Vremenska prognoza kao izvor stresa: Kako savladati strah od grmljavine i munja

Astrafobija je strah od grmljavine i munja. Oluje su prirodni fenomeni koji izazivaju snažne emocije i kod ljudi i kod životinja, uključujući strah. Ovaj strah pogađa značajan procenat dece, ali je čest i kod odraslih.

Astrafobija je strah od nečega u prirodnom okruženju, slično strahu od otvorenih vodenih površina, strahu od visine, od drveća i od mraka.

Astrafobija je specifična fobija i spada u dijagnostičku kategoriju anksioznih poremećaja u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5-TR).

Specifične fobije uključuju ekstreman i iracionalan strah od određenog predmeta ili situacije i jedan su od najčešćih tipova mentalnih poremećaja. Često ove specifične fobije počinju u detinjstvu, a 3 do 9 odsto dece i do 16 odsto adolescenata doživljava iracionalne strahove od različitih predmeta ili situacija.

Simptomi straha od grmljavine - astrafobije

Astrafobija može da izazove simptome koji su slični drugim fobijama, ali i neke koji su jedinstveni.

Uobičajeni znaci koji mogu da se jave tokom grmljavine ili neposredno pre nego što ona počne uključuju:

• Kratak dah
• Bol u grudima
• Plakanje
• Vrtoglavicu
• Mučninu ili povraćanje
• Znojenje
• Drhtavicu.

Osobe sa ovom fobijom mogu da traže stalnu utehu tokom oluje, a simptomi su često pojačani kada su ljudi sami.

Mnogi ljudi sa astrafobijom traže sklonište koje prevazilazi normalnu zaštitu od oluje. Na primer, mogu da se sakriju pod ćebad ili čak ispod kreveta. Mogu da odu u podrum, unutrašnju prostoriju, poput kupatila, ili čak u ormar. Mogu da zatvore zavese i pokušaju da blokiraju zvukove oluje.

Još jedan prilično čest simptom je opsesija vremenskom prognozom.

Osobe sa astrafobijom mogu da budu "prikovane" za vremensku prognozu tokom kišne sezone ili da provode mnogo vremena prateći oluje putem interneta.

Komplikacije straha od grmljavine

Astrafobija može da izazove značajan stres i oteža funkcionisanje u svakodnevnom životu. Ponekad ljudi razviju nesposobnost da obavljaju aktivnosti van kuće bez prethodne provere vremenskih izveštaja.

U ekstremnim slučajevima, astrafobija može da dovede do toga da se ljudi plaše da napuste svoje domove.

Bez odgovarajućeg lečenja, strah od munja i grmljavine može da doprinese poremećajima raspoloženja kao što su anksioznost ili depresija.

Može da ima i negativan efekat na zdravlje i odnose, te može da dovede do socijalne izolacije ili da uzrokuje da ljudi zloupotrebljavaju supstance kako bi se nosili sa svojim ekstremnim strahom.

Dijagnostikovanje astrafobije

Da bi se ovaj strah dijagnostikovao kao specifična fobija, lekar najpre procenjuje simptome pojedinca. Mogu postavljati pitanja o simptomima i obaviti fizički pregled ili laboratorijske testove kako bi isključili osnovna medicinska stanja.

Ako pojedinac doživljava simptome šest meseci, može mu se dijagnostikovati specifična fobija ako simptomi ispunjavaju određene kriterijume. Specifične fobije izazivaju trenutni odgovor straha koji je preteran i nerazuman. Ovi simptomi otežavaju osobi da normalno funkcioniše u svakodnevnom životu.

Uzroci i faktori rizika za strah od grmljavine

Tačni uzroci astrafobije nisu sasvim jasni. Kao i kod drugih vrsta fobija, faktori poput genetike, porodične istorije i iskustava verovatno doprinose razvoju ove fobije.

Na primer, ljudi imaju veće šanse da razviju fobiju kao što je astrafobija ako imaju člana porodice sa fobijom ili drugim anksioznim stanjem. Imati bliskog člana porodice koji se specifično plaši munja ili grmljavine povećava rizik od dobijanja tog stanja.

U nekim slučajevima, traumatično iskustvo koje uključuje zastrašujuću oluju ili povezano iskustvo može da dovede do ovog stanja kroz klasično uslovljavanje. Doživljavanje prirodne katastrofe povezane sa vremenom, kao što je tornado ili uragan, moglo bi da izazove pojavu ove fobije.

