Reč struke: Pet opasnih mitova o trigliceridima u koje mnogi i dalje veruju

Dok se uglavnom govori o holesterolu, trigliceridi ostaju u senci kao "manje važna" masnoća, iako upravo oni često predstavljaju prvi alarm za dijabetes, masnu jetru i srčani udar.

Trigliceridi su ključni marker za kompletnu sliku zdravlja srca i krvnih sudova koji, prema rečima stručnjaka, može bolje da predvidi kardiovaskularni rizik nego ozloglašeni LDL holesterol.

Procenjuje se da između 25 do 50 odsto ljudi širom sveta živi sa povišenim nivoom ovih masti koje cirkulišu u krvi, često nesvesni opasnosti koju one nose.

Šta su zapravo trigliceridi i zašto su opasni

Trigliceridi i holesterol su masne supstance, poznate kao lipidi, koje telo koristi umereno i efikasno. Iako često imaju lošu reputaciju, potrebni su da bi telo normalno funkcionisalo.

Za razliku od holesterola koji telo koristi za izgradnju ćelija i hormona, trigliceridi su čista energija. Kada se unese više kalorija nego što je telu u tom trenutku potrebno, organizam ih pretvara u trigliceride i skladišti u masnim ćelijama.

Problem nastaje kada se ti depoi prepune, a masnoće počnu nekontrolisano da cirkulišu krvotokom, doprinoseći zadebljanju i otvrdnjavanju zidova arterija (ateroskleroza).

Dugoročno povišeni trigliceridi direktno povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, srčanog udara, moždanog udara i predstavljaju ozbiljan faktor rizika za razvoj:

• insulinske rezistencije,
• metaboličkog sindroma,
• dijabetesa tip 2,
• nealkoholne masne bolesti jetre (MASH),
• pa čak i opasne akutne upale pankreasa (pankreatitis).

Pet mitova visokim trigliceridima

Internet i društvene mreže nude pregršt informacija i nikada nije bilo lakše doći do saveta o zdravlju, ali upravo tu nastaje problem: nije sve što je dostupno ujedno i tačno.

Upravo zato, najčešće zablude razjašnjavaju stručnjaci za zdravlje srca - jasno, konkretno i uz fokus na ono što zaista pomaže u održavanju optimalnog nivoa triglicerida.

Mit br. 1: Ishrana bez masti je jedino rešenje

Decenijama je hrana bogata mastima demonizovana kao jedini krivac za visok nivo masnoća u krvi. Međutim, stručnjaci su saglasni da je koren problema često u prekomernom unosu energije iz drugih izvora.

- Iako je pokazano da ishrana bogata mastima povećava nivo triglicerida, on se takođe povećava kada konzumirate prekomerne količine kalorija, rafinisanih ugljenih hidrata i dodatog šećera, ili konzumirate alkohol ili pušite - objašnjava Kiran Kembel, dijetetičarka specijalizovana za zdravlje srca u Mičigenu.

Prerađeni šećeri su, zapravo, primarni okidači.

- Visoke trigliceride prvenstveno uzrokuje višak ugljenih hidrata i prerađenih šećera. Dijete sa niskim sadržajem masti obično zamenjuju masti ugljenim hidratima, što zapravo može da poveća nivo triglicerida u krvi - upozorava dr Filip Ovadija, kardiolog i specijalista kardiotorakalne hirurgije na Floridi.

Mit br. 2: Biljna ishrana automatski snižava masnoće

Postoji uvreženo mišljenje da prelazak na vegetarijansku ili vegansku ishranu sam po sebi rešava problem, ali biljna ishrana može da postane metabolička zamka ukoliko se oslanja na ultra-prerađene proizvode.

- Postoji velika razlika između zdravih načina ishrane zasnovanih na biljkama i onih koji sadrže uglavnom prerađevine koje se prodaju kao "zdrave - ističe Kembel.

Takvi primeri nezdrave biljne ishrane su:

• veganska peciva,
• zaslađene žitarice
• ili biljne zamene za sir koje su prepune skroba i aditiva.

Studije potvrđuju da ishrana koja nije fokusirana na celovite namirnice nema dugoročan efekat na snižavanje triglicerida.

Mit br. 3: LDL holesterol je važniji od triglicerida

Kada se pokrene tema o zdravlju srca, LDL holesterol gotovo uvek dominira, dok se trigliceridi pominju kao sporedna informacija. Dr Ovadija smatra da je takav pristup pogrešan i preporučuje promenu prioriteta prilikom analize laboratorijskih nalaza:

- Savetujem da se obrati veća pažnja na trigliceride i HDL (dobar) holesterol. Ova dva biomarkera mogu da budu bolji prediktori metaboličkog zdravlja i kardiovaskularnog rizika nego sam LDL holesterol.

Trigliceridi i HDL holesterol su obično obrnuto povezani. To znači da što su viši trigliceridi, to je niži HDL. I što je veći HDL, niži je nivo triglicerida. Ipak, moguće je imati visoke nivoe triglicerida bez niskog HDL-a.

