Zemlje poput Mađarske, Slovačke i Češke neće učestvovati u finansiranju Ukrajine
Ukrajinski predsednik Zelenski izrazio je zahvalnost za podršku EU, dok ruski lider Putin kritikuje odluku
Dan D je svanuo. Lideri država članica Evropske unije doneli su, posle maratonskih pregovora u Briselu u trajanju od 16 sati, istorijsku odluku. Umesto korišćenja zamrznute ruske imovine kako je isprva planirano, dogovoreno je da će prikupiti 90 milijardi evra kroz zajedničko zaduživanje kako bi finansirali Kijev u naredne dve godine. A razlog za ovu rokadu su tri ruska "Trojanska konja" - Mađarska, Slovačka i Češka, kao i zemlja koja se od starta protivila ideji - Belgija.
- Imamo jednostavan izbor - ili novac danas ili krv sutra. I ne govorim samo o Ukrajini. Govorim o celoj Evropi - rekao je poljski premijer Donald Tusk, sumornog izraza lica, dok je odlazio na jedan od najvažnijih samita Evropske unije (EU) u poslednjih nekoliko decenija.
Tuskov argument je jasan: sloboda samih Evropljana danas se brani na blatnjavim ratištima Ukrajine. Države EU mogu ili sada da plate da zaustave ruskog predsednika Vladimira Putina tamo - ili da se bore kada njegove trupe sledeće napadnu njih.
Tuskovа jednačina - novac ili žrtve - razotkrila je suštinski sukob u središtu svih evropskih rasprava o pomoći Ukrajini. Koliko su 27 članica Unije zaista spremne da ulože da bi spasile Ukrajinu - i same sebe? Samit u Briselu u četvrtak uveče dao je odgovor: u idealnom slučaju - tuđi novac, piše briselski list "Politiko".
Lideri EU su u 2.56 ujutru u Briselu postigli dogovor o pozajmici 90 milijardi evra na finansijskim tržištima kako bi Ukrajina ostala finansijski stabilna u naredne dve godine.
Međutim, iza političkog ulepšavanja, obrazac je jasan. Podeljeni blok evropskih država mesecima se javno i iza zatvorenih vrata prepirao oko toga ko treba da plati račun, a to pitanje, vrlo verovatno, još nije konačno rešeno.
Prvobitni plan koji su inicirali i forsirali nemački kancelar Fridrih Merc i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen - o korišćenju zamrznute ruske imovine koja se najvećim delom nalazi u belgijskoj banci "Juroklir" (Euroclear) - pao je vodu posle dva meseca pokušavanja da ubede ostale lidere da podrže njihov plan.
De Veverov strah od odmazde i Mercov plan B
Glavni kočničar je bio belgijski premijer Bart De Vever, a razlog njegovog izričitog odbijanja je, kako tvrdi, strah od sudskih postupaka i drugih vidova odmazde ruskog lidera Vladimira Putina.
U međuvremenu se "krčkao" plan B. Na kraju, Merc je popustio, a rezervna opcija - zajedničko zaduživanje EU - dobila je podršku u poslednjim trenutku na samitu. Prema tom planu, zajedničko zaduživanje EU biće garantovano budžetom Unije, koji finansiraju države članice.
Prema rečima Merca, zamrznuta ruska imovina ostaće blokirana dok Rusija ne plati reparacije Ukrajini. U nekom trenutku u budućnosti, ruska imovina bi eventualno mogla biti iskorišćena za otplatu tog zajma, mada za sada nije jasno kako i kada.
Istovremeno, razlike među evropskim državama dodatno su se produbile. Dok su Francuska, Nemačka i Velika Britanija znatno povećale pomoć Ukrajini, nordijske zemlje - poput Švedske, Norveške i Danske - i dalje su daleko ispred svih po procentu BDP izdvajanja.
S druge strane, Italija i Španija su "doprinele veoma malo", navodi Kilski institut, koji prati podršku Ukrajini još od početka invazije na Ukrajinu. Ista dinamika bila je vidljiva i uoči samita: zemlje sa juga EU pridružile su se Belgiji u protivljenju planu reparacionog zajma, dok su Nemačka i nordijske zemlje snažno gurale njegovu realizaciju.
