Popularna hrana loša za kosti: Smanjuje njihovu gustinu i povećava rizik od preloma kuka

Analiza podataka više od 160.000 ispitanika tokom 12 godina otkriva značajan uticaj ishrane na koštanu strukturu i čvrstinu.

Poznato je da su minerali poput kalcijuma i magnezijuma ključni za izgradnju i očuvanje jakih kostiju tokom celog života, a bogati izvori ovih minerala uključuju lisnato povrće poput spanaća i kelja, kao i mlečne proizvode.

Ali, nažalost, postoje i namirnice koje imaju potpuno suprotan efekat, a posebno se ističe ultra-prerađena hrana. Od aromatizovanih jogurta do zamrznutih pica, žitarica za doručak i instant ovsene kaše, ultra-prerađena hrana je praktična, često jeftinija hrana namenjena za "brzi zalogaj".

Poslednjih godina, prekomerna konzumacija ove hrane je povezana sa zdravstvenim rizicima kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti i neke vrste raka. Nova saznanja ukazuju i na njen negativan uticaj na koštanu masu, što dodatno naglašava potrebu za ograničavanjem unosa ultra-prerađene hrane.

Niži sadržaj minerala u kostima povezan sa ultra-prerađenom hranom

Nova populaciona studija, objavljena početkom meseca u časopisu "The British Journal of Nutrition", pokazuje da visok unos ultra-prerađene hrane može negativno da utiče na mineralnu gustinu kostiju i poveća rizik od preloma kuka.

Istraživanje je obuhvatilo više od 160.000 učesnika iz baze podataka UK Biobank, koja sadrži zdravstvene informacije o više od pola miliona ljudi u Velikoj Britaniji.

- Učesnici su praćeni tokom više od 12 godina, a rezultati pokazuju da je visok unos ultra-prerađene hrane povezan sa smanjenjem mineralne gustine kostiju u ključnim regijama, uključujući gornji deo butine kosti (femura) i donji (lumbalni) deo leđa - objašnjava jedan od autora studije, profesor Lu Ći sa Univerziteta Tulejn u Nju Orleansu.

Inače, gustina kostiju označava količinu minerala, prvenstveno kalcijuma, koja se nalazi u kostima. Ovaj parametar je ključan za procenu čvrstoće kostiju i njihove otpornosti na prelome. Smanjena gustina kostiju je karakteristično obeležje osteoporoze, stanja koje dovodi do slabljenja kostiju i povećava rizik od lomova.

Povećan rizik od preloma kuka povezan sa ultra-prerađenom hranom

Istraživači su analizirali prosečan dnevni unos ultra-prerađene hrane, bogate aditivima, šećerom, solju i nezdravim mastima, a često siromašne ključnim hranljivim sastojcima.

Ispitanici su, u proseku, konzumirali oko 8 porcija ultra-prerađene hrane dnevno. Jedna porcija je definisana kao kombinacija zamrznutog gotovog obroka, kolačića i bezalkoholnog pića.

Studija pokazuje da se za svakih dodatnih 3,7 porcija ultra-prerađene hrane dnevno rizik od preloma kuka povećava za 10,5 odsto, dok mineralna gustina kostiju u ključnim regijama, uključujući butnu kost i donji deo leđa, opada.

Osobe u posebnom riziku

Negativan uticaj ultra-prerađene hrane bio je posebno izražen kod osoba mlađih od 65 godina i kod ljudi koji su pothranjeni, odnosno sa niskim indeksom telesne mase (BMI < 18,5). Nizak BMI je već poznat faktor rizika za slabije zdravlje kostiju i može da pojača štetne efekte nezdrave ishrane.

- Jedna od teorija je da mlađe osobe, sa efikasnijom probavom, apsorbuju veće količine štetnih sastojaka iz ultra-prerađene hrane, što dodatno ugrožava mineralnu gustinu kostiju i povećava rizik od preloma - objašnjava profesor Ći.

Šta je ultra-prerađena hrana

Ultra-prerađena hrana podrazumeva industrijski proizvedene proizvode koji sadrže velike količine soli, zaslađivača i nezdravih masti. Takvi proizvodi su obično energetski veoma bogati, ali siromašni esencijalnim hranljivim materijama i retko sadrže cele, minimalno obrađene namirnice koje zadržavaju svoj prirodni sastav.

Profesor Lu Ći upozorava da je upravo dostupnost ovih proizvoda razlog za dodatnu zabrinutost.

- Ultra-prerađena hrana lako je dostupna u gotovo svakoj prodavnici, zbog čega ovi nalazi dodatno skreću pažnju na njen potencijalni uticaj na zdravlje kostiju - navodi profesor Ći.

Sve više dokaza o štetnom uticaju ultra-prerađene hrane

Novo istraživanje nadovezuje se na ranije studije koje su ispitivale vezu između konzumiranja ultra-prerađene hrane i zdravlja kostiju:

• Studija iz 2024. godine, objavljena u bazi "PubMed", otkrila je da je visok unos ove hrane povezan sa povećanim rizikom od osteoporoze.
• Studija sprovedena 2016. godine na trudnicama i njihovoj deci, takođe objavljena u "PubMed", pokazala je da život u blizini restorana brze hrane može biti povezan sa nižim nivoom minerala u kostima kod odojčadi.

- Naši rezultati nisu iznenađujući. Ultra-prerađena hrana se već dugo povezuje sa različitim poremećajima povezanim sa ishranom, a zdravlje kostiju u velikoj meri zavisi od kvalitetne i uravnotežene ishrane - zaključio je profesor Lu Ći.

Kako prilagoditi ishranu da bi kosti bile jake

Za očuvanje zdravlja kostiju važno je pre svega ograničiti unos soli i obratiti pažnju na skrivene izvore natrijuma u svakodnevnoj ishrani. Istovremeno, ishrana treba da bude bogata namirnicama koje obezbeđuju kalcijum, magnezijum i vitamin K, minerale i vitamine ključne za mineralizaciju kostiju.

Redovan unos vitamina D ima posebnu ulogu, jer omogućava efikasnu apsorpciju kalcijuma. Uz to, raznovrsna ishrana i adekvatan unos visokokvalitetnih proteina doprinose očuvanju koštane strukture i njene čvrstoće.

Osim ishrane, značajnu ulogu u očuvanju koštane mase ima i način života, a sledeće navike mogu da podrže zdravlje kostiju:

• Redovna fizička aktivnost, posebno hodanje, vežbe snage i vežbe za poboljšanje ravnoteže, podstiče jačanje kostiju i smanjuje rizik od padova i preloma.
• Izbegavanje pušenja.
• Ograničen unos alkohola.
• Redovni preventivni pregledi, naročito kod osoba sa povećanim rizikom od osteoporoze.