Porodica je izbor napravila zahvaljujući mogućnosti rada na daljinu, a život u bunkeru dokumentuju na društvenim mrežama
Trend pretvaranja bunkera i sličnih objekata u domove raste u SAD, zbog jedinstvene kombinacije sigurnosti, privatnosti, niske cene i neobičnog života u takvim uslovima
Većina ljudi beži iz bunkera, ali jedna američka porodica je uradila suprotno: napustili su život na površini da bi živeli unutar jednog. Od 2020. godine, Ruben Romero, njegova supruga i njihovo četvoro dece žive u podzemnom bunkeru izgrađenom tokom Hladnog rata, kupljenom za 300.000 američkih dolara. Prostor od 557 kvadratnih metara sa zidovima dovoljno debelim da izdrže nuklearnu eksploziju.
Odluka na prvi pogled možda deluje neracionalno, ali ima smisla. Pošto Ruben radi onljan u marketingu i bavi se izradom veb sajtova, porodica je mogla da živi bilo gde gde ima internet. Umesto obične nekretnine, odlučili su se za neočekivano prebivalište koje kombinuje nisku cenu po kvadratu, ekstremnu sigurnost i avanturu života u onome što je nekada bio deo odbrane zemlje, piše Newsweek.
Komunikacioni bunker AT&T-a koji je postao dom
Poreklo ove strukture je kao iz filma o Hladnom ratu. Imanje je jedno od 100 komunikacionih bunkera izgrađenih u Sjedinjenim Državama 1960-ih, rezultat partnerstva između američke vlade i AT&T-a.
Njihova misija je bila da održe zemlju povezanom čak i u najgorem slučaju, nuklearnom napadu koji uništava površinske mreže.
Sa krajem tenzija između sila, ovi bunkeri su izgubili svoju funkciju. Mnogi su napušteni, a Ruben je pronašao jedan od njih, netaknut i na prodaju, piše Business Insider.
Ubedio je vlasnike da prodaju podzemni bunker za 300.000 američkih dolara, što je niska cena za veličinu objekta, upravo zato što je reč o nekonvencionalnoj strukturi.
Istorija ugrađena meeđu zidove
Kupovina AT&T bunkera znači poneti sa sobom istoriju ugrađenu u zidove. Ono što je nekada čuvalo opremu za komunikaciju u hitnim slučajevima sada je adresa jedne obične porodice.
Ova promena u upotrebi, od vojne tvrđave do porodičnog kutka, daje ovom neobičnom domu najveći šarm, ali i najveće izazove.
Građevinski podaci su impresivni. Podzemni bunker ima 557 kvadratnih metara, dovoljno prostora za porodicu od šest članova. Ali ono što se najviše ističe jeste struktura, napravljena da izdrži nezamislivo.
Zidovi su tvrđava. Debeli su 60 centimetara, od armiranog betona, sa čeličnim šipkama debelim kao ruka odrasle osobe. Za ulazak i izlazak, porodica koristi teška oklopna vrata: jedna teška 1.360 kilograma napred i druga 900 kilograma pozadi, plus otvor za bekstvo koji vodi do stepeništa za hitne slučajeve na površinu.
Sva ova robusnost imala je ratnu svrhu. Beton i čelik su dizajnirani da zaštite vitalnu opremu od nuklearne eksplozije, a sada štite dnevni boravak, spavaće sobe i kuhinju. Malo kuća na svetu nudi nivo fizičke zaštite podzemnog bunkera kao ovaj, i to je deo čari života u njemu.
Zašto je porodica odlučila da živi u bunkeru
Prvi obrok porodice u novom domu bio je improvizovan. Da bi proslavili, Ruben je objavio ovu fotografiju na Instagram nalogu porodice, prikazujući ih kako jedu pita hleb i humus na kartonskom stolu koji su "improvizovali za tu priliku". Na društvenim mrežama dele porodične trenutke iz bunkera.
Odluka je proistekla iz slobode rada na daljinu. Pre bunkera, porodica je živela u saveznoj državi Džordžiji (SAD).
Pošto im egzistencija zavisi od Rubenovog onlajn rada, nisu morali da budu blizu kancelarije, što je otvorilo vrata radikalnom izboru neobičnog mesta za život.
Umesto da traže više prostora u tradicionalnoj kući, otišli su pod zemlju.
Promena se dogodila 2020. godine, kada se porodica nastanila u podzemnom bunkeru na američkom Srednjem zapadu i počela da pretvara ratnu strukturu u pravi dom. To je bila zamena konvencionalne udobnosti za avanturu i potpunu privatnost.
Deo putovanja postao je sadržaj. Porodica je počela da dokumentuje život pod zemljom na društvenim mrežama, prikazujući rutinu, renoviranja i zanimljivosti odgajanja četvoro dece unutar bunkera.
Ova dokumentacija je pomogla da se ovo neobično prebivalište predstavi i da se otkloni strah da je život pod zemljom sumoran.
Najveći izazov
Život pod zemljom donosi problem koji obična kuća nema. Najveći izazov podzemnog bunkera nije prostor ili svetlost, već vazduh.
U zatvorenim i dubokim prostorima, gasovi poput radona, metana i ugljen-dioksida mogu se akumulirati, a nivo kiseonika može pasti, što zahteva stalnu pažnju.
Zato je renoviranje porodice usmereno upravo na to. Obezbeđivanje ventilacije i kvalitetnog vazduha je glavni prioritet, a rad na prilagođavanju bunkera potrebama doma je u toku, bez određenog datuma završetka.
Svako poboljšanje sistema vazduha čini neočekivani dom sigurnijim i prijatnijim za decu.
Ovaj detalj pokazuje da život u bunkeru nije samo romantičan, već i tehnički. Sva inženjerija koja štiti porodicu od spoljnog sveta mora biti uravnotežena sa rešenjima koja održavaju unutrašnje okruženje zdravim. To je vrsta brige koja odvaja dobro renoviranje od opasne avanture, a porodica to shvata ozbiljno.
Neočekivani dom kao trend na tržištu
Slučaj porodice iz Džordžije uklapa se u širi trend. Sve više ljudi pretvara silose, bunkere i deaktivirane vojne objekte u domove, privučeni kombinacijom cene, sigurnosti i jedinstvenog faktora života u nečemu neobičnom.
Neobičan dom više nije izuzetak, već je postao niša na tržištu nekretnina.
Logika iza toga je zanimljiva. Strukture poput podzemnog bunkera AT&T-a građene su da traju vekovima i izdrže apokalipsu, tako da je njihova prenamena u domove način da se udahne novi život nasleđu koje bi inače propalo.
Ponovna upotreba betona i čelika iz Hladnog rata je, u suštini, reciklaža u monumentalnim razmerama.
Tu je i emotivna i praktična privlačnost. U svetu punom neizvesnosti, imati dom koji odoleva olujama, invazijama, pa čak i ekstremnim scenarijima uliva sigurnost mnogim ljudima.
Neobičan dom Rubena i njegove porodice kombinuje ovaj osećaj sigurnosti sa radoznalošću da žive priču koju bi malo ko imao hrabrosti da iskusi.
(Izvor: Business Insider, Newsweek, N1)