Osim toga, istraživanja pokazuju da visok nivo triglicerida značajno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, čak i ako je nivo LDL holesterola u ciljanim granicama.

Mit br. 4: Visoki trigliceridi mogu da se osete

Kao i visok krvni pritisak i visok holesterol, povišeni trigliceridi su poznati kao "tihi ubica": nema tipičnih simptoma i, nažalost, često se otkriju tek kada nastane infarkt. Ne boli i ne postoje simptomi poput umora ili vrtoglavice koji bi sa sigurnošću ukazali na povišene masnoće u krvi.

- Nema pouzdanih simptoma dok šteta već nije učinjena - upozorava dr Ovadija.

Jedini način za rano otkrivanje je lipidni panel – laboratorijska analiza krvi koja meri ukupni holesterol, HDL, LDL i trigliceride, a koju bi svaka odrasla osoba trebalo da uradi barem jednom godišnje.

Treba napomenuti da kod osoba koje su genetski predodređene na povišene masnoće u krvi (familijarna hiperholesterolemija), mogu da se jave tri znaka na telu:

• Ksantoma tetiva - male lezije, izbočine na koži, koje se javljaju usled nakupljanja masti ispod površine kože.
• Ksantelazme - male, žute kvržice, odnosno naslage holesterola u blizini oka.
• Arkus senilis - bledo beli prsten na rožnjači oka.

Mit br. 5: To je genetika - i nema promene

Mnogi pacijenti žive u uverenju da su povišeni trigliceridi porodično nasleđe protiv kojeg se ne vredi boriti. Iako genetska komponenta postoji, ona je kod većine ljudi samo mali deo jednačine. Navike, poput sedentarnog načina života i redovnog unosa alkohola, daleko su uticajniji faktori.

- Mnogi ljudi sa visokim trigliceridima vode nezdrav način života, uključujući loše prehrambene navike (kao što su višak kalorija i slatka hrana), neaktivan ili sedentaran način života ili redovan unos alkohola - ističe Kembel, ukazujući da su prave promene načina života osnovne i efikasne za upravljanje i smanjenje visokih nivoa triglicerida.

Kardiolog Filip Ovadija u svojoj praksi svedoči moći promene stila života:

- Gledam pacijente sa izuzetno visokim nivoima koji ih potpuno normalizuju samo promenama u ishrani. Genetička predispozicija postoji, ali način života ima dubok efekat koji je u većini slučajeva može nadjača genetiku - kaže za "Eating Well" dr Ovadija.

Ključne strategije za snižavanje triglicerida

Prvi korak u lečenju započinje promenom načina ishrane:

• Eliminacija rafinisanih šećera: Najbrži način za snižavanje triglicerida je izbacivanje gaziranih pića, slatkiša, belog brašna i industrijskih grickalica.
• Celovita hrana: Bazirana na mesu, ribi, jajima i povrću bez skroba. Suprotno starim zabludama, jaja ne doprinose značajno nivou triglicerida koji cirkulišu u krvi.
• Mediteranska ishrana: Bogata voćem, povrćem, nemasnim proteinima i mastima korisnim za srce (maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi, masna riba), ova ishrana je najefikasnija za prirodno smanjenje triglicerida.
• Funkcionalna hrana i omega-3: Uključivanje kakaa, cimeta i omega-3 masnih kiselina iz morskih plodova može dodatno pomoći u snižavanju nivoa.

Neizostavna je i fizička aktivnost, koja deluje kao sagorevač masnoća. Preporuka stručnjaka je najmanje 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja nedeljno. Brzi hod ili plivanje direktno podstiču mišiće da koriste slobodne trigliceride iz krvi kao gorivo.

Takođe, potrebne su i promene u načinu života, koje uključuju:

• prestanak pušenja,
• spavanje najmanje sedam sati svake noći,
• upravljanje stresom,
• ograničena upotrebe alkohola.

Zlatno pravilo: Testirati se, ne pogađati

Visok nivo triglicerida je važno upozorenje koje ne treba ignorisati. Oni su podjednako važni, ako ne i važniji od holesterola za održavanje zdravog srca. Ipak, za preciznu procenu zdravlja srca, nije dovoljno gledati samo ukupne vrednosti masnoća u krvi.

- Zatražite od lekara kompletan lipidni panel koji uključuje trigliceride, HDL i posebno odnos triglicerida i HDL. To je daleko bolji prediktor metaboličkog i kardiovaskularnog rizika nego samo LDL - savetuje dr Filip Ovadija, koji napominje da je odnos ispod 2,0 idealan.

Da bi se dobio ovaj broj, jednostavno se podeli vrednost triglicerida sa vrednošću HDL-a. Rezultat koji je ispod 2,0 ukazuje na dobro zdravlje krvnih sudova

Kako na prirodan način smanjiti masnoće u krvi

Koliko često treba proveravati nivo holesterola

Doktorka otkrila da li su čvarci i slanina za doručak loši za holesterol