Ističe se kako je dolazak Microsofta podstakao talas dolazaka drugih globalnih IT kompanija u Srbiju, čime se sektor značajno proširio
Naglašava se brz rast i uspeh centra koji danas zapošljava oko 800 inženjera, fokusira se na napredne tehnologije kao što su veštačka inteligencija i mašinsko učenje, i služi kao Centar izvrsnosti unutar kompanije
Osnivanje Majkrosoftovog razvojnog centra u Srbiji jedan je od velikih IT uspeha zemlje, ocenjuje u velikoj analizi vodeći švajcarski poslovni list "Handelszeitung", koji posluje u okviru kompanije Ringier AG, a koji je objavio specijalni dodatak od dvanaest strana pod nazivom "Standort Serbien" (Srbija kao poslovna destinacija), povodom obeležavanja 110. godišnjice diplomatskih odnosa između Švajcarske i Srbije.
Majkrosoft je uspostavio svoje prisustvo u Srbiji 2003. godine, u početku sa malim odeljenjem za prodaju i marketing, fokusiranim na zemlju. Prava prekretnica za tehnološki razvoj došla je dve godine kasnije osnivanjem Majkrosoftovog razvojnog centra Srbija (MDCS). Počeo je kao mali startap sa osam inženjera i bio je prvi Majkrosoftov razvojni centar u regionu. Bodin Drešević, Majkrosoftov inženjer iz Srbije koji je prethodno radio za softverskog giganta u SAD, bio je zaslužan za njegovo osnivanje.
Potpuno drugačiji planovi
"Godine 2004. bio sam šef razvoja u sedištu Majkrosofta u Redmondu, Vašington, i već sam proveo 15 godina u kompaniji", seća se Drešević.
Pre nego što se pridružio Majkrosoftu, doktorirao je teorijsku fiziku na Univerzitetu u Vašingtonu u Sijetlu.
"Počeo sam 1989. kao inženjer za dizajn softvera - otmena titula za jednog zaposlenog - kasnije sam postao menadžer prve linije, što znači šef razvoja, a zatim menadžer druge linije, ili menadžer razvoja, gde sam vodio timove od dvadeset do trideset inženjera", priča on.
U to vreme, Drešević je žudeo za novim životnim iskustvima i izazovima: sigurnost i relativna udobnost posla u velikoj korporaciji više mu nisu bile dovoljne.
"Zato sam doneo odluku da napustim Majkrosoft, vratim se u Srbiju sa porodicom, barem na neko vreme, i posvetim se potpuno drugačijoj karijeri: razvoju nekretnina", objašnjava Drešević.
Odlučio je da objavi svoje namere mnogo pre planiranog odlaska na jesen 2005. godine, kako bi zaposleni u Majkrosoftu imali dovoljno vremena da planiraju ko će ga zameniti.
"Tako sam u januaru 2005. razgovarao sa svojim tadašnjim menadžerom, Kurtom Gajzelom, šefom razvoja tablet računara, i rekao mu o svojim planovima. Kurt je bio iznenađen i zamolio me je da razmislim. Rekao je da bi moja planirana promena karijere bila kolosalno rasipanje talenta, znanja i iskustva i predložio mi je da umesto da odmah uđem u razvoj nekretnina, razmislim o radu na daljinu za Majkrosoft kao tim od jedne osobe. Možda godinu dana, da vidim da li mi se sviđa život u Srbiji, a možda da se vratim u SAD ako stvari ne budu išle kako treba za mene i moju porodicu u Srbiji", priseća se on.
Drešević je kategorično odbio tu ideju, jer nije želeo da bude jedini programer na daljinu koji radi u Srbiji.
"Kurt je tada predložio da umesto toga zaposlim mali tim za razvoj softvera u Srbiji i izaberem nekoliko izazovnih projekata kojima nije potrebna velika podrška iz Redmonda, i da 'pustim tim da radi', što znači da vidim koliko brzo i koliko daleko mogu da stignu. Tako je nastala ideja za razvojni centar u Srbiji, a moj prelazak na razvoj nekretnina je odložen za nekoliko decenija", kaže Drešević.
Ključno ubeđivanje
"Ideja o osnivanju razvojnog centra u Srbiji mi se odmah dopala iz više razloga. Bio sam svestan snage tehničkih talenata u Srbiji, a to je bilo u vreme kada Majkrosoft više nije bio jedina velika tehnološka kompanija u oblasti Sijetla i konkurencija za tehnološke talente je postajala sve veća", kaže on.
Godine 2004, Majkrosoft nije imao mnogo razvojnih centara.
