Napad na poznatog glumca izvršila je grupa huligana iz mržnje, verujući pogrešno da je pripadnik romske nacionalnosti.
Maksimović, koji je bio teško bolestan, nije pružao otpor i nije dobio pomoć ni od vlasnika lokala ni od prolaznika.
Prošlo je 26 godina od tragičnog događaja koji je duboko potresao domaću javnost, kada je od posledica brutalnog prebijanja preminuo proslavljeni glumac Dragan Maksimović Maksa. Za ovaj svirepi zločin počinjen u samom centru Beograda ni do danas niko nije krivično odgovarao.
Kobnog 18. novembra 2000. godine, Maksimović se našao u nekadašnjem restoranu „Beli grad“. Grupa huligana, revoltirana nakon izgubljene utakmice, divljački se okomila na glumca samo zbog njegove tamnije puti, verujući da je pripadnik romske nacionalnosti. Taj nerazumni i rasistički motiv bio je jedini povod za zverski napad.
Slavni glumac, koji je bio astmatičar i dijabetičar, a nedugo pre toga je imao i operaciju katarakte, nije pružao otpor. Svesno se povukao kako bi zaštitio svoje sveže operisano oko. Međutim, umesto zaštite i pomoći, naišao je na hladnoću i kukavičluk okoline. Vlasnik ugostiteljskog objekta u kojem je sukob počeo, umesto da pritekne u pomoć svom gostu u nevolji, izbacio je i glumca i nasilnike na ulicu.
Svi osmatrali šta se dešava, niko ih nije sprečio
Na ulici, naočigled brojnih prolaznika koji su nemo posmatrali scenu i okretali glavu od bespomoćnog sugrađanina, huligani su nastavili nemilosrdno da udaraju glumca. Tek nakon što su nasilnici pobegli sa lica mesta, Dragana je rođak prevezao u Urgentni centar, gde su lekari konstatovali teške povrede – prelome butne kosti i karlice. Početkom februara naredne godine, usled zadobijenih povreda, glumac je pao u komu iz koje se više nikada nije probudio.
Napadač nije odgovarao
Ono što ovaj tragični događaj čini još potresnijim jeste neverovatna humanost i veličina samog Maksimovića. Do poslednjeg trenutka svog života odbijao je da policiji i lekarima identifikuje napadač. Njegova poslednja poruka društvu i jedini zahtev bili su:
„da se ovi mladi ljudi ne hapse“.
Mladići čije je nasilje prekinulo život velikog umetnika ostali su neidentifikovani do danas. Na mestu na kojem se dogodio ovaj strašan incident postavljena je spomen-ploča posvećena glumcu, kao trajno svedočanstvo i opomena o razornim posledicama mržnje, nasilja i građanske ravnodušnosti.
