Može li kosa da osedi preko noći - i šta se stvarno dešava kada se iščupa dlaka

Čupanje dlaka, farbanje, hronični stres, pa čak i boja kose - često se navode kao krivci ili zaštitnici od sedenja kose. Koliko u ovim tvrdnjama ima istine, a koliko su samo uporni mitovi, otkriva nauka.

Početak sedenja kose u najvećoj meri određuje genetika. Prve sede vlasi najčešće se javljaju između dvadesetih i pedesetih godina života, sa prepoznatljivim razlikama između polova:

• kod muškaraca se najpre pojavljuju na slepoočnicama i zaliscima
• kod žena se češće uočava duž linije kose, naročito na prednjem delu glave

Najintenzivnije sedenje obično nastupa između 50. i 60. godine, kada se gubitak pigmenta ubrzava.

Ipak, granica između genetike i svakodnevnih navika često deluje nejasno. Postavlja se pitanje da li određena ponašanja mogu da ubrzaju ovaj proces - i da li postoji način da se njegovo napredovanje uspori.

Šta određuje boju kose

Boju kose određuje pigment skriven duboko u njenom korenu. Svaka vlas nastaje u folikulu dlake - sitnom "tunelu" u koži, u kojem deluju dve ključne vrste ćelija:

• keratinociti - proizvode keratin, protein od kog je građena vlas i
• melanociti - stvaraju melanin, pigment koji kosi daje boju.

- Melanin dolazi u dve osnovne varijante. Eumelanin je tamni, crno-smeđi pigment, dok je feomelanin crveno-žuti pigment - objašnjava Tereza ​​Larkin, doktorka biomedicinskih nauka i vanredna profesorka anatomije i fiziologije na Univerzitetu u Volongongu, u Australiji.

- Njihov međusobni odnos određuje nijansu kose: crna i smeđa kosa sadrže najviše eumelanina, crvena obiluje feomelaninom, a plava kosa ima tek male količine oba pigmenta. Razlika između tamnih, svetlih i "vatrenih" tonova, zapravo, svodi se na preciznu hemijsku ravnotežu u samom korenu vlasi - dodaje prof. dr ​​Larkin.

Zbog čega kosa sedi

Sedenje kose posledica je postepenih promena koje se dešavaju u folikulu dlake tokom starenja. Kako godine prolaze, ćelije postaju manje aktivne, pa matične ćelije u folikulu proizvode sve manje melanina, ali i manje keratina. Rezultat su sede vlasi, kao i proređivanje i gubitak kose.

- Sa smanjenjem proizvodnje melanina, količina pigmenta u vlasima opada. Seda kosa sadrži vrlo malo melanina, dok je bela kosa potpuno lišena pigmenta. Bez boje, vlas ne postaje "providna", već poprima sivu, belu ili srebrnastu nijansu zbog načina na koji se svetlost odbija od keratina, prirodno bledožutog proteina - razjašnjava prof. dr Larkin.

Sede vlasi se često razlikuju i po teksturi. One su obično deblje, grublje i čvršće od pigmentirane kose, jer se s godinama menja oblik folikula i način na koji se vlas formira.

- Zanimljivo je i to da seda kosa često raste brže od obojene, ali taj ubrzani rast zahteva više energije organizma - dodaje prof. dr Larkin.

Može li kosa da osedi zbog stresa

Stres može da prouzrokuje da kosa osedi.

- Stres može da ubrza posvetljivanje kose, i to kroz proces koji se naziva oksidativnim stresom. On nastaje kada telo ne može da neutrališe štetne slobodne radikale dovoljnim količinama antioksidanata, što oštećuje folikule dlake i matične ćelije, ometajući proizvodnju melanina - navodi prof. dr Larkin.

Psihološki i emocionalni stres, autoimune bolesti, ali i faktori okoline poput UV zračenja, zagađenja, pušenja ili nekih lekova, mogu da doprinesu ovom efektu. Melanociti, ćelije koje stvaraju pigment, posebno su osetljive, što objašnjava zašto kosa često posivi pre nego što počne da se proređuje.

