Sve strože granične kontrole i zaplene širom Evrope dovele su do novog trenda na crnom tržištu, ističu govornici, a to znači da se proizvodnja falsifikovanih cigareta premešta unutar samih granica Evropske unije, kako bi bile što bliže mestu potrošnje i time olakšale logistiku.

Ono što policiji i carini dodatno otežava posao jeste visoka sofisticiranost i decentralizovanost ovih kriminalnih mreža. Ceo proces je razbijen na više lokacija: proizvodnja se može odvijati u jednoj državi, pakovanje u drugoj, logistika u trećoj, dok se maloprodaja vrši na potpuno četvrtoj lokaciji.

- Govoreći o borbi protiv prekograničnog kriminala, kao što sam ranije rekao, nije reč samo o razmeni informacija o pojavama, već i o razmeni obaveštajnih podataka i istraga, ističe Škarnulis.

- Ako govorimo o prekograničnom kriminalu, ne možete ništa postići sami. Potrebna je bliska saradnja, međusobno poverenje, saradnja sa kompanijama, proizvođačima cigareta, tehnološkim kompanijama. Oni daju mnogo saveta i pružaju veliku podršku u borbi protiv ovog problema.

Svaka deseta cigareta - ilegalna

Pre samog panela predstavljena je i najnovija statistika. Naime, nova studija koja detaljno opisuje obim ilegalne trgovine cigaretama u Evropskoj uniji (EU) pokazuje da je potrošnja cigareta na crnom tržištu porasla za više od 7% u odnosu na prethodnu godinu u 2025. godini, dostigavši nivoe kakve nisu viđene u više od decenije, pri čemu falsifikovane cigarete igraju sve značajniju ulogu u državama članicama.

PMI stoga ponavlja svoj poziv na koordinisan odgovor na ilegalnu trgovinu u Evropi, zasnovan na regulativi zasnovanoj na dokazima i ojačanoj saradnji.

Prema 20. izdanju studije „Ilegalna potrošnja cigareta i zagrejanog duvana i udeo oralnog nikotina u Evropi“, koju je sprovela kompanija KPMG LLP u ime kompanije PMI, ilegalne cigarete u EU činile su više od jedne od deset cigareta po prvi put od 2014. godine. U 2025. godini, ilegalne količine dostigle su 41,8 milijardi u EU – što predstavlja 10,3% ukupne potrošnje – što je rezultiralo procenjenim gubitkom poreskih prihoda od 16,7 milijardi evra.

U 38 evropskih zemalja obuhvaćenih studijom, ilegalna potrošnja dostigla je 55,3 milijarde cigareta, što odgovara procenjenim gubicima državnih budžetskih prihoda od 22,4 milijarde evra.

Nizak nivo "sivog" tržišta cigareta u Srbiji

U kategoriji cigareta, kako se precizira u KPGM istraživanju, Srbija već godinama beleži nizak nivo ilegalnog tržišta cigareta i svrstava se među zemlje sa veoma niskim učešćem ilegalne trgovine u tom sektoru.

U 2025. godini ilegalne cigarete činile su 1,5% tržišta, što predstavlja smanjenje od 1 procentnog poena u odnosu na 2024. godinu. Procena gubitaka u budžetu po ovom osnovu iznosi 18 miliona evra, što je za 14 miliona evra manje nego prethodne godine.

Međutim, važno je napomenuti da rezani duvan čini najveći deo crnog tržišta duvanskih proizvoda u Srbiji, pa studije koje uključuju i ovu kategoriju procenjuju da ukupno učešće nelegalne trgovine duvanskim proizvodima u Srbiji iznosi oko 12% ukupne potrošnje.

Strukturni pomak: od kontrabandnih tokova do falsifikata "bližih tržištu"

Ilegalno tržište prolazi kroz fundamentalnu transformaciju: falsifikovane cigarete „proizvedene u EU“ sve više zamenjuju tradicionalne kontrabandne tokove sa istoka na zapad.

