Kako bi izdala zajednički dug uz podršku 24 zemlje a zaobišla Budimpeštu, Prag i Bratislavu, EU se pozvala na princip “pojačane saradnje”
Mađarska je u novijoj istoriji EU najčešće koristila veto – čak 19 puta
Evropski lideri su na ključnom samitu u decembru, ne bi li razbili zastoj, posegli su za alatkom koja bi se pre svega nekoliko meseci mogla smatrati nezamislivom - izdavanje zajedničkog duga, garantovanog zajedničkim budžetom, kako bi se Ukrajina održala na površini dok rat i dalje traje.
Trik je bio u tome što su zaobišli potrebu za jednoglasnošću među državama članicama, tako što su okupljene zemlje koje su želele da sarađuju, dok su Mađarska, Slovačka i Češka ostale van dogovora - kao uslov da on uopšte stupi na snagu. Time je EU ne samo obezbedila 90 milijardi evra za Ukrajinu za 2026. i 2027, kako je i obećala, već je pokazala i novi put napred – bez prepreka koje postavlja zahtev o jednoglasnosti.
Kako piše “Juronjuz”, ovo je izuzetno za EU koja je često sputana sistemom jednoglasnog odlučivanja. Pronalaženje alternativa za zaobilaženje nacionalnih veta sve je aktuelnija tema u Briselu - naročito kada ih koristi Mađarska, koja je pravo veta stavila u centar svoje politike prema Briselu kad je reč o Ukrajini, od njenog finansiranja do kandidature za članstvo u EU.
Šta je uradila EU
Kako bi izdala zajednički dug uz podršku 24 zemlje a zaobilšla Budimpeštu, Prag i Bratislavu, EU se pozvala na princip “pojačane saradnje” predviđen u ugovorima.
Nedavno je takođe upotrebljen Član 122 ugovora, usvojen kvalifikovanom većinom, kako bi zamrznuta ruska imovina ostala neograničeno dugo zaključana u EU. Do tada su ta sredstva bila obuhvaćena standardnim režimom sankcija, koji zahteva jednoglasnost i samim tim zavisi od saglasnosti Mađarske i Slovačke. Član 122 je inače zamišljen kao mehanizam za rešavanje teških ekonomskih kriza, ali se pokazao kao način da se zaobiđu “neposlušne” članice EU. To je još jedan primer strategije koju blok sve češće koristi kako bi zaobišao veto na pitanjima oko kojih postoji skoro potpuni konsenzus.
Ovo je pristup koji počinje da daje rezultate - ali nije bez rizika.
- Vidimo direktnu posvećenost rukovodstva EU da pokušaju da zaobiđu potencijalna veta iz Mađarske i Slovačke i da važne odluke zasnuje na principu kvalifikovane većine. S druge strane, ne mislim da je to neprobojno. Ni pravno, ni politički - rekao je listu Danijel Hegeduš, regionalni direktor nemačkog Maršal fonda.
Problem Mađarske
Kako se navodi, od 2011. je u EU ukupno iskorišćeno 46 veta od strane 15 država članica, a u okviru 38 pitanja.
- Mađarska - u novijoj istoriji EU ona je najčešće koristila veto – 19 puta
- Poljska - 7 veta;
- Slovačka - 2 veta, oba prošle godine
Mađarska je stavila veto na značajan broj zajedničkih izjava o spoljnoj politici i takođe blokirala predloge o konkretnoj podršci Ukrajini i pokretanju formalnih pregovora sa Kijevom o pristupanju EU.
Rezultat toga je da se većina izjava EU o podršci Ukrajini izdaje u ime “EU-26” - bez Mađarske.
To, međutim, ne menja činjenicu da svaka država članica i dalje može da uloži veto na odluke koje zahtevaju jednoglasnost za velike promene politike. Lideri poput nemačkog kancelara Fridriha Merca i francuskog predsednika Emanuela Makrona navodno sada podržavaju promene pravila glasanja u EU, ali bi svaki takav potez zahtevao bi promenu ugovora, čemu bi se Mađarska verovatno usprotivila - a potencijalno i druge članice. Ipak, s obzirom na to da sistematska upotreba prava veta već godinama predstavlja problem za EU, Brisel sada traži kreativnija rešenja.
Kako EU zaobilazi veto
Jedan pokušaj da se zaobiđe očekivani veto Slovačke i Mađarske dogodio se u maju prošle godine, kad je predstavljen plan REPowerEU, paket mera čiji je cilj postepeno ukidanje uvoza ruskih fosilnih goriva do 2027.
Blok se opredelio za strategiju otpornu na veto - sam plan nije pravno obavezujući, ali će zakonodavstvo o smanjenju uvoza nafte i gasa biti usvojeno kvalifikovanom većinom u Evropskom savetu. Mađarska i Slovačka će tako morati da se odreknu ruskog gasa protiv svoje volje.
Obe zemlje već su najavile da će tužiti EU i tražiti poništavanje te mere.
Izvor iz Evropske komisije rekao je “Juronjuzu” da bi Evropa mogla da zaobiđe protivljenje pojedinih svojih članica i usvajanjem modela sličnog “koaliciji voljnih” - grupi istomišljenika spremnih da podrže Ukrajinu. Model “koalicije voljnih” može se primeniti i na oblasti van Ukrajine, uključujući odbranu i finansije.
Proširenje EU
Jedna oblast u kojoj bi kvalifikovana većina mogla da ima presudnu ulogu je proširenje EU.
Ranije je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta predložio izmenu pravila proširenja kako bi se proces ubrzao, ukidanjem zahteva za jednoglasnom odlukom za svako poglavlje. Ali, takve promene bi zahtevale izmenu ugovora, a mađarski premijer Viktor Orban brzo je odbacio tu ideju na neformalnom samitu u Kopenhagenu u oktobru.
Trenutno EU ubrzava tehnički rad na pregovaračkim poglavljima, sa ciljem da većina posla bude završena čim se dobije političko odobrenje.
Komesarka za proširenje Marta Kos rekla je “Juronjuzu” da je Ukrajina “tehnički spremna” za otvaranje klastera i da bi EU trebalo da bude kreativna u pronalaženju rešenja. Ali, kako stvari sada stoje, ukoliko se pravila ne promene ili se Orban ne ubedi, kandidatura Kijeva mogla bi da se zaglavi u svojevrsnom limbu.
Rizici zaobilaženja
Neki stručnjaci upozoravaju da bi zaobilaženje protivljenja država članica u nizu različitih oblasti moglo imati kontraefekat po EU. Takođe nije jasno da li bi sve države članice želele da vide postepeno slabljenje prava veta, koje se često smatra poslednjim sredstvom za zaštitu nacionalnih interesa.
- Pravo veta je poslednja linija odbrane vitalnih interesa. Svaki slučaj njegovog zaobilaženja doveo je do niza novih problema, često do nefunkcionalnosti ili diskreditacije samog sistema – rekao je “Juronjuzu” stručnjak za međunarodno Tamaš Latman.
