Srpski IT stručnjaci prepoznati su kao aktivni saradnici, a ne samo izvršioci, što donosi dodatnu vrednost i inovacije u razvoju složenih tehnoloških projekata
Geografska i kulturna blizina, kao i rad na engleskom jeziku i po zapadnoevropskim standardima, pomažu švajcarskim kompanijama da lako integrišu srpske IT stručnjake u svoje međunarodne timove
Kako je Srbija postala evropsko žarište za IT centre stranih kompanija: odgovor na ovo i mnoga druga pitanja pruža velika analiza vodećeg švajcarskog poslovnog lista "Handelszeitung", koji posluje u okviru kompanije Ringier AG, a koji je objavio specijalni dodatak od dvanaest strana pod nazivom "Standort Serbien" (Srbija kao poslovna destinacija), povodom obeležavanja 110. godišnjice diplomatskih odnosa između Švajcarske i Srbije.
Srbija je izuzetno atraktivna IKT lokacija za švajcarske kompanije. Prema Švajcarsko-srpskoj privrednoj komori, može se pohvaliti velikim brojem odlično obučenih inženjera, znatno nižim platama i operativnim troškovima, minimalnom birokratijom za osnivanje preduzeća (što proces čini jednostavnim), radnom etikom pod uticajem Zapada u IKT sektoru i bez vremenske razlike. Za švajcarske kompanije, svaki od ovih specifičnih faktora je posebno važan.
Aktivni saradnici, ne samo izvršioci
"Iz moje perspektive, najvažniji faktor je kvalitet talentovanih ljudi. Tehnički univerziteti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu proizvode visokokvalifikovane inženjere, posebno u oblastima razvoja softvera, inženjerstva podataka i razvoja proizvoda", objašnjava Dejan Dojčinović, direktor u SMG Swiss Marketplace Group (deo kompanije Ringier) u Cirihu.
Za švajcarske kompanije, geografska i kulturna blizina Srbije je još jedna prednost, sa letom koji traje samo osamdeset minuta između Ciriha i Beograda.
"Postoji znatno manje komunikacionih barijera nego sa tradicionalnim ofšor lokacijama", nastavlja Dojčinović.
Prema Dojčinoviću, još jedna prednost je međunarodno iskustvo mnogih stručnjaka.
"Saradnja se obično odvija na engleskom jeziku, a metode rada su snažno prilagođene zapadnoevropskim standardima", kaže Dojčinović.
Često potcenjena prednost je i kultura saradnje: srpski inženjeri generalno sebe ne vide samo kao izvršioce, već kao aktivne saradnike - oni preispituju zahteve, proaktivno razmišljaju i doprinose sopstvenim idejama - kvalitet koji stvara značajnu dodatu vrednost, posebno u složenim tehnološkim projektima.
"Po mom iskustvu, 'nearshoring' najbolje funkcioniše kada ne razmišljate u smislu tradicionalnih struktura klijent-pružalac usluga. Uspešne kompanije u potpunosti integrišu svoje 'nearshore' zaposlene u svoju organizaciju, stvarajući zajedničke procese, zajedničke ciljeve i zajedničku korporativnu kulturu", kaže Dojčinović.
Danas se manje radi o čistom smanjenju troškova nego što je to bio slučaj pre deset godina.
"Kompanije traže pristup talentima koje je teško pronaći na lokalnom tržištu", primećuje stručnjak.
Srbija nudi atraktivan balans između kvaliteta, dostupnosti i troškova. Međutim, Dojčinović takođe vidi neke izazove, kao što je sve veća konkurencija za kvalifikovane stručnjake.
"IT sektor je značajno porastao, što je dovelo do značajnog povećanja plata poslednjih godina", kaže on.
Gotovo u bilo kojoj drugoj zemlji jaz između plata u IT sektoru i prihoda drugih profesionalnih grupa nije toliko izražen kao u Srbiji. Još jedan izazov je ograničena veličina tržišta rada.
"Sa oko 6,6 miliona stanovnika, Srbija je čak manja od Švajcarske, i shodno tome, raspoloživi fond talenata je takođe ograničen“, kaže Dojčinović.
Kompanije, stoga, moraju dugoročno razmišljati i strateški ulagati u razvoj zaposlenih i atraktivnost poslodavaca
Nema odvojenih timova
"Očekujem da će Srbija dodatno proširiti svoju ulogu IT centra", objašnjava Dojčinović.
On vidi posebno snažan potencijal u oblastima veštačke inteligencije i robotike. Mnoge kompanije više ne samo da grade razvojne resurse u Srbiji, već osnivaju čitave centre.
"Umesto spoljnih dobavljača, sve više ćemo viđati distribuirane, međunarodne timove koji rade zajedno na proizvodima, sa malom organizacionom razlikom između sedišta i lokacija u blizini", kaže Dojčinović.
Ovaj trend je već danas jasno vidljiv: mnoge kompanije koje su prvobitno počele u Srbiji sa spoljnim dobavljačima usluga sada grade sopstvene lokalne filijale i u potpunosti integrišu lokalne zaposlene u svoju organizaciju, procese i korporativnu kulturu.
U Digitec Galaxus-u, najvećoj švajcarskoj kompaniji za elektronsku trgovinu, oko deset ljudi iz razvoja proizvoda (PD) radi iz Beograda.
"U Švajcarskoj više od četiri stotine ljudi radi u odgovarajućim odeljenjima", objašnjava portparol Danijel Borhers.
Timovi su interdisciplinarni i međunarodni, ne postoji čisto srpski tim. Sva odeljenja već rade sa veštačkom inteligencijom na ovaj ili onaj način ili rade na kreiranju funkcija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za kupce. Prema rečima Borhersa, ovo neće dovesti do bilo kakvog premeštanja posla između lokacija.
"Pošto smo već zaposlili osoblje za korisničku podršku i upravljanje kategorijama u Beogradu pre nego što smo zaposlili članove tima za razvoj razvoja, infrastruktura je već bila na mestu i mogli smo lako da obučimo nove kolege i veoma dobro sarađujemo na daljinu. Baš kao što to radimo u marketingu ili upravljanju kategorijama sa kolegama u Nemačkoj", objašnjava Borhers.
Jedan od izazova za Digitec Galaxus je to što je relativno nepoznat kao poslodavac u Srbiji i nema onlajn prodavnicu.
"Stoga je regrutovanje odgovarajućih stručnjaka za razvoj razvoja znatno teže nego u Švajcarskoj. Trenutno smo zadovoljni našim sistemom. U Beogradu trenutno prvenstveno želimo da ojačamo naš tim za korisničku podršku. Naša glavna lokacija za razvoj je Cirih, gde trenutno takođe regrutujemo zaposlene u razvoju", kaže Borhers.
