Doktorka za rak tvrdi da OVA 2 FAKTORA igraju ključnu ulogu u NASTANKU TUMORA: "To redovno viđam kod pacijenata pre postavljanja dijagnoze"

Kada se zdravstveno stanje iznenada naruši, prirodno je da pokušavamo da pronađemo razlog i prepoznamo faktore koji su tome mogli da doprinesu. Međutim, kada je reč o raku, uzroci su složeni i razlikuju se u zavisnosti od vrste bolesti, pa se pojedinačni životni događaj ili navika ne mogu automatski smatrati uzrokom.

Dr Li Erin Konili, koja radi u SAD i zagovara pristup usmeren na celokupno stanje pacijenta, kaže da prilikom razgovora sa obolelima obraća pažnju i na njihov način života, prethodna iskustva i dugotrajne izvore stresa. Upravo je snažan ili produžen stres jedna od "zajedničkih tema" koju, prema sopstvenim rečima, često uočava kod pacijenata.

Dr Li Erin Konili bavi se medicinom od 1986. godine, a 1992. osnovala je Centar za novu medicinu u Irvajnu, u Kaliforniji, gde i danas obavlja funkciju direktorke. Iza nje su decenije rada u oblasti integrativne i funkcionalne medicine.

Svoja iskustva i pristup lečenju pretočila je i u knjigu "The Cancer Revolution", prvi put objavljenu 2017. godine, u kojoj predstavlja pristup usmeren na celokupno stanje pacijenta, a ne samo na samu bolest. Knjiga je u međuvremenu dobila i revidirano, dopunjeno izdanje.

Tokom dugogodišnjeg rada s pacijentima obolelim od raka, Konili kaže da je počela da primećuje određene obrasce koji se iznova pojavljuju u njihovim životnim pričama. Jedan od njih posebno joj je privukao pažnju, a upravo o tom zapažanju govorila je javno. Važno je, međutim, razlikovati njena klinička zapažanja od naučno dokazanih uzročno-posledičnih veza.

"Gotovo svi su prošli kroz veliki stres"

U objavi na TikToku dr Li Erin Konili govorila je o povezanosti mentalnog i fizičkog zdravlja, navodeći da psihičko stanje i dugotrajan stres mogu da utiču na funkcionisanje organizma.

"Uobičajena tema koju redovno primećujem kod svojih pacijenata jeste da su najčešće prošli kroz neki veoma, veoma stresan događaj", rekla je Konoli u videu.

Kako je objasnila, izvor takvog stresa može biti različit – od izuzetno zahtevnih uslova na poslu i porodičnih problema do razvoda ili brige o detetu ili roditelju.

"Obično su bili izloženi nekoj vrsti ekstremnog stresa, za koji znamo da utiče na osovinu hipotalamus–hipofiza–nadbubrežne žlezde i lučenje kortizola", navela je Konili, povezujući povišene nivoe ovog hormona sa procesima koji, prema njenim tvrdnjama, mogu imati ulogu u razvoju bolesti.

Osovina hipotalamus–hipofiza–nadbubrežne žlezde (HPA) predstavlja složen komunikacioni sistem između hipotalamusa u mozgu, hipofize i nadbubrežnih žlezda, koje se nalaze iznad bubrega. Ovaj sistem ima važnu ulogu u načinu na koji organizam reaguje na stres.

Šta se dešava u telu kada je stres dugotrajan?

Stres aktivira HPA osu, odnosno sistem koji povezuje hipotalamus, hipofizu i nadbubrežne žlezde. Kada je osoba dugo izložena teškim ili traumatičnim okolnostima, ovaj sistem može ostati pojačano aktivan, što utiče i na lučenje kortizola, jednog od glavnih hormona stresa.

Problem nastaje kada stres postane hroničan i organizam nema dovoljno vremena da se vrati u uobičajeno stanje. Dugotrajna izloženost stresu povezuje se sa nizom zdravstvenih problema, među kojima su kardiovaskularne bolesti, poremećaji sna, anksioznost, depresija, problemi sa telesnom težinom i određena kožna oboljenja.

Hronični stres može da utiče i na funkcionisanje imunog sistema. Ipak, važno je napraviti razliku između toga i tvrdnje da stres direktno izaziva rak. Nije dokazano da hronični stres sam po sebi uzrokuje rak, iako se istražuje na koje načine stresni hormoni, promene u imunitetu i ponašanja povezana sa stresom mogu uticati na tok bolesti i opšte zdravstveno stanje.

Dugotrajan stres i produženo lučenje kortizola mogu biti povezani i sa promenama u inflamatornim procesima u organizmu. Hronična upala, kada traje dugo, može negativno da utiče na ćelije i normalno funkcionisanje različitih sistema u telu.

Prema tvrdnjama dr Konili, stres, upalni procesi i promene u funkcionisanju imunog sistema mogu imati značajnu ulogu kod onkoloških bolesti, uključujući njihov razvoj, napredovanje i rizik od ponovne pojave. Ipak, ovakve tvrdnje treba tumačiti oprezno – nije dokazano da višak kortizola ili stres sami po sebi direktno izazivaju rak.

"Višak ovih hormona može da potisne imunološku funkciju, podstakne upalne procese i poremeti normalno funkcionisanje ćelija. Lečenje i ublažavanje stresa trebalo bi da budu važan deo brige o pacijentima obolelim od raka", smatra dr Konili.

Ona objašnjava da hormoni stresa, poput kortizola i adrenalina, rastu kao odgovor organizma na stresnu ili opasnu situaciju. Deo su dobro poznatog odgovora "bori se ili beži", tokom kojeg telo mobiliše rezerve energije, ubrzava rad srca, podiže krvni pritisak i povećava budnost kako bi bilo spremno da odgovori na neposrednu pretnju.

"Hormoni stresa su neophodni jer omogućavaju telu da efikasno reaguje u stresnim situacijama i predstavljaju važan deo našeg mehanizma preživljavanja", objasnila je doktorka

Prevencija raka: Koliko stres zaista utiče na rizik?

Dr Konili savetuje da se pažnja posveti zdravim životnim navikama – uravnoteženoj ishrani, kvalitetnom snu, redovnoj fizičkoj aktivnosti i boravku na otvorenom, kao i pronalaženju načina za ublažavanje svakodnevnog stresa. Kada je reč o izlaganju suncu, važno je pridržavati se preporuka za zaštitu kože i izbegavati prekomerno UV zračenje.

Pitanje veze između hroničnog stresa i raka i dalje je predmet naučnih istraživanja. Profesorka Melani Flint sa Univerziteta u Brajtonu bavi se upravo proučavanjem uticaja stresa na nastanak i napredovanje raka, kao i na odgovor organizma na terapiju.

S druge strane, organizacija Cancer Research UK naglašava da nema dovoljno dokaza da stres direktno povećava rizik od nastanka raka. Stres, međutim, može posredno da utiče na zdravlje jer ljudima u teškim periodima može biti teže da održavaju zdrave navike.

"Nekim ljudima može biti teže da ostanu zdravi tokom stresnih perioda, što može da utiče na faktore povezane s rizikom od raka", navode stručnjaci ove organizacije.

Velike studije koje su tokom više godina pratile veliki broj ljudi nisu pronašle ubedljive dokaze da osobe izložene većem stresu češće obolevaju od raka. Cancer Research UK posebno navodi i istraživanje sprovedeno na više od 100.000 žena u Velikoj Britaniji, koje nije pokazalo doslednu povezanost između nivoa stresa i razvoja raka dojke.