Deca koja imaju autizam ili poremećaje senzornog procesiranja imaju veće šanse da razviju strah od grmljavine ili munja jer neočekivani glasni prasci, duboka tutnjava i ultra-sjajni bljeskovi munja mogu da budu previše stimulišući i uznemirujući.

Međutim, u mnogim slučajevima tačan uzrok fobije nije poznat.

Lečenje straha od grmljavine (astrafobije)

Specifične fobije poput astrafobije dobro reaguju na lečenje, a ukoliko se ne traži pomoć to može da dovede do štetnih ishoda, uključujući probleme u odnosima, probleme sa raspoloženjem i probleme sa upotrebom supstanci.

Kognitivno-bihejvioralna terapija

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) smatra se prvim pristupom u lečenju specifičnih fobija. Mogu biti uključene različite strategije, ali ljude često uče umirujućim porukama koje treba da ponavljaju tokom oluja.

Uče i da se identifikuju katastrofični obrasci razmišljanja i zamene negativan unutrašnji dijalog korisnijim, pozitivnijim razgovorom sa samim sobom. Vežbe vizuelizacije takođe mogu da pomognu ljudima da nauče da smire svoje strahove.

Terapija izlaganjem

Tehnika KBT-a poznata kao terapija izlaganjem takođe može da bude korisna u lečenju astrafobije. Mogu da se koriste različite strategije izlaganja a sve su usredsređene na postepeno izlaganje ljudi onome čega se plaše.

Ovo često počinje veoma malim koracima, kao što je učenje o formacijama oblaka i gledanje slika kiše, a zatim napreduje ka situacijama koje izazivaju više straha, kao što je slušanje snimka grmljavine ili čak korišćenje slušalica za virtuelnu stvarnost za simulirane oluje. Uz kontinuirano izlaganje, osećaj straha postepeno slabi.

Lekovi

Ponekad se propisuju lekovi kako bi se ljudima pomoglo da se izbore sa akutnim simptomima straha. Benzodiazepini, antidepresivi i drugi lekovi protiv anksioznosti mogu da pomognu ljudima da se izbore sa osećajem anksioznosti. Ovi lekovi se najčešće koriste u kombinaciji sa psihoterapijom.

Suočavanje sa astrafobijom

Upravljanje astrafobijom i ublažavanje njenih simptoma postiže se primenom nekoliko praktičnih metoda:

• Primena tehnika za upravljanje stresom: Ublažavanje uznemirenosti i postizanje smirenosti tokom epizoda anksioznosti ili straha oslanja se na metode poput dubokog disanja i progresivne mišićne relaksacije.
• Izbegavanje povlačenja i izolacije: Iako skrivanje na mestima gde se oluja ne čuje i ne vidi deluje kao trenutno rešenje, takvi obrasci ponašanja dugoročno pojačavaju anksioznost. Umesto toga, preporučuje se boravak u udobnom okruženju uz vežbe opuštanja radi umirivanja straha.
• Praktikovanje svesne pažnje (majndfulnes): Fokusiranje na sadašnji trenutak, umesto na brigu o prošlosti ili budućnosti, pomaže u lakšem tolerisanju anksioznosti i smanjuje potrebu za odbrambenim izbegavanjem situacija.

Astrafobija kod dece

Strah tokom grmljavine je izuzetno čest kod dece. U mnogim slučajevima ovi strahovi nisu nužno znaci fobije, ali bi mogli da se razviju u nju. Da bi se ublažio dečiji strah od grmljavine i munja savetuje se:

• Održavanje smirenosti staratelja: Prisustvo smirene odrasle osobe ključno je za detetov osećaj sigurnosti, jer deca lako prepoznaju i usvajaju nervozu ili strah roditelja tokom oluje.
• Sprovođenje metoda podrške: Prevazilaženje straha kod dece postiže se kombinacijom pružanja utehe, tehnika opuštanja i svesnog skretanja pažnje sa nepogode.
• Uspostavljanje pozitivne rutine: Planiranje posebnih aktivnosti za kišne dane, poput zajedničkih društvenih igara ili gledanja filmova, pomaže u preusmeravanju fokusa i stvara pozitivne asocijacije na vreme koje dete inače doživljava kao preteće.

U slučajevima kada je strah intenzivan, neutešan ili traje duže od šest meseci, neophodno je potražiti stručnu pomoć. Nelečena astrafobija iz detinjstva može da preraste u kompleksan poremećaj u odraslom dobu koji zahteva znatno teži i dugotrajniji proces lečenja.

(Verywell Mind)