Investitor Džonatan Bahai ističe da kompleks nudi potpunu nezavisnost od spoljne infrastrukture i sigurnost u slučaju katastrofa
Iako nisu svi lokalni stanovnici oduševljeni projektom, većina podržava ideju, a kompleks će doprineti lokalnoj ekonomiji i zapošljavanju
Nekadašnje nuklearno sklonište u Kanadi pretvara se u samoodrživi kompleks sa data centrom.
„Odavde do bilo kog mesta“ moto je poslovnog parka u Debertu, mestu koje se nalazi 113 kilometara severno od Halifaksa, u Novoj Škotskoj na istočnoj obali Kanade. Nekadašnja vojna baza, u kojoj su se tokom Drugog svetskog rata obučavale hiljade vojnika, danas dobija potpuno novu namenu.
Danas se na tom prostoru nalaze stare zgrade i prazni parking prostori okruženi retkim četinarskim šumama. Međutim, za ovu lokaciju planira se luksuzna budućnost, piše BBC.
Spa centar i salon za cigare
Kanadski kripto-preduzetnik Džonatan Bahai planira da nekadašnje nuklearno sklonište površine 64.000 kvadratnih metara pretvori u samoodrživi stambeni kompleks otporan na krizne situacije, namenjen milijarderima koji žele sigurno utočište u slučaju različitih katastrofa.
Projekat, kojim upravlja kompanija Fallout Complex Inc, predviđa izgradnju 50 stambenih jedinica sa brojnim sadržajima, uključujući gurmansku hranu iz sopstvene proizvodnje, biometrijski pristup, 24-časovni video-nadzor i medicinske usluge u okviru kompleksa. Vlasnici privatnih aviona moći će da koriste obližnji aerodrom u Debertu.
Bahai je lokaciju kupio 2013. godine za 31.300 kanadskih dolara (oko 22.000 američkih dolara). Objekat je poznat pod nazivom „Difenbunker“, po nekadašnjem kanadskom premijeru Džonu Difenbejkeru koji je naredio njegovu izgradnju. U početku je u njemu organizovao igre poput laser taga, istorijske ture i mali data centar.
– U poslednje dve godine svet je postao neizvesniji nego u prethodnih 30 godina. Ljudi žele neku vrstu osiguranja, odnosno „bunker za smak sveta“ – rekao je suvlasnik projekta Pol Mensfild prošle jeseni lokalnim vlastima.
Kompanija će sarađivati sa nemačkom firmom Bespoke Home and Yacht Security, za koju Mensfild tvrdi da je pružala usluge obezbeđenja američkom potpredsedniku Džej Di Vensu i rijaliti zvezdi Kim Kardašijan, iako spisak njihovih klijenata nije javno dostupan.
Prema njegovim rečima, među predloženim bezbednosnim merama nalaze se i dronovi za nadzor perimetra.
Planirana je izgradnja spa centra, sale za jogu i salona za cigare. Moderna OLED rasveta simuliraće prirodnu dnevnu svetlost, dok će jedan nadzemni bunker služiti za proizvodnju hrane.
Kada vlasnici nisu prisutni, stanovi će se izdavati kao hotelski smeštaj, a ostvareni prihod deliće se sa njima. Cena kupovine i zakupa za sada nije objavljena.
Postoji, međutim, jedna važna odredba: u slučaju katastrofe, prioritet imaju vlasnici stanova.
– Ako bi došlo do takve situacije, gost bi morao da napusti objekat – rekao je Mensfild.
Građen za nuklearni rat
Bivši kanadski premijer Džon Difenbejker krajem pedesetih i sredinom šezdesetih godina prošlog veka izgradio je sedam ovakvih bunkera širom Kanade za smeštaj državnih zvaničnika u slučaju nuklearnog rata.
Bunker u Debertu projektovan je tako da izdrži gotovo direktan udar nuklearne eksplozije i da omogući boravak 329 ljudi tokom najmanje 30 dana.
Međutim, dok su bunkeri završeni, razvoj raketa dugog dometa i snažnijeg nuklearnog naoružanja učinio ih je zastarelim.
Kasnije je bunker u Debertu korišćen kao pokrajinski centar za vanredne situacije, sve do zatvaranja 1996. godine zbog smanjenja troškova.