Falsifikati su postali najveći izvor ilegalnih cigareta u EU, dostigavši 18,3 milijarde i čineći 44% ukupne ilegalne potrošnje u 2025. godini. Obim falsifikata povećao se za više od 20% u odnosu na prethodnu godinu, što ističe sposobnost organizovanog kriminala da brzo prilagodi modele proizvodnje i distribucije kako bi smanjio rizike otkrivanja.

„Podaci su jasni: falsifikati su postali glavni motor ilegalnog tržišta cigareta u EU, uz podršku kriminalnih lanaca snabdevanja osmišljenih da donesu lažne proizvode potrošačima na tržištima visoke vrednosti, potkopavajući evropsku ekonomiju i podstičući šire ilegalne aktivnosti“, rekao je još Hristos Harpantidis.

„To takođe naglašava stalne strukturne ranjivosti u regulativi, sprovođenju zakona i sudskom postupku koje stvaraju prostor za rast ilegalne trgovine – u vreme kada su mnoge države članice EU pod širim bezbednosnim i ekonomskim pritiskom, od izazova inflacije i konkurentnosti do rastućih budžetskih zahteva za bezbednost i odbranu zbog geopolitičke fragmentacije. Zatvaranje ovih praznina u Evropi zahteva koordinisanu akciju: jače sprovođenje zakona, javno-privatnu saradnju i fokus na regulativu koja je uravnotežena, zasnovana na dokazima i sprovodiva u praksi“, dodao je Harpantidis.

Procene pokazuju da evropski lanac vrednosti duvana i nikotina podržava preko 2,1 miliona radnih mesta i generiše 224 milijarde evra vrednosti – uporedivo sa 17. najvećom ekonomijom EU. Sa skoro 24 milijarde evra godišnjeg izvoza, to je značajan industrijski ekosistem, ali sve više pogođen ilegalnom trgovinom usred ekonomske nesigurnosti i potrebe za konkurentnošću u Evropi. Rešavanje ovog problema zahteva pragmatičnu, na dokazima zasnovanu regulativu i jaču saradnju, uz podršku investicijama i inovacijama u Evropi.

„Nelegalna trgovina postaje sve sofisticiranija, lokalizovanija i sve više industrijalizovana. Ona ne samo da erodira legitimne poslovne aktivnosti, već i podstiče kriminalne mreže koje deluju brzinom, obimom i nekažnjivo, obeshrabrujući investicije, inovacije i sposobnost vlada da ostvare ciljeve javnog zdravlja i fiskalne ciljeve“, rekao je Jan Geren, direktor pravnih poslova grupe PMI.

Zapadna Evropa prednjači po "crnom tržištu"

Zapadna Evropa je na čelu ovog trenda, istaknuto je u Briselu. Kako su istakli panelisti, nelegalna potrošnja je sve više koncentrisana u glavnim zapadnoevropskim zemljama – pre svega u Francuskoj, Belgiji i Holandiji – pojačavajući fiskalne pritiske i izazove u sprovođenju zakona kako raste prodor nelegalne trgovine.

• Francuska ostaje najveće ilegalno tržište u Evropi, sa 41,4% ilegalnog udela (20,5 milijardi cigareta). Samo falsifikati činili su skoro 9,7 milijardi cigareta (Belgija je zabeležila ilegalni udeo od skoro 25% (više od 2 milijarde cigareta).

• Holandija je porasla na preko 22% ilegalnog udela (2,1 milijarda cigareta), vraćajući se na nivoe poslednji put zabeležene oko 2006. godine.

U širem smislu, šest zemalja članica EU sada beleži ilegalne udele iznad 20%, što naglašava obim i koncentraciju problema. Van EU, Ujedinjeno Kraljevstvo ostaje druga najveća zemlja sa ilegalnim cigaretama u studiji, sa količinama koje sada prelaze 7 milijardi, uključujući 3,5 milijardi falsifikovanih cigareta.

