Ultra-prerađena hrana štetna koliko i pušenje

Učestala konzumacija ultra-prerađene hrane mogla bi da bude gotovo jednako štetna kao i pušenje, pokazala je najnovija studija. Naučnici su otkrili snažnu vezu između unosa ove hrane i hronične upale u organizmu, koja je povezana s povećanim rizikom od srčanih bolesti, raka, pa čak i prerane smrti.

Savremena ishrana sve se više oslanja na ultra-prerađene proizvode koji čine osnovu svakodnevnog jelovnika miliona ljudi širom sveta.

Iako su praktični i ukusni, ovi proizvodi sadrže brojne aditive, konzervanse i veštačke arome, a istovremeno su siromašni hranljivim materijama. Brojna istraživanja poslednjih godina upozoravaju da takva hrana ne samo da doprinosi gojaznosti i metaboličkim poremećajima, već može da ima i mnogo ozbiljnije posledice po zdravlje.

Šta je ultraprerađena hrana

Ultra-prerađena hrana (UPF) obuhvata visoko industrijski proizvedene proizvode kao što su gazirana pića, pakovani slatkiši i grickalice, te prerađeno meso. Ova hrana sadrži brojne aditive, a siromašna je esencijalnim hranljivim materijama. U SAD, stotine sastojaka s kojima se ljudsko telo nikada ranije nije susretalo sada su uobičajeni u ovakvim namirnicama, koja čini skoro 60 odsto ishrane prosečnog odraslog čoveka i čak 70 odsto ishrane dece.

Ovi proizvodi su osmišljeni da imaju duži rok trajanja, privlačan ukus i da podstiču prejedanje, dok istovremeno nude vrlo malo nutritivne vrednosti.

Sve veći broj istraživanja povezuje prekomernu konzumaciju ovakve hrane sa povećanim rizikom od:

• gojaznosti,
• raka,
• srčanih i metaboličkih bolesti,
• mentalnih poremećaja,
• pa čak i rane smrti.

Veza ultra-prerađene hrane i upale

Novo istraživanje Medicinskog fakulteta Charles E. Schmidt pri Univerzitetu Florida Atlantik kotkrilo je jasnu povezanost između unosa ultra-prerađene hrane (UPF) i upale u telu.

Istraživači su utvrdili da osobe koje konzumiraju najviše ultra-prerađene hrane imaju znatno više nivoe visoko osetljivog C-reaktivnog proteina (hs-CRP), pouzdanog pokazatelja upale i snažnog prediktora kardiovaskularnih bolesti.

Prema nalazima objavljenim 3. septembra u časopisu "The American Journal of Medicine", učesnici su u proseku dobijali 35 odsto svojih dnevnih kalorija iz ultra-prerađene hrane. Unos se kretao od 0 do 19 odsto u grupi s najmanjom potrošnjom, od 60 do 79 odsto u grupi s najvećom.

Nakon prilagođavanja rezultata prema starosti, polu, pušenju, fizičkoj aktivnosti i drugim zdravstvenim faktorima, utvrđeno je da su osobe iz grupe s najvećim unosom UPF-a (60 odsto do 79 odsto dnevnih kalorija) imale 11 odsto veću verovatnoću da imaju povišene nivoe hs-CRP-a u poređenju s onima koji su konzumirali najmanje.

Čak su i umereni potrošači (40 do 59 odsto) pokazali 14 odsto veću verovatnoću, dok je grupa koja je unosila 20 do 39 odsto imala manji, statistički neznačajan porast od 7 odsto.

Ko je najviše ugrožen

Verovatnoća povišenih upalnih markera bila je naročito visoka u određenim grupama.

Odrasle osobe uzrasta od 50 do 59 godina imale su 26 odsto veći rizik od povišenih pokazatelja upale u poređenju sa osobama starosti od 18 do 29 godina.

Gojaznost je doprinosila čak 80 odsto većem riziku u odnosu na osobe sa zdravom telesnom težinom. Trenutni pušači takođe su imali veći rizik (17 odsto) u odnosu na osobe koje nikada nisu pušile. Zanimljivo je da osobe koje su prijavile da nisu fizički aktivne nisu imale statistički značajno veći rizik u poređenju s onima koji su ispunjavale smernice o fizičkoj aktivnosti.

- Ovi nalazi, zasnovani na velikom i nacionalno reprezentativnom uzorku odraslih u SAD, jasno pokazuju da osobe koje konzumiraju najveće količine ultra-prerađene hrane imaju značajno više nivoe visoko osetljivog C-reaktivnog proteina, ključnog markera upale - rekla je dr Alison H. Feris (Allison H. Ferris), profesor i načelnik Katedre za medicinu na Medicinskom fakultetu Univerziteta Florida Atlantic.

Istraživači su analizirali podatke 9.254 odrasle osobe iz američkog Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani (NHANES), uključujući podatke o ishrani, nivou hs-CRP-a i drugim zdravstvenim faktorima. Unos ultra-prerađene hrane meren je kao procenat ukupnog dnevnog unosa kalorija i podeljen u četiri kategorije. Za ispitivanje veze između konzumacije UPF-a i upale korišćene su statističke metode, uključujući logističku regresiju.

Stručni uvidi o markerima upale

- C-reaktivni protein proizvodi jetra, a test na visoko osetljivi CRP (hs-CRP) jednostavna je, pristupačna i veoma osetljiva metoda za merenje upale, kao i pouzdan prediktor budućih kardiovaskularnih bolesti - izjavio je dr Čarls H. Henken, koautor studije, profesor medicine i preventivne medicine, te viši akademski savetnik na Medicinskom fakultetu Šmit.

Autori ističu i značajan porast stope obolevanja od kolorektalnog karcinoma, naročito među mlađim odraslima.

Navode da povećana konzumacija ultra-prerađene hrane može da bude jedan od faktora koji tome doprinose, uz njen potencijalni uticaj na razvoj brojnih drugih gastrointestinalnih bolesti.

(Sci Tech Daily)