Za većinu drugih regiona i dalje su najpouzdanije metode rashlađivanja energetski efikasni klima uređaji na solarni pogon.
Iako bi ova tehnologija mogla biti rešenje za evropske gradove sa suvom klimom, njena efikasnost je ograničena u oblastima sa visokom vlažnošću vazduha
Nedavno su toplotni talasi ponovo zahvatili mnoge delove sveta, primoravajući ljude da se snalaze na najrazličitije načine. Dok su građani Sjedinjenih Američkih Država tokom energetskih kriza bili primorani da koriste rezervna napajanja za klima uređaje, Kina je predstavila potpuno drugačiju, ekološku i sada već viralnu ideju.
Kina primenjuje prirodni mehanizam znojenja za rashlađivanje zgrada, ali na znatno većem nivou. Na taj način spušta se temperatura gradskog bloka, a prolaznici i stanari se ne kvase.
Kako funkcioniše kiša sa krovova
Sistem kiše sa krovova instaliran je na nekoliko stambenih zgrada u gradu Junčeng, u severnoj kineskoj provinciji Šansi. Ovaj sistem funkcioniše tako što izbacuje finu vodenu maglu kroz 200 mlaznica visoke gustine postavljenih na krovovima solitera.
Radeći u intervalima od oko 10 minuta, ova veštačka kiša uspeva da spusti temperaturu okolnog prostora za 5°C do 8°C. Naravno, opšte je poznato da voda hladi sve što dotakne, ali ključna prednost ove kineske tehnologije leži u tome što prolaznici i stanari ispod zgrada ostaju potpuno suvi.
Tajna je u naučnom principu zvanom evaporativno hlađenje (hlađenje isparavanjem). To je potpuno isti mehanizam kojim ljudski organizam koristi znoj da bi se rashladio. Mikro-čestice vodene magle apsorbuju ambijentalnu toplotu iz vazduha sve dok ne ispare. Kako se proces odvija na molekularnom nivou, sve što ostane u vazduhu postaje znatno hladnije, čime se direktno spušta lokalna temperatura.
Kao interesantan estetski sporedni efekat, vodena magla prelama svetlost i stvara duge iznad zgrada. U pomalo sivim gradskim četvrtima ovo dođe kao razonoda i nešto što prija, a gotovo se retko viđa.
Da li je Junčeng osmislio spas za Evropu?
Iako svet tek sada masovno saznaje za tehnologiju iz Junčenga, ovaj sistem zapravo uspešno funkcioniše još od avgusta 2024. godine. Da portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Mao Ning, početkom jula nije zvanično podelila video o ovom projektu na društvenim mrežama, veći deo planete verovatno ne bi ni znao da ovakvo rešenje postoji.
Mnogi svetski mediji su brzo iskoristili ovu priliku da povuku paralelu sa Evropom, koja se iz godine u godinu bori sa sve ekstremnijim letima. Velika Britanija je u ovom kontekstu posebno pominjana, jer tamošnja leta redovno obaraju istorijske rekorde, dok su klima uređaji u domaćinstvima i dalje prava retkost. To je tako do te mere da neki ostrvljani prema samom konceptu klimatizacije gaje tradicionalnu odbojnost
Pod pretpostavkom da naučna teorija drži vodu u svim uslovima, kineski krovni sistem prskalica mogao bi da ponudi elegantno rešenje za evropske gradove. Međutim, sve zavisi od geografskih faktora i klime.
Problem visoke vlažnosti vazduha
Glavni razlog zašto ovaj inovativni rashladni sistem radi besprekorno u Kini jeste to što je postavljen na visokim stambenim zgradama u specifičnom regionu sa relativno suvljim vazduhom tokom pika toplote.
Ukoliko bismo pokušali da prenesemo ovaj koncept u zemlje poput Velike Britanije, naišli bismo na ozbiljnu prepreku. Velika Britanija ima izuzetno vlažnu klimu, a visoka vlažnost vazduha ograničava efikasnost evaporativnog hlađenja. Kada je vazduh već zasićen vlagom, čestice vode iz prskalica ne mogu brzo da ispare i apsorbuju toplotu, što znači da bi efekat hlađenja bio minimalan. Pored toga, britanske i severnoevropske kuće su istorijski građene tako da zadržavaju i zarobljavaju toplotu unutra šaljući je ka unutrašnjosti zidova. Iz tog razloga bi spoljni sistem vodene/parne magle teško rešio problem unutrašnje zagušljivosti.
Ipak, kiša sa krovova mogla bi savršeno da funkcioniše u velikim, kontinentalnim evropskim metropolama sa suvom letnjom klimom. Recimo, u Beogradu i širom Srbije.
Za sve ostale regione, pristupačni i energetski efikasni klima uređaji koji rade na solarni pogon i dalje ostaju najpouzdaniji način da se pobedi letnja žega i pridobije poverenje skeptičnih građana.
(Benchmark.rs)