- Zanimljivo je da kod mlađih osoba, kod kojih matične ćelije i dalje funkcionišu, boja kose može da se povrati kada stres prođe, a manje pigmentisani delovi vlasi često odgovaraju periodima intenzivnog stresa u životu - ukazuje prof. dr Larkin.

Četiri mita o sedoj kosi i šta kaže nauka

Granica između onoga što deluje očigledno i onoga što se zaista dešava u koži glave često je tanja nego jedna vlas kose - i upravo tu počinju najuporniji mitovi. Slede četiri popularne ideje o sedoj kosi.

1. Čupanje sede dlake čini da izrastu nove i jače?

Odgovor: ne. Kada se dlaka iščupa, izvlači se samo koren, dok folikul ostaje netaknut. Svaki folikul može da proizvede samo jednu vlas, pa čupanje ne stvara novu dlaku na istom mestu.

- Jedino što može da se dogodi je da preterano čupanje ošteti matične ćelije koje proizvode melanin, što potencijalno može da ubrza pojavu sedih vlasi, ali dlaka koja izrasta neće biti drugačija po boji ili debljini od prirodne - otkriva prof. dr Larkin.

2. Može li kosa da osedi preko noći?

Odgovor: ne. Legenda o Mariji Antoaneti, čija je kosa "osedela preko noći" pred giljotinu, ostaje mit. Kosa ne može trenutno da izgubi boju - melanin u vlasima je hemijski stabilan i ne može iznenada da se transformiše.

- Iako akutni stres može brzo da iscrpi matične ćelije melanocita (pokazano i u studijama na miševima), efekat se ne vidi odmah. Seda kosa postaje vidljiva tek kada pramen izraste, prosečno oko 1 centimetar mesečno. Pritom, ne rastu sve dlake istovremeno, pa celokupna transformacija preko noći nije moguća - rasvetljava prof. dr Larkin.

3. Da li farbanje ubrzava sedenje kose?

Odgovor: zavisi od vrste farbe za kosu. Privremene i polutrajne farbe uglavnom samo prekrivaju vlas i ne menjaju njenu strukturu, pa ne utiču na rano sedenje.

- Trajni preparati, međutim, izazivaju hemijsku reakciju pomoću oksidacionih sredstava, poput vodonik-peroksida (hidrogena). Njihovo nakupljanje u folikulu može da ošteti melanocite i keratinocite, što potencijalno doprinosi posvetljivanju kose i, čak, njenom proređivanju ili gubitku kose - napominje prof. dr Larkin.

4. Da li riđokosi dobijaju sede?

Odgovor: da, ali na drugačiji način. Ljudi sa riđom bojom kose (prirodna nijansa u rasponu od svetlo narandžaste, preko bakarne, do tamnocrvene) takođe gube melanin kako stare, ali je proces drugačiji nego kod crne ili smeđe kose.

- Razlika je u hemiji pigmenta: proizvodnja crveno-žutog pigmenta (feomelanina) izaziva manje oksidativnog stresa i jednostavnija je, dok proizvodnja tamnog to jest crno-smeđeg pigmenta (eumelanina) troši više energije i lakše se oštećuje - kaže prof. dr Larkin i dodaje:

- Zbog toga crvena kosa sa starenjem obično bledi u jagodasto plavu ili srebrnobelu nijansu, dok se siva boja češće javlja kod tamnijih tonova.

Kako usporiti prerano sedenje kose

Pojava sedih vlasi je, dakle, prirodan deo procesa starenja. Istraživanja, međutim, pokazuju da sve više žena primeti svoju prvu sedu već u ranim 30-im godinama.

Seda kosa, iako se često smatra znakom starenja, nije isključivo estetska promena. Genetika igra ključnu ulogu, ali ishrana i način života takođe imaju značajnu ulogu u nastanku sedih.

- Genetika određuje kada kosa počinje da sedi, ali zdrav život, smanjenje stresa, izbegavanje pušenja, preteranog alkohola i UV zračenja, kao i dovoljno vitamina i minerala (vitamin B12, bakar, gvožđe, kalcijum i cink) mogu pomoći da proces bude sporiji i zdraviji - poručuje prof. dr Tereza ​​Larkin.

(The Conversation)