Putinovi "Trojanski konji"
Prema konačnom dogovoru sa samita, Mađarska, Češka i Slovačka uopšte neće učestvovati u finansiranju Ukrajine. EU se tako od 27 članica pretvorila u - grupu od 24.
Zato se ovaj samit može nazvati jedva uspešnim, navodi u analizi samita "Jutarnji list". Uspešan je jer je Ukrajina dobila "još jedan čamac za spasavanje kojim će se finansijski održati iznad površine tokom možda najteže zime od početka rata". Međutim, kako tvrdi, teško je zanemariti "slabost koju EU uporno pokazuje i dokazuje u ključnim trenucima".
Zapadni mediji često nazivaju Mađarsku, Slovačku i, danas sa novim-starim premijerom, Češku, "moskovskim Trojanskim konjima".
Poznato je njihovi lideri - mađarski premijer Viktor Orban, slovački premijer Robert Fico i češki premijer Andrej Babiš - agituju za Putina, zbog čega nije ni čudno što su dobili titulu Trojanskih konja. A dokaz za to je upravo izuzeće od učešća u finansiranju Ukrajine.
Orban, Fico i Babiš likuju
Orban je jutros likovao zbog plana B Evropske unije ocenjujući ga kao "veliki uspeh".
- Rekli smo da se Mađarska protivi tome i da ne preuzima nikakvu odgovornost za to. Da je ovaj predlog prošao, definitivno bismo bili direktno umešani u rat u roku od nekoliko dana, ili najkasnije u roku od tri meseca. Uspeli smo da se zaštitimo od toga. Ovo je veliki uspeh - rekao je Orban i dodao da je Mađarska "spasila svoju decu i unuke" od obaveze da u budućnosti otplaćuju novac poslat Ukrajini.
On je dodao da je Babiš saopštio da njegova vlada ne želi da šalje novac Ukrajini i da su ove tri zemlje zajedno "teška kategorija".
- Tražili smo da, ako oni uđu u ovaj voz, a mi ne želimo da kupimo kartu za njega, ne moramo da ulazimo u taj voz. Tako smo bili izostavljeni iz toga - rekao je Orban.
Ovim povodom se danas oglasio i Fico, navodeći da Slovačka odbacuje dalje finansiranje vojnih potreba Ukrajine.
- Slovačka neće biti deo bilo kakvog vojnog kredita za Ukrajinu i odbacujemo dalje finansiranje, uključujući i iz resursa Slovačke Republike, vojnih potreba, jer ne verujemo u vojno rešenje sukoba - rekao je Fico novinarima u Briselu, preneo je Rojters.
Sam Babiš se dosad nije javno izjašnjavao, tako da ostaje verovati na reč Orbanu koji je govorio u njegovo ime.
Šta o odluci EU misle Zelenski i Putin
S druge strane, ovim povodom su se oglasili i lideri Ukrajine i Rusije, Volodimir Zelenski i Vladimir Putin.
Zelenski je rekao da je važno da je ruska imovina ostala zamrznuta i da je Ukrajina dobila garanciju finansijske sigurnosti za naredne godine, i zahvalio liderima EU.
Putin je danas na godišnjoj konferenciji za medije rekao da će Evropa pre ili kasnije morati da vrati ono što ukrade od ruske imovine. Kako analizira "Gardijan", sa pravom ili ne, Putin odluku EU da odustane od kredita za reparacije podržanog zamrznutom ruskom imovinom vidi kao pobedu za svoju kampanju i sva upozorenja Kremlja o „teškim posledicama“ po Evropu.
Specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom i šef Ruskog fonda za direktna ulaganja Kiril Dmitrijev izjavio je danas da bi Fon der Lajen i Merc trebalo da podnesu ostavke jer nisu uspeli da obezbede eksproprijaciju ruske imovine.
On je dodao da su Merc i Fon der Lajen potrošili sav svoj politički kapital, obećali rezultate - i doživeli poraz.
(Politico.eu, Jutarnji list, Tanjug)
