U Rusiji danas počinju trodnevni parlamentarni i regionalni izbori.
Izbori za 450 poslanika Dume biće održani od 17. do 19. septembra.
Poslanici se biraju na petogodišnji mandat po mešovitom izbornom sistemu: 225 poslanika bira se sa stranačkih lista i još 225 iz jednomandatnih izbornih jedinica u jednom krugu.
Pored toga, devet ruskih regiona biraće guvernere, 39 regiona - zakonodavna tela, a birači u 11 gradova biraće novi sastav gradskih skupština.
Na izborima će učestvovati 14 stranaka.
Procenjuje se da će odnos snaga u Državnoj Dumi nakon izbora verovatno ostati nepromenjen.
Očekuje se da će "Jedinstvena Rusija" predsednika Vladimira Putina ostati najjača snaga, dok će ostale stranke koje su do sada bile zastupljene u Dumi - komunisti, desničarska populisticka LDPR i levičarska nacionalistička "Pravedna Rusija - za istinu", takođe, ponovo ući u Dumu.
Ipak, moglo bi doći do velikih promena u vlasti.
Dok su prema anketama, komunisti na oko 20 odsto podrške, vladajuća partija Vladimira Putina bori se sa istorijski niskim rezultatom.
Čak je i državni istraživački institut VZIOM uočio da je "Jedinstvena Rusija" u jednom trenutku skliznula ispod 30 odsto podrške.
Ipak, neposredno uoči izbora, njen konačni rezultat procenjen je na oko 42 procenta, ali i to bi bio pad za više od 10 procenata u odnosu na 2016. godinu.
"Jedinstvena Rusija" je na nezadovoljstvo birača odgovorila novim rukovodstvom.
Ta stranka po prvi put ne nastupa sa partijskim liderom i bivšim premijerom Dmitrijem Medvedevim, već sa popularnim ministrom odbrane Sergejem Šojguom.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, takođe, bi trebalo da privuče glasače.
Vladajuća partija očekuje i dodatne glasove od oko 600.000 građana na istoku Ukrajine u samoproglašenim proruskim republikama koji su dobili ruske pasoše i dozvoljeno im je da glasaju u susednim oblastima Rusije, kao i putem interneta.
Nekoliko nedelja pre izbora, bilo je i jednokratnih isplata za penzionere i takozvane "silovike", što je u Rusiji izraz za one koji rade u vojsci, policiji i službama bezbednosti.
Zapadni mediji prenose da je sud u Moskvi zabranio internet-pretraživacima, američkom Guglu i ruskom Jandeksu, da u rezultatima pretrage povežu izraz "Pametno glasanje", projekat opozicionog političara Alekseja Navaljnog koji je u zatvoru.
Navaljni je poslednjih godina uspeo da zabeleži uspehe s akcijom "Pametno glasanje", na primer 2019, na izborima za parlament grada Moskve: opozicioni kandidati osvojili su tada gotovo polovinu direktnih mesta, a kandidat "Jedinstvene Rusije" izgubio je od jednog komuniste.
Moskva je, sa svoje strane, saopštila da poseduje neoborive dokaze za uplitanje SAD u pripreme i održavanje izbora za Državnu dumu.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je Vašington da se ne meša u unutrašnje poslove Rusije.
Po prvi put od 1993. u Rusiji neće biti posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Zbog pandemije korone, Rusija je želela da pozove samo 60 posmatrača, a OEBS je nameravao da pošalje 500 i na kraju se odlučio protiv misije.
U najvećoj zemlji na svetu iz Evrope će izbore pratiti samo predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ukupno pet osoba.
