Analitičari kažu da bi ovim tempom Rusiji bilo potrebno čak 30 godina da okupira Donbas
Ekonomske posledice takođe pritiskaju Kremlj: ruska ekonomija je u padu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ove nedelje proglasio pobedu nakon što je ruski lider Vladimir Putin izjavio da se rat u Ukrajini "bliži kraju". Zelenski, koji je prethodno već primorao Putina da smanji obim godišnje vojne parade u Moskvi, rekao je da je sada izvršio pritisak na njega da obnovi mirovne pregovore.
- Malo smo ga pogurali - dodao je Zelenski.
Iako je kraj rata u Ukrajini i dalje daleko, tvrdnje lidera Zelenskog imaju određeno uporište. Prema podacima sa bojišta koje je analizirao britanski "Telegraf", ruska ratna mašinerija je pod ozbiljnim pritiskom.
Posle godina sporih i iscrpljujućih ofanziva sa velikim brojem žrtava, ruski zamah na frontu poslednjih meseci naglo je oslabio, a na pojedinim delovima fronta se situacija čak potpuno preokreće.
Prema Institutu za proučavanje rata (ISW), ruske snage su u aprilu zabeležile neto teritorijalni gubitak u Ukrajini - prvi takav neuspeh još od ukrajinskog upada u Kursku oblast 2024. Ovaj istraživački centar iz Vašingtona procenjuje da je Moskva tokom meseca izgubila kontrolu nad oko 119 kvadratnih kilometara teritorije, čime je nastavljen pad koji je započeo krajem prošle godine. Ruske snage su tokom prethodnih šest meseci zauzele oko 1.443 kvadratna kilometra, dok su u istom periodu godinu dana ranije osvojile više od 2.300.
Tokom prva četiri meseca 2025, ruske trupe zauzimale su u proseku gotovo 10 kvadratnih kilometara dnevno. Ove godine taj broj je pao na svega oko 2,5 kvadratna kilometra dnevno.
Ovim tempom, Rusija bi okupirala Donbas tek za 30 godina
Analitičari procenjuju da bi, ovim tempom napredovanja, Rusiji bilo potrebno tri decenije da okupira Donbas, za koji Moskva tvrdi da je ključni uslov svakog mirovnog sporazuma.
Stručnjaci upozoravaju i da je deo usporavanja sezonske prirode, pošto je istočna Ukrajina ove zime bila hladnija i vlažnija nego prethodne. Međutim, samo vreme ne može da bude objašnjenje za liniju fronta koja postaje sve više zamrznuta.
Ruske trupe sve češće odustaju od velikih mehanizovanih napada i prelaze na taktiku infiltracije: male grupe vojnika se kreću peške kroz šumske pojaseve i napuštena sela, pokušavajući da postepeno potkopaju ukrajinske položaje. Ali u tome ne uspevaju uvek, uglavnom zbog dronova. To je dovelo do stvaranja ogromnih "sivih zona", u kojima nijedna strana nema stvarnu kontrolu.
Rusija izgubila 1,2 miliona vojnika?
Sve dublja kriza u komunikaciji duž fronta dodatno je pogoršala ruske probleme, uključujući odluke o blokiranju korišćenja "Starlinka" i ograničenja na "Telegramu". Dok Ukrajina dronovima dugog dometa gađa logističke centre i energetsku infrastrukturu duboko unutar Rusije, relativno mali teritorijalni dobici ruskih trupa dolaze uz ogromnu cenu. Prema procenama nezavisnih ruskih medija "Medijazona" i "Meduza", do kraja 2025. poginulo je oko 352.000 ruskih vojnika. Zapadni zvaničnici smatraju da ukupan broj žrtava - uključujući ranjene - iznosi nešto manje od 1,2 miliona.
Ono što bi Putina moglo dodatno da zabrine jeste činjenica da regrutacija više ne uspeva da prati ovako velike gubitke, dok Putin - bar za sada - izbegava da naredi masovnu mobilizaciju.
Cilj Ukrajine - iscrpeti protivnika
S druge strane, Ukrajina smatra da je iscrpljivanje protivnika sada njen najrealniji put ka opstanku. Kijev tvrdi da mu je strategija da ubije ili teško rani više ruskih vojnika nego što Moskva može da nadoknadi. Mihailo Fedorov, ukrajinski ministar odbrane, rekao je da je cilj da se Rusiji nanese 50.000 gubitaka mesečno, u odnosu na sadašnjih oko 35.000.
- Cilj je bio povećanje odnosa gubitaka i neutralisanje sposobnosti Rusije da regrutuje ljude. Ne opadaju samo brojevi regrutovanih, već se vidi i da su bonusi koje regionalni budžeti nude vojnicima manji, kao i isplate porodicama poginulih. To pokazuje da ruski model regrutacije nije održiv - objasnila je Jaroslava Barbijeri, istraživačica iz Četam hausa.
Sami ruski vojnici sve češće opisuju bojište kao gotovo samoubilačko. Trupe kojima je naređeno da se infiltriraju, ubijaju dronovi. One koji prežive, često ostavljaju na milost i nemilost jer spasilačke ekipe ne mogu da ih izvuku. Zato se neki ruski vojnici prerušavaju u žene kako bi izbegli da ih otkriju ukrajinski dronovi.
Omče oko Putinovog vrata
Rat počinje sve snažnije da pogađa i rusku ekonomiju, koja je u prvom kvartalu 2026. zabeležila pad od 0,3 odsto usled smanjenja prihoda od nafte i gasa i slabljenja poslovne aktivnosti.
Za to vreme, u Kremlju je zavladala paranoja, piše britanski list. Prema obaveštajnim podacima, Putin sve više vremena provodi u bunkerima, a ljudima oko sebe ne dozvoljava da nose telefone povezane na internet. Navodno svakodnevno održava sastanke o situaciji na frontu, dok se retko sastaje sa civilnim zvaničnicima.
Njegov rejting pao je na 73 odsto, što je neuobičajeno nizak nivo.
Nove ruske ofanzive ili prilika za Ukrajinu?
Ništa od ovoga ne znači da je Rusija blizu sloma, što ukrajinski komandanti, vojnici i civili nikako ne uzimaju zdravo za gotovo. Naprotiv, ukrajinski komandanti upozoravaju da Moskva možda priprema nove ofanzive čim se vreme prolepša i teren isuši.
Ali posle više od četiri godine rata, slika koju je Putin pažljivo pokušavao da prikaže - o nezaustavljivoj ruskoj snazi i neograničenim ljudskim resursima - počinje da se raspada.
- Ovo je prilika za Ukrajinu da kaže: "Rat se okreće u našu korist, možemo da zaustavimo rusko napredovanje". To povećava pregovaračku poziciju Ukrajine - zaključila je Barbijeri.
