Da li je loše jesti sline i šta se krije iza ove odbojne navike

Iako izaziva gađenje, gutanje sopstvene sluzi iz nosa (slina) retko predstavlja zdravstveni rizik. Stručnjaci otkrivaju zašto ova navika nije opasna, ali zašto se ipak ne preporučuje.

Čačkanje nosa nije samo dečja faza - odrasli to takođe rade, često nesvesno. Radoznalost, dosada i želja da se nos očisti čine ovu naviku iznenađujuće čestom.

Mukofagija, medicinski izraz za konzumiranje sopstvene sluzi, često uključuje i suvu sluz iz nosa iliti sline, koje sadrži bakterije, prašinu i čestice iz okoline. Iako društveno neprihvatljivo i estetski odbojno, sa medicinskog stanovišta gutanje sopstvene sluzi retko predstavlja opasnost.

U većini slučajeva, reč je o bezopasnoj navici, ali preterivanje može da ukazuje na dublji problem.

Može li jedenje slinaca da izazove bolest

Iako pomisao na jedenje sluzavih slina može da izazove mučninu, unos te supstance verovatno neće izazvati bolest, objašnjava dr Metju Badžet, specijalista interne medicine i pedijatrije.

- U stvari, velike su šanse da sve što se nađe u slini već svakodnevno završava u želucu. Sline su u osnovi osušena sluz – klizava tečnost koju telo proizvodi u izobilju kako bi zarobilo klice i čestice iz okoline. Telo dnevno proizvodi oko 1,5 litara, od čega većinu nesvesno progutamo - objašnjava dr Badžet.

Pored toga, u slinama se mogu naći prašina, polen, prljavština i različite klice - sve ono što se inače "usisava" kroz nos pri udisanju.

- Da li u slinama ima bakterija i drugih klica? Naravno, ali ako su se ove stvari zaglavile u zapušenom nosu, takođe će se naći u grlu i želucu. Sve je povezano - napominje dr Badžet.

- Štaviše, ono što završi u stomaku neće dugo opstati jer ga uništava želudačna kiselina. To je prilično jak odbrambeni mehanizam - primećuje dr Badžet.

Da li je loše jesti sline

Iako gutanje sluzi verovatno neće izazvati zdravstvene posledice, ne postoji medicinski opravdan razlog za ovu naviku. Sline nemaju nutritivnu vrednost i ne smatraju se higijenski prihvatljivim.

- Sline nisu delikates, mada se neka deca možda ne bi složila, niti imaju bilo kakvu hranljivu vrednost. Zaista, ne postoji dobar razlog da se jedu sline. Iako to deluje očigledno, ovakva praksa se ne preporučuje - naglašava dr Badžet.

Zašto ljudi jedu sline

Razlozi zbog kojih neki ljudi jedu sline mogu da budu različiti i najčešće nisu povezani sa zdravstvenim potrebama. Prema rečima dr Badžeta, u pitanju je kombinacija razvojnih, senzornog i psiholoških faktora:

• Radoznalost: Kod male dece čačkanje nosa i ispitivanje "nalaza" deo su normalnog procesa istraživanja sopstvenog tela i okruženja. Deca uče kroz istraživanje, a ponekad to uključuje i istraživanje sopstvenog tela, te između ostalog jedu sline.
• Ukus: Sluz prirodno sadrži natrijum-hlorid, zbog čega sline imaju blago slan ukus koji nekim osobama može da bude prijatan.
• Samosmirivanje: Kod pojedinaca, čačkanje nosa i jedenje slina može da ima umirujući efekat i da predstavlja oblik samoregulacije. To može da bude ponašanje koje osoba koristi kako bi se smirila.
• Navika: U nekim slučajevima, jedenje slina postaje automatska navika bez svesnog razloga. U retkim i izraženim oblicima, ovakvo ponašanje može da bude povezano sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP).

Zdravstveni rizici čačkanja nosa

Iako same sline najčešće ne predstavljaju ozbiljnu zdravstvenu pretnju, njihovo mehaničko uklanjanje iz nosnih prolaza može da dovede do neželjenih posledica.

