Šerpe i tiganji za hitno bacanje: Onkolozi upozoravaju na posuđe koje povećava rizik od raka

Dok se pažnja javnosti decenijama usmerava isključivo na izbor namirnica koje se nalaze na tanjiru, onkolozi otkrivaju da prava opasnost po zdravlje može da vreba i iz samog tiganja u kojem se taj obrok priprema.

Hrana nije jedini faktor koji utiče na zdravlje - opasnost se često krije u kuhinjskom priboru čiji dotrajali materijali direktno ugrožavaju zdravlje.

Određeni kuhinjski predmeti, koji se nalaze gotovo u svakom domu, pod lupom su stručnjaka zbog akumulirane izloženosti hemikalijama koje se direktno povezuju sa povećanim rizikom od raka.

Kako kuhinjski pribor utiče na zdravlje

Cilj stručnjaka nije širenje panike, već edukacija o tome kako ponovljena, mala izlaganja tokom vremena akumuliraju rizik od razvoja malignih bolesti.

- Ostava puna integralnih žitarica, pasulja, orašastih plodova i začina olakšava pripremu obroka bogatih vlaknima i zaštitnim antioksidansima, dok kuhinja koja se oslanja na prerađeno meso, rafinisano brašno i slatke grickalice stvara osnovu za hroničnu upalu i povećan rizik od raka - objašnjava doktorka Džejmi Koprivnikar, specijalista hematologije i onkologije iz Nju Džerzija.

Ali hrana ne bi trebalo da bude jedini fokus u kuhinji kada je u pitanju smanjenje rizika od raka.

- Ono o čemu se manje govori su lonci, tiganji i alati koje koristimo za pripremu obroka, a koji mogu da unesu štetne hemikalije u telo. Razumevanje tih rizika pomaže u donošenju informisanih odluka koje poboljšavaju opšte zdravlje - kaže doktor Let Džordž, onkolog iz Arizone.

Kritična 2013. godina: Zašto je staro posuđe opasno

Glavni izvor zabrinutosti onkologa je posuđe sa nelepljivim premazom, posebno ono proizvedeno pre 2013. godine. Problem leži u materijalima koji sprečavaju lepljenje hrane, prvenstveno u sintetičkom fluoropolimeru zvanom politetrafluoroetilen (PTFE), poznatijem kao teflon.

- Posuđe sa nelepljivim premazom odnosi se na kuhinjski pribor, poput tiganja i lonaca, koji imaju površinu konstruisanu da spreči lepljenje hrane, što omogućava kuvanje sa manje ulja i lakše čišćenje. To zvuči praktično i zgodno, ali problemi mogu početi u materijalima koji se koriste za sprečavanje lepljenja u nekim posuđima - kaže dr Koprivnikar.

Stariji premazi za posuđe su često sadržali perfluorooktansku kiselinu (PFOA), koja pripada porodici PFAS hemikalija. Ove hemikalije su poznate po izuzetnoj postojanosti u životnoj sredini, vodi i hrani, zbog čega se nazivaju "večnim hemikalijama".

Iako je "postepeno ukidanje" PFOA u proizvodnji završeno 2015. godine, mnoga domaćinstva i dalje koriste tiganje i šerpe kupljene pre tog perioda.

- Pritom, moderne šerpe sa nelepljivim premazom i dalje koriste PTFE, koji pripada većoj porodici hemikalija poznatih kao PFAS ili "večne hemikalije" - dodaje dr Koprivnikar.

Šta su "večne hemikalije" i kako utiču na zdravlje

Ljudi su izloženi stotinama hemikalija iz PFAS grupe preko proizvoda koje su u svakodnevnoj upotrebi, ali i putem vode za piće i hrane kao posledica njihovog ulaska u životnu sredinu.

Sve je više naučnih dokaza da PFAS hemikalije:

• ispoljavaju efekte endokrinih ometača,
• utiču i na dojenje, reproduktivnu funkciju i razvoj ploda,
• utiču na imuni sistem (mogu da smanje imunski odgovor deteta na vakcinu),
• imaju ulogu u razvoju određenih tipova karcinoma (kao što su rak testisa i rak bubrega).

- Istraživanja su povezala visoke nivoe izloženosti ovim supstancama sa povećanim rizikom od specifičnih vrsta kancera, pre svega raka bubrega i testisa - upozorava doktorka Račna Šrof, gastrointestinalni onkolog iz Arizone.

