SRBIJA BI BILA U VELIKOM PROBLEMU Kako bi nas pogodile nove Trampove carine od 500%: "Ne bi nas izuzeli, ni ovaj put"

Donald Tramp je odobrio zakon o uvođenju carina od 500 % na kupovinu jeftine ruske nafte, a TASS kaže da u predlogu zakona stoje i nafta i gas.

Blic preporučuje

Trampove nove carine od 500 odsto mogle bi da se usvoje već sledeće nedelje: Ovako planira da smanji prihod od "jeftinih ruskih energenata"

EU i dalje uvozi ruski gas, Putin zarađuje MILIJARDE: Evo kako se transportuje do zapadne Evrope

Ekonomista Milan Beslać kaže za "Blic Biznis" da su najavljene carine prvenstveno usmerene na naftu i ciljaju zemlje koje su najveći kupci ruske lake nafte - Kinu i Indiju. Ukoliko iz Venecuele prestane dotok nafte u Kinu najrealnije je da će ona taj nedostatak od 6% potrošnje nadomestiti od Rusije. Međutim, ukoliko se se lista carina proširi i na gas, što je za očekivati shodno prethodnim potezima SAD, Srbija će biti osuđena da kupuje gas po tržišnim cenama na svetskom tržištu koje su veće od cena po kojima kupuje iz Rusije.

Najveći pritisak na zemlje koje najviše uvoze rusku naftu

- Rusija je trenutno najveći izvoznik lake nafte, koja je i najjeftinija i tehnološki najlakša za preradu. Najveće količine ruskog izvoza završavaju upravo u Kini i Indiji, koje su i najveći potrošači ruskih naftnih derivata. Zbog toga bi eventualne carine, čak i da budu 300 umesto 500 odsto, imale karakter zabrane uvoza ili veoma velikog otežavanja uvoza, jer bi pogođene kompanije veoma teško podnele tako visoke cene i velika verovatnoća je da ih ne bi mogle izdržati - objašnjava Beslać za "Blic Biznis".

Foto: Profimedia, Hollandse / Hoogte / Shutterstock Editorial, Abaca Press / Utrecht Robin / Ringier

Mogući bumerang efekat na američku privredu

Najava ekstremnih carina, prema rečima našeg sagovornika, vraća globalnu trgovinu u logiku "Tramp odlučuje koliko kome i kada", što ocenjuje kao neprihvatljiv pristup za današnji svet.

- Pokušaji vraćanja fabrika i industrija u SAD mogli bi da imaju i povratni, bumerang efekat na američku privredu ako trgovinske barijere zaista stupe na snagu, jer bi dovele do poremećaja u lancima snabdevanja i investicionog ulaganja - navodi on.

Retki minerali kao potencijalni odgovor Pekinga

Beslać ističe da razvoj američke ekonomije, posebno visokih tehnologija i veštačke inteligencije u velikoj meri zavisi od uvoza retkih minerala iz Kine.

Ukoliko bi Peking odgovorio obustavom izvoza ovih sirovina, posledice bi mogle biti snažne za američku industriju i tržište, jer je dovoljno zaustavljanje snabdevanja u kratkom periodu da pojedini industrijski segmenti uđu u ozbiljan problem.

Tu, odnosno u Kini, ujedno vidi jedinu šansu za odgovor Trampu.

Srbija i gas - da li ćemo morati da tražimo LNG

Kada je reč o Srbiji, Beslać ukazuje da, ukoliko se ovako visoke carine ili trgovinske mere prošire i na gas, Srbija bi bila u velikom problemu.

- Mi bismo zaista bili zaista u velikom problemu ako bi se to odnosilo i na gas, jer nas SAD sigurno ne bi izuzele iz tih carina. Već imamo sankcije NIS-u, i dalje su na snazi carine za druge proizvode od 35 odsto, a najnovije je i zabrana uvoza guma iz Linglonga - navodi on.

Domaća proizvodnja struje delom zavisi od gasnih elektrana, dve su potpuno u funkciji, a dve rade sa prekidima. Zimski period od samo tri meseca je kritičan zbog najveće potrošnje, pa bi širenje sankcija na gas predstavljalo ozbiljan rizik za energetsku bezbednost zemlje.

- Samo tri meseca špica tražnje za gasom je dovoljno da nastane problem - ističe on.

Foto: Olivier Hoslet / EPA;

Beslać navodi da na ovaj način Tramp pokušava da proširi američku mrežu tečnog gasa i da visokim carinama i taksama primora druge zemlje da kupuju američke umesto ruske energente.

- Cilj im je da izbace Ruse i ponude svoju robu, u ovom slučaju LNG, kao što je i slučaj Mađarske, koja se radi izuzeća od sankcija obavezala da između ostalog kupuje i određenu količinu američkog LNG - navodi on

Da li udružene snage mogu protiv Trampa?

Beslać navodi i da Kina, Indija, Afrika, Azija i Evropa zajedno čine većinu globalnog stanovništva i potrošnje energije. Pojedinačno, Evropa je relativno malo tržište u odnosu na azijske gigante, ali udruživanje velikih ekonomija imalo bi snagu da menja trgovinske i energetske tokove, ali što je u ovom trenutku veoma teško postići. Ipak, svaka zemlja ima sopstvene prioritete i interese, zbog čega je teško očekivati da bi iko „sedeo skrštenih ruku“ u slučaju realizacije ovako velikih trgovinskih udara.

Podseća i na opasnost za sekundarne sankcije:

- Ako bi se najavljene carine od 500 odsto i zemljama koje ih ne poštuju (što bi Srbiju prisililo da ih ne poštuje ako želi da kupuje jeftiniji gas i ne uruše dobre trgovinske odnose sa Ruskom Federacijom) pretvorile u izgovor za uvođenje sekundarnih sankcija, to bi tek nas dovelo u tešku situaciju. Sekundarne sankcije imaju daleko negativniji efekat od onih primarnih uvedenih NIS-u, navodi Beslać.

Srbija, podseća, u SAD izvozi proizvode poput lovačkog oružja, municije, nešto farmaceutskih proizvoda i gume visokog kvaliteta i niskom cenom u odnosu na druge proizvođače.

- Izvoz guma je stao. Ako bi sankcije obuhvatile i uvoz lovačkog oružja i municije, to bi bio dodatni udarac za naše fabrike municije i oružja. A ono što je najgore je što danas ne vladaju pravila, već samo sila i moć, a mala zemlja kao što je Srbija se tome ne može odupreti - navodi on.