UKRAJINA JE SKORO NEPRIJATELJ?! "Nema više romantike": Bili su braća u ratu protiv Putina, a sada RATUJU zbog duhova prošlosti

Nakon brutalnog ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine, poljsko-ukrajinska solidarnost delovala je kao jedna od najdirljivijih priča u senci rata koji je pokrenuo Kremlj. Milioni Poljaka, sećajući se sopstvene tragične istorije sa Rusijom, mobilisali su se kako bi ukrajinskim izbeglicama pružili hranu, sklonište i podršku dok su u ogromnom broju prelazili granicu bežeći od sukoba. Četiri godine kasnije, taj izliv velikodušnosti i solidarnosti postao je daleka prošlost.

Dve zemlje danas se nalaze u ogorčenom sukobu oko istorijskih pitanja, koji prate oštra retorika, uzajamno blaćenje i pretnja Poljske da će blokirati pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji sve dok Kijev ne raščisti sa svojom prošlošću.

Teret istorije: Od Bandere do Volinije

Spor se vodi oko Ukrajinske ustaničke armije (UPA), čije je jedno krilo odgovorno za masakr oko 100.000 Poljaka 1943. godine u Volinu (Voliniji), oblasti u zapadnoj Ukrajini koja je tada bila deo Poljske. Ovaj događaj je već dugo kamen spoticanja u odnosima Varšave i Kijeva, a varnica za najnoviji sukob planula je kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odlučio da jednu vojnu jedinicu nazove po „herojima UPA“, uprkos oštrim protestima Poljske.

U Ukrajini se UPA uglavnom pamti po borbi protiv sovjetske vlasti, dok se njeno učešće u masakrima nad Poljacima, kao i ubistvima Jevreja, minimizira ili prikazuje tek kao jedna od epizoda u nizu zločina koje su počinile različite snage tokom krvavog haosa Drugog svetskog rata.

Pojedini Ukrajinci ukazuju i na istorijski kontekst diskriminatorske politike koju su poljske vlasti vodile prema njihovim precima. Ipak, nema sumnje da su se ubistva dogodila, a u Poljskoj se ona zvanično karakterišu kao genocid.

- Slavljenje genocida ili zatvaranje očiju pred njim zapravo je poziv na novi genocid - poručio je poljski nacionalistički predsednik Karol Navrocki u govoru povodom godišnjice masakra, održanom u blizini granice sa Ukrajinom.

U junu je Navrocki, zbog ovog spora, oduzeo Zelenskom visoko poljsko državno odlikovanje. To je pokrenulo talas u kojem su ukrajinski zvaničnici počeli da vraćaju svoja poljska odlikovanja, što je izazvalo gnev u ukrajinskoj političkoj eliti.

"Niko više nikada neće diktirati Ukrajincima koje heroje da poštuju, koje praznike da slave ili koju istoriju da uče", napisao je na društvenoj mreži X Kirilo Budanov, šef kabineta Zelenskog, u trenutku kada je vlada najavila formiranje „panteona“ ukrajinskih nacionalnih heroja, na kojem će se verovatno naći i ličnosti iz UPA.

Politička igra: Kada lideri manipulišu prošlošću

Zelenski je prilično neobična figura za predvodnika nacionalista, piše "Gardijan". Predsednički mandat je 2019. godine osvojio kao "inkluzivni" političar koji može da ujedini Ukrajince, a odrastao je u jevrejskoj porodici sa ruskog govornog područja u industrijskom pojasu na jugoistoku zemlje - daleko od nacionalističkog nasleđa zapadne Ukrajine.

- Odjednom, čovek koji odlično zna koliko je štetno veličanje UPA počinje da se igra tim nacionalizmom - ocenjuje Bartoš Cihocki, poljski ambasador u Ukrajini od 2019. do 2023. godine.

Neki smatraju da je Zelenski procenio da će od ovog poteza imati direktnu korist na domaćem terenu, u trenutku kada je društvo ujedinjeno u borbi protiv Rusije i željno nacionalnih heroja.

- On time dobija unutrašnji legitimitet, ali gubi nešto mnogo veće... Mislim da su u Kijevu iznenađeni time koliko je naša reakcija bila oštra - dodaje Cihocki.