Tačka pucanja: Kada premaz postaje toksičan

Moderno posude proizvedene nakon 2013. godine, ukoliko je neoštećeno, smatra se relativno bezbednom, ali rizici drastično rastu pri nepravilnoj upotrebi. Glavnu opasnost predstavljaju dva specifična scenarija:

• Pregrevanje: Kada se posuđe sa PTFE premazom zagreje iznad 260 stepeni, premaz počinje da se raspada i oslobađa toksična isparenja. Iako ulja i masti obično počinju da se dime na 200 stepeni, prazan tiganj na jakoj vatri može vrlo brzo dostići kritičnu temperaturu od 260 stepeni.
• Mehanička oštećenja: Ogrebotine na premazu olakšavaju oslobađanje hemikalija u hranu.

- Retko se dešava da se tiganj zapravo zagreje do 260 stepeni. Iz praktične perspektive, "tačka dimljenja" za namirnice poput masti, putera, ulja je obično oko 200 stepeni, tako da je to znatno ispod opasne zone. Ipak, druga stvar koju treba uzeti u obzir je da ogrebotine na premazu tiganja takođe mogu da olakšaju oslobađanje ovih hemikalija, tako da je izbegavanje oštećenih tiganja dobra mera bezbednosti - savetuje dr Džordž.

Poseban razlog za zabrinutost predstavljaju "omiljeni" tiganji koji se godinama koriste, uprkos vidljivim znacima habanja.

- Kako posuđe stari, njegova zaštitna PTFE obloga postaje sve nestabilnija i podložnija razgradnji. To dovodi do stvaranja polimernih isparenja i ispuštanja štetnih hemikalija direktno u hranu - upozorava dr Adil Kan, hemonkolog i epidemiolog iz Dalasa.

Zamka oznake "bez PFOA"

Potrošači često kupuju posuđe sa oznakom "PFOA-free" verujući da je ono potpuno bezbedno. Međutim, stručnjaci upozoravaju da to ne znači nužno i odsustvo svih PFAS hemikalija.

- Iako je izbacivanje PFOA korak u dobrom smeru, nauka još uvek nije dala konačnu potvrdu da su novije generacije hemijskih premaza protiv lepljenja dugoročno bezbednije - napominje dr Kan.

Iz tog razloga, onkolozi savetuju oprez čak i sa najmodernijim teflonskim posuđem.

- Iako ne bih paničila zbog modernog tiganja bez PFOA, ipak bih izbegavala visoke temperature i ogrebotine na tiganju, i zamenila bih ga kada se premaz ošteti - kaže za portal "Parade" dr Šrof.

Tri koraka za eliminaciju rizika u kuhinji

Onkolozi predlažu tri praktična koraka kako bi se smanjila nepotrebna izloženost štetnim materijama i unapredilo zdravlje kroz kulinarske navike.

1. Prelazak na proverene alternative

Postoje materijali koji su decenijama cenjeni zbog svoje izdržljivosti i hemijske neutralnosti:

• Liveno gvožđe i ugljenični čelik: Pravilnim održavanjem razvijaju prirodnu, neprijanjajuću površinu bez hemikalija, idealnu za pečenje i prženje.
• Emajlirano liveno gvožđe: Pruža superiorno zadržavanje toplote sa glatkom, nereaktivnom površinom koja se lako čisti.
• Nerđajući čelik: Favorit profesionalnih kuvara, potpuno je bezbedan za pripremu svih vrsta namirnica, uključujući i kisele sosove.
• Keramika: Moderno rešenje koje koristi premaze bez PFAS-a, mada zahteva pažljivije rukovanje zbog manje mehaničke izdržljivosti.

2. Hitna revizija posuđa

Preporučuje se momentalna provera kuhinjskog inventara. Poseban prioritet treba dati zameni svega što je proizvedeno pre 2013. godine.

- Počnite sa odmah revizijom tiganja i šerpi i bacite sve predmete koji su jako izgrebani, ljušte se ili su iskrivljeni, jer je to glavni način da se spreči ulazak mikroplastike i hemikalija u hranu - savetuje dr Koprivnikar.

3. Pravilno rukovanje i čuvanje

Vek trajanja i bezbednost posuđa direktno zavisi od načina upotrebe:

• Niska i srednja temperatura: Nikada ne treba zagrevati prazan tiganj na maksimalnoj snazi šporeta.
• Mekani pribor: Upotreba isključivo drvenog ili silikonskog alata sprečava nastanak mikro-ogrebotina.
• Ručno pranje: Izbegavanje abrazivnih žica i mašina za pranje sudova produžava vek premaza i sprečava njegovo prevremeno hemijsko raspadanje.
• Pažljivo odlaganje: Postavljanje papirnog ubrusa ili krpe između posuda prilikom slaganja sprečava mehanička oštećenja dna jedne posude o površinu druge.

Onkolozi zaključuju da male, informisane promene u kuhinji, poput eliminacije oštećenog i starog posuđa, predstavljaju značajan korak u dugoročnoj prevenciji i zaštiti zdravlja cele porodice.