Svrab u ušima, prvi znak otomikoze: Kako lečiti i sprečiti gljivičnu infekciju uha

Otomikoza, odnosno gljivična infekcija uha, predstavlja upalu spoljašnjeg ušnog kanala izazvanu gljivicama. Karakterišu je svrab, bol i osećaj zapušenosti, a nastaje kada se naruši prirodna barijera uha.

Pravovremena dijagnoza je ključna kako bi se sprečilo dalje širenje infekcije i potencijalno oštećenje sluha.

Otomikoza se najčešće razvija u toplim i vlažnim sredinama, zbog čega je posebno učestalo kod plivača i osoba koje žive u tropskim predelima. Iako organizam poseduje sopstvene mehanizme odbrane, poput ušnog voska koji ima zaštitnu ulogu, faktori kao što su mikro-povrede štapićima za uši ili oslabljen imunitet omogućavaju gljivicama da se nastane i razmnože.

Simptomi gljivične infekcije uha

Gljivična infekcija uha obično pogađa spoljašnji ušni kanal, ali može da se proširi i na spoljašnje delove uha, kao što su ušna resica (lobule), mali nabor ispred ušnog kanala (tragus) ili zakrivljeni obod duž vrha uha (heliks).

Simptomi mogu da pogode jedno ili oba uha, a mogu da variraju od blagih do prilično neprijatnih. Uobičajeni simptomi su:

• Svrab u uhu
• Bol u uhu ili peckanje
• Iscedak iz uha
• Crvenilo i otok uha
• Ljuštenje ili perutanje kože oko ušnog kanala
• Prigušen sluh, gubitak sluha ili zujanje (tinitus)
• Osećaj zapušenosti ili pritiska u uhu.

Mogu da se osete i:

• Glavobolja
• Vrtoglavica
• Povišena telesna temperatura, mada ređe
• Jak bol u uhu.

Infekcija može da izgleda drugačije u zavisnosti od gljivice.

Na primer, infekcije uzrokovane Aspergillusom mogu da izazovu žute, plavičaste ili crne tačke sa pahuljastim belim mrljama u ušnom kanalu, dok infekcije Candidom često uzrokuju gust, kremasti beli iscedak.

Zašto se javljaju gljivične infekcije uha

Gljivične infekcije uha nastaju kada gljivice rastu u ušnom kanalu. Dva najčešća krivca su gljivice pod nazivom Aspergillus niger i Candida albicans.

Većina ljudi svakodnevno dolazi u kontakt sa gljivicama bez problema, ali određeni faktori mogu da povećaju verovatnoću infekcije.

Zdravstvena stanja koja povećavaju rizik su dijabetes, kožne poremećaje poput ekcema ili psorijaze, i bilo koje stanje koje slabi imuni sistem ili oštećuje prirodnu barijeru kože.

Životne navike i faktori životne sredine koji povećavaju rizik su:

• Čišćenje ušiju pamučnim štapićima, drvenim štapićima ili metalnim alatima
• Život u toplim, vlažnim ili tropskim klimama
• Plivanje, surfovanje ili drugi sportovi na vodi koji zadržavaju vlagu
• Korišćenje slušnih aparata koji iritiraju ušni kanal
• Malo ili nimalo zaštitnog ušnog voska (cerumena)
• Česta upotreba kapi za uši sa antibioticima ili steroidima

Pošto gljivice uspevaju u toplim, vlažnim i iritiranim ušima, sve što dodaje vlagu ili smanjuje prirodnu zaštitu povećava verovatnoću infekcije.

Kako se leče gljivične infekcije uha

Lečenje zavisi od zdravlja i ozbiljnosti infekcije. Većina gljivičnih infekcija uha može da se reši jednostavnim koracima, ali ponekad su potrebni jači lekovi.

Lečenje može da uključuje:

• Čišćenje uha: Prvi korak je obično uklanjanje ostataka, iscetka ili voska kako bi lek mogao da dopre do infekcije. Ovo treba da radi isključivo lekar. On može da koristi ispiranje ili alat za sukciju, a zatim da osuši uho kako bi se sprečio ponovni rast gljivica.
• Održavanje uha suvim: Komadić vate sa vazelinom stavlja se u ušnu školjku i pokrije celo uho čašom tokom tuširanja.
• Antifungalne kapi za uši: Kapi se često propisuju i dobro deluju na čišćenje infekcije i sprečavanje njenog povratka. Druge kapi mogu da uključuju ekonazol, mikonazol ili amfotericin B.
• Topikalne antifungalne kreme ili rastvori: Ako gljivica utiče na kožu oko spoljašnjeg uha, mogu da se koriste antifungalne masti. Lekari mogu da preporuče i posebne rastvore koji pomažu u isušivanju uha i zaustavljanju rasta gljivica.
• Oralni lekovi: Ako kapi za uši i topikalni tretmani ne deluju, ili ako je infekcija teška, mogu da se propišu oralne antifungalne tablete. One su posebno važne za infekcije uzrokovane Aspergillusom, koja može da bude otporna na neke antifungalne lekove.
• Ublažavanje simptoma: Lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta mogu da pomognu kod bolova ili otoka dok antifungalni lek obavlja svoj posao.

Većini gljivičnih infekcija uha potrebno je do četiri nedelje da potpuno prođu. Simptomi se obično poboljšavaju tokom lečenja, ali je važno da se završi puna terapija koju lekar preporuči.

Komplikacije otomikoze

Gljivična infekcija uha obično nije ozbiljna, ali bez lečenja može da dovede do komplikacija kao što su pucanje bubne opne, gubitak sluha ili širenje infekcije na obližnje kosti.

U retkim slučajevima može da izazove mastoiditis - infekciju kostiju, ili meningitis.

Kako sprečiti gljivičnu infekciju uha

Iako ne može uvek da spreči gljivična infekcija uha, postoje koraci koji mogu da se preduzmu da se smanji rizik:

• Čuvanje ušnog voska: Mala količina prirodnog voska pomaže u blokiranju gljivica i bakterija, zato treba da se izbegava preterano čišćenje.
• Upotreba čepića za uši prilikom plivanja: Ovo pomaže da se voda ne zadržava u ušnom kanalu.
• Sušenje ušiju nakon izlaganja vodi: Nežno ih potapšati čistom maramicom ili peškirom, ili koristiti fen za kosu na niskoj, hladnoj temperaturi, držeći ga na udaljenosti ruke.
• Izbegavanje češanja unutrašnjosti uha: Posekotine ili iritacija olakšavaju rast gljivica.
• Preskakanje pamučnih štapića i predmeta u uhu: Oni mogu da gurnu vosak dublje, i da uklone previše zaštitnog voska ili povrede kožu.

Preduzimanje ovih mera predostrožnosti je posebno važno ako se često pliva, živi u vlažnoj klimi ili su ranije postojale gljivične infekcije uha.

Kada posetiti lekara

Gljivične infekcije uha retko prolaze same od sebe, pa je najbolje da se poseti lekar ako se primete simptomi poput svraba, iscetka, bola ili promena u sluhu. Rano lečenje može da spreči pogoršanje ili širenje infekcije.

Gljivične infekcije često imaju specifičan izgled, pa je dijagnoza obično jednostavna.

Ako postoji tečnost ili iscedak, lekar može da uzme mali uzorak kako bi potvrdio da li je infekcija gljivična ili bakterijska.

(Verywell Health)