U Poljskoj je Navrocki oberučke prihvatio ovaj skandal. Kao istoričar, on se u dosadašnjem radu fokusirao na poljsko stradanje i herojstvo, a prošle godine je pobedio liberalnog kandidata na predsedničkim izborima vodeći kampanju koja je delom bila zasnovana na antiukrajinskom raspoloženju. Oduzimanje najvišeg civilnog odlikovanja poljske države Zelenskom bio je iznenađujući potez, naročito ako se ima u vidu da je isto priznanje svojevremeno dodeljeno italijanskom diktatoru Benitu Musoliniju i izrazito proruskom bivšem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu - i da im nikada nije oduzeto.

Ipak, očigledno je da oštar stav prema Ukrajini donosi političke poene. Nedavna anketa koju je naručio poljski portal Onet pokazuje da je ovaj skandal lansirao popularnost Navrockog, podigavši rejting poverenja na istorijski maksimum od 55 odsto, što je skok od preko osam procenata u odnosu na samo mesec dana ranije.

- Poljska na vlasti ima ratnika za istorijsko sećanje, koji prošlost koristi kao oružje u unutarpartijskim borbama. Sa jedne strane imamo predsednika koji previše brine o istoriji, a sa druge predsednika koji o njoj brine premalo - rekao je ukrajinski istoričar Jaroslav Hricak.

Zidovi sećanja i evropske blokade

Na suprotnoj strani poljskog političkog spektra nalazi se koaliciona vlada koju predvodi Donald Tusk. Pojedini njeni članovi pokušali su da zauzmu pomirljiviji stav prema Ukrajini, ali su i sami ostali ogorčeni zbog odluke Kijeva u vezi sa UPA. Sa parlamentarnim izborima koji se održavaju sledeće godine, oni su i te kako svesni posledica koje bi snosili ukoliko ostave utisak da su popustljivi prema Ukrajini.

Tusk je najavio izgradnju „zida sećanja“ na kojem će biti ispisana imena svih poznatih žrtava masakra, poručivši da Ukrajini nije mesto u Evropskoj uniji dok se ne suoči sa sopstvenom istorijom.

- Pomirenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata bilo je moguće zahvaljujući istini i sposobnosti da se otvoreno govori o prošlosti. Oni koji žele da se pridruže ovoj zajednici moraju biti spremni na tu istinu - rekao je Tusk.

Pukotine ispod površine

Iako ovakav otvoren slom u poljsko-ukrajinskim odnosima možda deluje kao novina, nezadovoljstvo je tinjalo sa obe strane već duže vreme. Jedinstvo je opstajalo jer je Ukrajina znala da ne sme sebi da priušti gubitak ključnog saveznika, dok je Poljska bila svesna da je ukrajinska vojska brana između nje i ekspanzionističke Rusije. Ipak, incidenti poput blokade ukrajinskih kamiona od strane poljskih autoprevoznika krajem 2023. godine nagovestili su da se ispod površine kriju daleko složeniji odnosi.

Kod mnogih Poljaka danas raste netrpeljivost prema više od milion Ukrajinaca koji žive u Poljskoj, što dodatno potpiruju nacionalistički političari koji svesno ignorišu činjenicu da Ukrajinci zapravo donose čist profit poljskoj ekonomiji.

Sa druge strane, Ukrajinci osećaju da ih Poljaci gledaju sa visine i da ne cene žrtvu koju podnose za odbranu Evrope. Poseban bes izaziva ponižavajući tretman na poljskim graničnim prelazima - koji su, usled obustave letova od 2022. godine, jedini izlaz iz zemlje. Čak i nakon četiri godine rata, tamo ih čekaju minimalna infrastruktura, neprijatni graničari i nepregledni redovi pod otvorenim nebom, gde stari i deca satima čekaju na vrućini, kiši ili snegu.

- Svaki put kada ulazim u Poljsku, celo telo mi drhti od besa zbog načina na koji nas gledaju i kako se ophode prema nama - kaže Olha, grafička dizajnerka iz Kijeva koja je želela da ostane anonimna za "Gardijan".