Bahai ne voli da njegov projekat nazivaju „bunkerom za smak sveta“.
– Iako je izgrađen da preživi gotovo sve, ovo nije priča o kraju sveta, već o pametnoj i praktičnoj pripremi za svaku vrstu nepogode – rekao je.
Kada je uragan Fiona pogodio Novu Škotsku 2022. godine, otvorio je bunker svojim zaposlenima i njihovim porodicama.
– Potpuno je nezavisan od spoljne infrastrukture i samoodrživ. Ako dođe do velike oluje, vlasnici stanova imaju sigurno mesto sa strujom, hranom i svim što im je potrebno – istakao je.
Data centar svetske klase
Bahai želi da projekat doprinese razvoju lokalne ekonomije kroz turizam i moderan data centar.
– To je kao izuzetno bezbedan i luksuzan Airbnb – rekao je.
Završetak projekta očekuje se početkom naredne godine.
Iako najveće interesovanje dolazi sa istočne obale Kanade, projekat je privukao pažnju širom sveta.
Kompleks će zapošljavati više od 40 ljudi u hotelijerstvu, kao i stručnjake za upravljanje data centrom.
Planirano je proširenje data centra na oko 1.400 kvadratnih metara, uz primenu najnovijih tehnologija koje smanjuju potrošnju energije i obezbeđuju visok nivo bezbednosti korisnika.
Sudbina ostalih bunkera
Prema pisanju BBC-ja, sudbina ostalih kanadskih bunkera pokazuje da Bahai nema mnogo sličnih lokacija za realizaciju ovakvih projekata.
Bunker u Bordenu u Ontariju je zaključan, onaj u Šilu u Manitobi zatrpan je pod zemljom, bunker u Nanaimu u Britanskoj Kolumbiji namerno je poplavljen nakon godina propadanja, dok je bunker u Penholdu u Alberti srušen zbog bojazni da bi ga mogao kupiti motociklistički klub Hells Angels.
Ne postoje zvanični podaci o ceni izgradnje bunkera u Debertu, ali sklonište slične veličine u Nanaimu tada je koštalo između dva i tri miliona kanadskih dolara, što bi danas iznosilo oko 30 miliona kanadskih dolara.
Amerikanci sve više ulažu u bunkere
Održavanje Difenbunkera trenutno košta oko 60.000 kanadskih dolara godišnje.
Institut Wessex Institute of Technology, koji se bavi očuvanjem bunkera iz perioda Hladnog rata, navodi da se ovakvi objekti danas uglavnom koriste u turističke svrhe, kao visoko bezbedni objekti ili data centri.
Istovremeno, tržište bunkera u Sjedinjenim Američkim Državama poslednjih godina doživljava procvat.
Ono je deo šire industrije pripreme za katastrofe, čija se vrednost procenjuje na najmanje 500 miliona dolara.
Procene govore da se između 20 i više od 70 miliona Amerikanaca priprema za moguće katastrofe. Investitori grade kuće sa unapred ugrađenim bunkerima, dok se stara vojna infrastruktura sve češće prenamenjuje za privatnu upotrebu.
U Virdžiniji je bivša baza vazduhoplovstva pretvorena u stambeni kompleks Vivos, namenjen preživljavanju u vanrednim situacijama, dok je u Kanzasu nastao kompleks Atlas, izgrađen u nekadašnjem vojnom raketnom silosu.
Ipak, nisu svi u Debertu oduševljeni ovim projektom.
– Kao muzeju, teško mi je kada posetiocima moram da kažem da je deo istorije sada privatno vlasništvo i da se pretvara u nešto sasvim drugo – rekla je Anet Šarp, sekretarka lokalnog Vojnog muzeja.
Nakon zatvaranja vojne baze broj stanovnika Deberta pao je sa više od 60.000, uključujući vojnike, na svega oko 1.400.
Gradonačelnica Deberta Kristin Bler smatra da je dobro što se jedan od retkih preostalih bunkera iz doba Difenbejkera nalazi upravo u njihovoj opštini i ističe da građani uglavnom podržavaju projekat pretvaranja bunkera u luksuzni stambeni kompleks.
(Poslovni dnevnik)