Šta funkcioniše: politika zasnovana na dokazima, a ne ekstremi

Ne kreću se sva tržišta u istom smeru, napominje PMI. Neke zemlje su postigle održive padove kroz uravnoteženu kombinaciju politika koja kombinuje predvidljive fiskalne pristupe, proporcionalnu regulaciju i dosledno sprovođenje zakona.

• Grčka (14,1% ilegalnog udela; 1,9 milijardi cigareta) zabeležila je jedan od najvećih godišnjih padova - 3,4 procentna poena. Ovo označava značajan pomak u odnosu na prethodne godine, kada su ilegalni nivoi konstantno ostajali iznad 20%, što ističe značajno poboljšanje u skorašnjim rezultatima.

• Ukrajina (15,9% ilegalnog udela; 5,1 milijarda cigareta) zabeležila je pad ilegalnih količina za skoro milijardu cigareta u odnosu na prethodnu godinu. Ovo smanjenje je posebno značajno s obzirom na veoma izazovno operativno i bezbednosno okruženje, što ukazuje na kontinuirane napore u sprovođenju zakona i otpornost tržišta.

„Lekcija koju izvlačimo iz situacije u Evropi je da nijedan jedini mehanizam ne rešava problem ilegalne trgovine; to radi dobro koordinisan skup mera“, rekao je Masimo Andolina, predsednik za evropski region kompanije PMI.

"Nijedna kategorija proizvoda nije imuna na ilegalnu trgovinu"

Izveštaj je drugu godinu zaredom obuhvatio i ilegalnu potrošnju proizvoda od duvana koji se greje na odabranim evropskim tržištima.

Utvrđeno je da je krijumčarena roba predstavljala 1,2% ukupne potrošnje grejanog duvana – znatno manje nego kod cigareta – a Nemačka, Austrija i Holandija su među najugroženijim zemljama. Nisu identifikovani tokovi falsifikovanog zagrejanog duvana. Međutim, prisustvo krijumčarene robe naglašava da, iako je obim ograničen, nijedna kategorija proizvoda nije imuna na ilegalnu trgovinu.

Iako elektronski uređaji za grejanje nisu obuhvaćeni studijom, dostupne interne analize PMI-ja i istraživanja trećih strana slično ukazuju na to da do sada nije bilo značajnog prisustva krijumčarene ili falsifikovane aktivnosti u ovoj kategoriji.

Po prvi put, studija je takođe procenila proizvode od oralnog nikotina u odabranim zemljama.

Utvrđeno je da na tržištima gde su nikotinske kesice zabranjene ili veoma ograničene, podaci ankete ukazuju na značajnu dostupnost – često uključujući falsifikovane, neusaglašene ili proizvode koji nisu domaće proizvodnje – što sugeriše širok pristup potrošačima uprkos zakonskim ograničenjima. Najveći udeo proizvoda koji nisu podobni za prodaju – sa potencijalom da dopru do značajnog broja potrošača – primećen je u Holandiji, Nemačkoj i Belgiji.

„PMI veruje da kreatori politike u Evropi treba da primene regulatorne pristupe zasnovane na dokazima, proporcionalne riziku, u svim kategorijama nikotinskih proizvoda – osmišljavajući pravila koja štite potrošače, podržavaju sprovođenje zakona i izbegavaju neželjene posledice koje pomeraju potražnju ka crnom tržištu“, dodao je Hristos Harpantidis.

„Ovo je posebno važno jer dokazi iz drugih kategorija nikotina, uključujući kesice i elektronske cigarete, ukazuju na pojavu široko rasprostranjenih ilegalnih aktivnosti u nekim delovima Evrope – pojačavajući potrebu za regulatornim pristupima koji su i efikasni i utemeljeni u realnim uslovima.“

Kako PMI navodi, cilj je napredovanje ka budućnosti bez duvanskog dima, te kompanija stoga nastavlja da jača kontrole lanca snabdevanja i sarađuje sa organima za sprovođenje zakona i drugim zainteresovanim stranama u borbi protiv falsifikovanja i šverca duvanskih i nikotinskih proizvoda.