Kult Bandere i neprijatne istine

Ovo insistiranje na istoriji UPA ponovo je uznemirilo i jevrejske organizacije koje godinama upozoravaju na ukrajinsko veličanje ličnosti čiji su sledbenici bili saučesnici u Holokaustu. Još 2010. godine, ugledni američki istoričar Timoti Snajder kritikovao je Viktora Juščenka zbog proglašenja Stepana Bandere za heroja Ukrajine, opisujući Banderin cilj kao „jednopartijsku fašističku diktaturu bez nacionalnih manjina“. Pa ipak, Banderino ime danas nose ulice širom Ukrajine, a njegovi citati krase zidove modernih kijevskih kafića.

To, naravno, nije dokaz da je ukrajinsko društvo ogrezlo u fašizmu, kako to tvrdi kremaljska propaganda. Prihvatanje UPA deo je ubrzane nacionalne konsolidacije pod pritiskom ruske agresije.

- Ukrajina je ranije bila duboko podeljena po ovom pitanju – polovina naroda ih je smatrala banditima i kolaboracionistima. Od početka rata, preko noći je postignut konsenzus da su oni borci za slobodu - objašnjava Hricak.

On, međutim, priznaje da u Ukrajini postoji „neupućenost i nedostatak senzibiliteta“ za mračne strane tog pokreta, zbog čega su Ukrajinci iskreno iznenađeni i uvređeni oštrom reakcijom Poljske.

Da je reč o potpunom nepoznavanju sopstvene istorije potvrđuje i Karolina Romanovska, predsednica Udruženja za poljsko-ukrajinsko pomirenje, čiji je deda preživeo masakr u Voliniji. Ona je snimila film o ovoj tragediji i držala radionice u Ukrajini.

- Ljudi su često bili potpuno šokirani onim što čuju. Prvi put su saznali šta se zapravo dešavalo na tlu na kojem danas žive - kaže Romanovska, dodajući da ju je nedavna retorika iz Kijeva ostavila „tužnom i razočaranom“.

Kraj „romanse” i povratak surovom interesu

Pokušaji da se okupe istoričari dveju zemalja kako bi došli do zajedničkog stava sada deluju osuđeni na propast, jer su reč preuzeli političari, dok su umereni glasovi utišani. Ulje na vatru dolio je i incident tokom vikenda kada je najviši poljski diplomata u Ukrajini, na komemoraciji žrtvama u Voliniji, skrenuo pažnju i na „ukrajinske žrtve poljskog nasilja“, što je izazvalo bes u Poljskoj i zahteve za njegovu smenu.

Predizborna atmosfera u obe zemlje ne ostavlja mnogo prostora za spuštanje tenzija. Razgovor Zelenskog i Navrockog na marginama NATO samita u Turskoj trajao je sat vremena, ali je završen bez ikakvog dogovora.

- U poslednje vreme bilo je mnogo napetosti u poljsko-ukrajinskim odnosima. Nismo uspeli da rešimo istorijska pitanja - rekao je Navrocki novinarima nakon jednosatnog razgovora.

Bivši ambasador Cihocki smatra da će se odnosi verovatno donekle oporaviti jer obe strane znaju ko im je zajednički neprijatelj, ali da će u budućnosti izostati pređašnja toplina i iskrena posvećenost:

- Biće ograničeni na obostrani interes, gde ćemo videti da i Poljaci i Ukrajinci imaju koristi. Neće biti više romantike, nema više naivnosti, a Poljska će postati veoma stroga po pitanju integracije Ukrajine u EU - ocenjuje Cihocki.

Istoričar Hricak zaključuje da će suočavanje s prošlošću zahtevati vreme, te da bi blokiranje ukrajinskog puta ka Evropi u ovom trenutku bilo kontraproduktivno:

- Sva nacionalna pomirenja u Evropi dogodila su se nakon ratova, a ne tokom njih. Ukrajina mora da preživi i pobedi u ovom ratu, pa tek onda možemo rešavati ova teška pitanja - rekao je.

On dodaje da je, imajući u vidu dugu i zamršenu istoriju dveju nacija, zapravo „pravo čudo“ to što su uspevale da održe stabilne odnose toliko dugo nakon pada komunizma. Mnogi su tada predviđali da je novi sukob neizbežan, ali je tada izabran drugačiji put. Danas, međutim, to teško stečeno poverenje ubrzano nestaje.

- Čudo je srušeno. Smer u kojem se stvari sada kreću može biti veoma opasan - zaključuje Hricak.

(Guardian)