Crna lista 8 aditiva u hrani: Zbog njih skače krvni pritisak, a srce strada

Naučnici su upravo otkrili 8 popularnih aditiva u hrani koji podižu krvni pritisak i povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Konzervansi u hrani decenijama čuvaju privid svežine na policama supermarketa, produžavajući rok trajanja svemu – od hleba u kesi do suhomesnatih proizvoda. Međutim, naučni podaci sada jasno ukazuju na mračnu stranu aditiva: oni su tihi okidač za visok krvni pritisak (hipertenziju) i kardiovaskularne bolesti.

Velika francuska studija, koju su vodili naučnici sa Univerziteta u Sorboni, analizirala je podatke više od 112.000 ljudi i identifikovala 8 opasnih aditiva u hrani koji doprinose skoku krvnog pritiska.

Prva studija ove vrste: 112.000 ljudi pod lupom

Iako su eksperimentalne studije na životinjama i ranije ukazivale na štetnost aditiva, nova studija objavljena 20. maja u časopisu "European Heart Journal", je prvo istraživanje ove razmere koje istražuje direktnu vezu između širokog spektra konzervansa i zdravlja ljudi.

Istraživanje je sprovedeno kao deo veće studije NutriNet-Santé i obuhvatilo je čak 112.395 volontera širom Francuske. Učesnici su godinama pedantno prijavljivali svaki obrok, dok su naučnici analizirali svaki sastojak i pratili zdravstveno stanje ispitanika tokom prosečnog perioda od sedam do osam godina.

Rezultati su poražavajući: čak 99,5 odsto ispitanika redovno unosi barem jedan konzervans putem hrane, često bez svesti o njihovom kumulativnom dejstvu na organizam.

Aditivi povećavaju rizik od hipertenzije, angine, srčanog i moždanog udara

Rezultati istraživanja pokazuju jasnu korelaciju između učestalosti konzumacije aditiva i porasta krvnog pritiska. Učesnici sa najvećim unosom takozvanih neantioksidativnih konzervansa, zaduženih za suzbijanje bakterija i buđi, imali su:

• 29 odsto veći rizik od hipertenzije,
• 16 odsto veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčani udar, moždani udar i anginu pektoris.

Zanimljivo je da, iako se često smatraju "bezbednijom" opcijom, antioksidativni konzervansi koji sprečavaju da hrana užegne ili potamni, nisu bezazleni – kod onih koji su ih najviše konzumirali, rizik od visokog pritiska bio je veći za 22 odsto.

- Konzervansi za hranu se koriste u stotinama hiljada industrijski prerađenih namirnica. Eksperimentalne studije ukazuju na to da neki konzervansi u hrani mogu da budu štetni za kardiovaskularno zdravlje, ali do sada nismo imali dovoljno dokaza o uticaju ovih sastojaka na ljude - kaže Anais Hazenbeler, jedna od autorki studije i doktorantkinja za nutricionističku epidemiologiju na Univerzitetu Sorbona u Parizu.

Crna lista aditiva: 8 oznaka koje menjaju zdravstvenu sliku

Iscrpna analiza 17 najčešćih konzervansa izdvojila je osam konkretnih materija koje su najuže povezane sa kardiometaboličkim poremećajima. Na listi onih koji doprinose skoku pritiska nalaze se:

1. Kalijum sorbat (E202) – nezaobilazan u borbi protiv mikroba i kvarenja.
2. Kalijum metabisulfit (E224) – snažan konzervans za održavanje stabilnosti proizvoda.
3. Natrijum nitrit (E250) – standardni sastojak koji prerađenom mesu daje boju i dugotrajnost.
4. Askorbinska kiselina (E300) – sintetički vitamin C koji, uprkos nazivu, u prerađenoj hrani nosi rizik od srčanih oboljenja.
5. Natrijum askorbat (E301) – derivat koji se masovno koristi u industriji mesa i pekarskih proizvoda.
6. Natrijum eritorbat (E316) – aditiv koji ubrzava proces usoljavanja i čuva boju mesa.
7. Limunska kiselina (E330) – jedan od najčešćih regulatora kiselosti u sokovima i slatkišima.
8. Ekstrakt ruzmarina (E392) – prirodni antioksidans koji se u industrijskoj primeni pokazao kao faktor rizika.

Posebno zabrinjava podatak da je askorbinska kiselina (E300), uprkos svojoj ulozi sintetičkog vitamina C, pokazala specifičnu povezanost sa razvojem težih kardiovaskularnih oboljenja kada se u organizam unosi isključivo kroz industrijski prerađene namirnice.

- Ova studija ima neka ograničenja svojstvena njenom opservacionom dizajnu. Međutim, nalazi se zasnivaju na veoma detaljnim podacima, a uzeli smo u obzir i druge faktore koji mogu da povećaju ili smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti - kaže dr Matilda Tuvije, direktorka Centra za epidemiologiju i statistiku na Univerzitetu u Sorboni.

Zašto srce strada zbog aditiva

Naučnici ističu da konzervansi mogu da izazovu oksidativni stres u telu, što dovodi do oštećenja krvnih sudova i upalnih procesa. Takođe, postoji osnovana sumnja da ovi aditivi utiču na rad pankreasa i metaboličku stabilnost, čime indirektno pripremaju teren za razvoj hipertenzije.

- Eksperimentalna istraživanja u literaturi dosledno sugerišu da konzervansi mogu da izazovu oksidativni stres u telu ili utiču na način rada pankreasa - naglašava dr Tuvije, prenosi "SciTechDaily".

Iako su aditivi prošli inicijalne bezbednosne provere, istraživači apeluju na globalne institucije poput EFSA (Evropa) i FDA (SAD) da izvrše hitnu ponovnu procenu rizika. Trenutni nalazi snažno podupiru preporuke o drastičnom smanjenju ultra-prerađene hrane u svakodnevnoj ishrani.

Šta dalje: Crevna mikroflora sledeća meta

Istraživački tim sada ide korak dalje – ispituju kako ultra-prerađena hrana utiče na upalne procese u telu, nivoe markera u krvi i, što je posebno važno, na sastav crevne mikrobiote.

Postoji hipoteza da konzervansi, dizajnirani da ubijaju mikrobe u hrani, mogu podjednako agresivno da deluju na korisne bakterije u digestivnom traktu. Disbalans mikrobiote smatra se jednim od ključnih faktora za nastanak metaboličkih markera koji vode do srčanih oboljenja, čime se krug između industrijske prerade i narušenog zdravlja definitivno zatvara.

Dok se čekaju zvanične promene u regulativama, struka je jasna: rešenje leži u povratku korenima. Favorizovanje neprerađene i minimalno prerađene hrane, uz izbegavanje nepotrebnih aditiva, trenutno je najbolji način da se sačuva kardiovaskularno zdravlje.