Najčešći rizici uključuju:

• Krvarenje iz nosa, usled sitnih povreda i oštećenja sluzokože nozdrva.
• Povećan rizik od infekcija, naročito bakterijskih, uključujući stafilokokne infekcije nosne sluznice.

- Postoji granica nakon koje čačkanje nosa postaje destruktivno ponašanje. Tada se stvaraju problemi koji su u potpunosti nepotrebni - upozorava dr Badžet.

Kada čačkanje nosa postaje poremećaj

U retkim slučajevima, čačkanje nosa prerasta u kompulzivno ponašanje poznato kao rinotileksomanija. Ovo stanje karakteriše ponavljano i nekontrolisano čačkanje nosa, koje može da dovede do ozbiljnih oštećenja nosne sluzokože.

Studije slučaja ukazuju na to da hronična rinotileksomanija može da izazove upalu, otok i oštećenje nosnih tkiva, a zabeleženi su i izuzetno retki slučajevi erozije koštanih struktura oko oka.

Rinotileksomanija se često povezuje sa psihološkim faktorima poput stresa i anksioznosti, a neretko se javlja zajedno sa drugim kompulzivnim navikama, kao što su čačkanje kože ili grickanje noktiju.

U tom kontekstu, važno je pomenuti i opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) – stanje mentalnog zdravlja koje se odlikuje opsesivnim mislima i ponavljajućim, kompulzivnim ponašanjima. Ukoliko se ne leči, OKP može da doprinese razvoju ili održavanju ovakvih navika.

Kako prekinuti naviku čačkanja nosa

Razumevanje razloga zbog kojih dolazi do čačkanja nosa predstavlja prvi korak ka prekidanju ove navike, objašnjava dr Badžet. Na osnovu toga, postoji nekoliko praktičnih strategija koje mogu da pomognu u njenom suzbijanju.

• Upotreba ovlaživača vazduha: Sline su u suštini osušena sluz. Povećanje vlažnosti vazduha, naročito tokom grejne sezone, može da spreči isušivanje nosne sluzokože i samim tim smanji stvaranje slina. Kada nema šta da se ukloni, potreba za čačkanjem se prirodno smanjuje.
• Sprejovi za nos sa fiziološkim rastvorom: Redovna primena fiziološkog rastvora može da održi vlažnost sluzokože i spreči njeno pucanje i stvaranje tvrdih naslaga. Važno je koristiti sprej pravilno i u skladu sa uputstvima.
• Češće korišćenje maramica: Redovno duvanje nosa pomaže u uklanjanju sluzi i nečistoća pre nego što se osuše i stvrdnu, čime se smanjuje potreba za mehaničkim uklanjanjem prstima.
• Lečenje osnovnog uzroka nakupljanja sluzi: Kod osoba koje imaju pojačano stvaranje sluzi, usled alergija, infekcija ili drugih stanja, rešavanje osnovnog problema može značajno da smanji pojavu slina.
• Stručna pomoć kod kompulzivnog ponašanja: Ako je čačkanje nosa deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja, preporučuje se razgovor sa lekarom o terapijskim opcijama, uključujući psihoterapiju ili medikamentno lečenje.

Šta raditi ako dete jede sline

Kada je reč o deci, čačkanje nosa i istraživanje sadržaja nozdrva često predstavlja prolaznu fazu.

- Deca obično prestanu kada im dosadi ili kada odrastu i shvate da to nije ponašanje koje njihovi vršnjaci praktikuju - navodi dr Badžet.

U situacijama kada roditelji ne žele da čekaju da navika spontano nestane, savetuje se razgovor sa detetom i objašnjenje da takvo ponašanje nije društveno prihvatljivo, isto kao i konzumiranje onoga što se tom prilikom pronađe.

- Važno je biti jasan i dosledan, ali ne grub ili kažnjavajući. U većini slučajeva, ponašanje se vremenom poboljša - ističe dr Badžet iz "Cleveland clinic".

Do tada, ostaje činjenica da samo gutanje sluzi najčešće ne predstavlja zdravstveni rizik, iako svakako nije preporučljiva navika.