"Srbija je imala malo sličnosti sa istraživačko-razvojnim centrima u Velikoj Britaniji, Indiji ili Kini, i nisam mogao da navedem njihovo postojanje ili iskustvo kao argument za otvaranje razvojnog centra u maloj Srbiji. Ali onda je postojao razvojni centar u Izraelu, koji je osnovao bivši potpredsednik Majkrosofta izraelskog porekla, i tu sam zapravo pronašao sličnosti sa Srbijom, u smislu veličine zemlje, snage njenih lokalnih tehnoloških talenata i njene preduzetničke kulture.
Najveći izazov, čak i pre nego što smo počeli, bio je ubediti menadžment Majkrosofta (nivoe iznad Kurta) da ima smisla imati razvojnu lokaciju u zemlji maloj kao što je Srbija. Mnogi donosioci odluka bili su čvrsto uvereni da bi otvaranje više razvojnih centara značilo gubitak radnih mesta u SAD", objašnjava Drešević.
Takođe su se plašili da će nedostatak spontane sesije razmišljanja "pored aparata za kafu" u Redmondu dovesti do neefikasnosti.
"Da bih prevazišao ove primedbe, vodio sam mnoge razgovore kako bih ubedljivo demonstrirao snagu lokalnih talenata u Srbiji. Na kraju sam obezbedio finansiranje za godinu dana za zapošljavanje ukupno sedam inženjera za dva projekta", priča on.
Kompanija je počela sa dva proizvoda zasnovana na tabletima: prepoznavanje rukopisa za matematičke jednačine i novi pristup prepoznavanju rukopisa na različitim jezicima.
Uzor za tehnološke kompanije
Majkrosoftov razvojni centar Srbija (MDCS) je postao izuzetno dobro organizovan. Preko 800 zaposlenih sada tamo razvija Majkrosoftove proizvode. Lokacija se smatra Centrom izvrsnosti za mašinsko učenje i velike podatke. Prema navodima kompanije, fokus je na tehnologijama za sopstveni Azure oblak, integracijama veštačke inteligencije u Word-u i Copilot-u, rešenjima za mašinsko učenje i računarski vid za inteligentne rezimee sastanaka i video funkcije u Microsoft 365, kao i tehnologijama mešovite stvarnosti za Microsoft Mesh i fizički motor Havok. Prošle godine je otvorena i "Majkrosoftova garaža Srbija", inovacioni centar za prototipove i hakatone. To je druga lokacija Garaže u Evropi. Nakon Majkrosoftovog pionirskog poteza, brojne međunarodne tehnološke kompanije su se preselile u Srbiju: pored Intel-a i Dell-a (oba računarski hardver), Huawei (mobilne komunikacije, Kina), Kaspersky (IT bezbednost, Rusija) i, zajedno sa drugima, Ubisoft (igre). IT sektor je sada veliki i veoma diverzifikovan. Prema podacima Udruženja srpske industrije, u zemlji je aktivno preko 4.100 IT kompanija i više od 48.000 programera. Izvoz IT usluga je porastao sa manje od 500 miliona evra početkom 2010-ih na preko 3,5 milijardi evra godišnje.
"Na početku naše treće godine rada, MDCS je dobio važnog novog člana. Još jedan veteran Microsoft-a iz Redmonda, Dragan Tomić, koga poznajem još iz njegovih ranih dana u Microsoft-u, postao je svestan našeg uspeha i odlučio je da se vrati u Srbiju i pridruži se MDCS-u", kaže Drešević.
Jasno je da su uspesi koje je MDCS postigao u prve dve godine rada bili ključni za opravdanje njegovog daljeg širenja i povećanja finansiranja.
Karijerne želje su se ostvarile kasno u životu
Premotajmo unapred do sadašnjosti, nekih dvadeset godina kasnije, dve zgrade i dva direktora dalje: MDCS zauzima celu drugu kulu beogradskih bliznakinja, gradske znamenitosti koja se nalazi na ušću Save u Dunav. Tamo je sada zaposleno skoro 800 inženjera.
Činjenica da je Srbija imala ovaj rastući razvojni centar van SAD nije prošla nezapaženo.
"Više puta su me pitali kako sam uspeo da ubedim Redmond da pokrene razvojne operacije u maloj Srbiji", kaže Drešević.
Nakon uspeha MDCS-a, opšti stav prema udaljenom razvoju u Redmondu se značajno promenio, vrednost ovog modela je postala široko prepoznata, a danas Majkrosoft održava niz razvojnih centara u raznim zemljama širom sveta.
Kada se Drešević vratio u SAD 2009. godine nakon četiri godine na čelu MDCS-a, Dragan Tomić je preuzeo upravljanje. Vodio je centar do 2023. godine, proširivši ga do njegove sadašnje značajne veličine. Sam Drešević je napustio poziciju starijeg partnera u Majkrosoftu početkom 2021. godine i, kako kaže, "konačno" je imao priliku da se okuša u razvoju nekretnina. Od leta 2023. godine, Dražen Šumić upravlja centrom.
