Strane sile, uključujući SAD, Rusiju i Kinu, pokazuju interesovanje za ovaj region, čime se pojačava geopolitička tenzija u severnom Atlantiku
GIUK prolaz, pomorski put koji obuhvata Grenland, Island i UK, još više osvetljava strateški značaj ovog lokaliteta u globalnom vojno-ekonomskom kontekstu
Posle Grenlanda, u centru geopolitičkog nadmetanja našla se još jedna danska teritorija stotinama kilometara udaljena od Kopenhagena, koja se nalazi između najvećeg ostrva na svetu i Kraljevine Danske, usred Atlantskog okeana. Reč je o Farskim ostrvima čiji stanovnici godinama traže nezavisnost, a za ovaj mali arhipelag pokazuju interesovanje tri najveće velike svetske sile - Sjedinjene Države, Kina i Rusija.
Složena istorija Farskih ostrva prepliće se sa krizom oko Grenlanda. Iako je američki predsednik Donald Tramp odustao do pretnji da će pripojiti ovo ostrvo Sjedinjenim Državama, njegove izjave izazvale su talas zabrinutosti u ovom delu sveta.
Farska ostrva, sa oko 55.000 stanovnika (2.000 manje od Grenlanda, iako je Grenland površinski neuporedivo veći), nalaze se usred ključnog pomorskog prolaza između Islanda i Škotske, na samom pragu Arktika, gde se velike sile bore za prevlast. Evropske ribarske flote, američki ratni brodovi i ruske podmornice redovno prolaze ovim vodama. Pre nekoliko godina jedna kineska kompanija pokušala je da preuzme farski telekomunikacioni sistem.
U svakodnevnom životu, međutim, sve izgleda mirno - sa farmi lososa se izvozi riba širom sveta u vrednosti od gotovo milijardu dolara, saobraćaj se odvija bez problema zahvaljujući mreži tunela, a ova teritorija ima čak i kružni tok pod morem. Farska ostrva su izgradila snažnu lokalnu privredu, što im obezbeđuje visok životni standard i realnu mogućnost da se osamostale i krenu sopstvenim putem, piše "Njujork tajms".
U proteklih nekoliko godina, težnja za nezavisnosti je rasla. Međutim, Trampove ambicije da preuzme Grenland uticale su, između ostalog, i na to da Farska ostrva ne započnu planirane pregovore o većoj autonomiji sa Kopenhagenom (trebalo je da počnu prošlog meseca).
- Grenland i Danska se nalaze u veoma teškoj situaciji. Postoji širok politički konsenzus da se naš odnos sa Danskom mora promeniti - rekao je Aksel V. Johanesen, premijer Farskih ostrva.
Iako Farska ostrva privlače znatno manje pažnje nego Grenland, geopolitički analitičari ovu teritoriju pažljivo prate, a i sami stanovnici osećaju da interesovanje velikih sila raste.
- Stari Hladni rat se vraća. A mi smo u epicentru - rekao je Hogni Hojdal, bivši ministar spoljnih poslova Farskih ostrva i jedan od glavnih zagovornika nezavisnosti.
Farani - od kojih mnogi vode poreklo od Vikinga koji su se ovde iskrcali pre više od 1.000 godina i čija je domovina jedno od najkišovitijih mesta u Evropi - 1946. su tesnom većinom izglasali nezavisnost, ali je danski kralj to odbio. Kada su 2000. pokušali da pregovaraju o punom suverenitetu, Danska je zapretila ukidanjem subvencija.
- Izuzetno je važno da ostanemo ujedinjeni. U trenutnoj globalnoj situaciji, mi smo neočekivani igrači u severnom Atlantiku, a velike nacije će to iskoristiti - istakla je Ejdis Hartman Niklasen, poslanica stranke koja se ne zalaže za nezavisnost.
Ključna strateška tačka
Farska ostrva se nalaze unutar jednog od najvažnijih pomorskih "uskih grla" na svetu, koje je istovremeno i jedan od glavnih ruskih pravaca između Arktika i Atlantskog okeana.
Taj morski prolaz poznat je kao GIUK prolaz - a ime je dobio po zemljama koje ga okružuju: Grenlandu, Islandu i Ujedinjenom Kraljevstvu. Širok je oko 320 kilometara u svom najdužem delu. Njime se služe NATO, koji je prošle godine pojačao patrole, ali i ruske nuklearne podmornice koje dolaze iz Murmanska, glavne ruske podmorničke baze na Arktiku.
- Farska ostrva su nesrazmerno važna - rekao je Troj Dž. Bufard, direktor Centra za arktičku bezbednost i otpornost na Univerzitetu Aljaske u Ferbanksu.
Iako imaju broj stanovnika poput jednog američkog predgrađa, dodao je, nalaze se "tačno u sredini jednog od najvažnijih tranzitnih pravaca našeg glavnog protivnika".
Kina je 2019. godine pokušala da preko svog telekomunikacionog giganta Huaveja modernizuje farsku mrežu u zamenu za povećanje trgovinske saradnje. Američka vlada označila je Huavej kao pretnju po nacionalnu bezbednost i izvršila snažan pritisak na farske političare da to ne dozvole. Na kraju su ostrva izabrala drugog - evropskog dobavljača.
Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Farskih ostrva, poslednjih nekoliko godina u farskim lukama sve češće se pojavljuju američke podmornice, kao i brodovi drugih zemalja članica NATO-a.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022, većina evropskih država počela je da izbegava ruske brodove. Farska ostrva nisu postupila tako. Ruski ribarski kočari već godinama pristaju u farskim lukama - i to i dalje čine, piše "Njujork post".
Neki farski političari strahuju da Rusija koristi te kočare (vrsta broda) za izviđanje ili čak za planiranje sabotaža. Poslednjih godina presečeno je nekoliko ključnih podmorskih kablova u Skandinaviji i na Baltičkom moru, a Rusija se i dalje smatra glavnom osumnjičenom.
- Ne znamo šta ruski brodovi rade, a ne znamo ni šta se nalazi na njima - rekao je Šurdur Skale, predstavnik Farskih ostrva u parlamentu Danske.
Dodatnu zabrinutost kod njega izaziva i nedavna promena ruske pomorske doktrine. Nekoliko meseci nakon početka rata u Ukrajini, ruska vlada je saopštila da ruski civilni brodovi mogu biti korišćeni u vojne svrhe, ukoliko to bude potrebno.
Farska ostrva se trenutno nalaze pod bezbednosnim kišobranom NATO-a kao deo Kraljevine Danske, jedne od osnivačica alijanse. Bez NATO-a, rekao je Skale, "Rusi bi nas, ako bi to želeli, zauzeli pre sutrašnjeg doručka".
Evropa se zbog Trampa okreće sopstvenom nuklearnom arsenalu
Evropske zemlje koje su decenijama bile skrivene pod američkim nuklearnim kišobranom sada otvoreno razgovaraju o novom obliku bezbednosnog saveza protiv Rusije izgrađenog oko francuskog i potencijalno oko britanskog atomskog oružja, piše briselski list "Politiko".
To je direktan odgovor na to što je Tramp potkopao poverenje u zajedničku odbrambenu obavezu NATO saveza iz člana 5, dovodeći u pitanje obaveze SAD i pojačavajući sumnje pretnjama o anektiranju Grenlanda.
Lideri u Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj i Holandiji potvrdili su da vode razgovore o evropskom nuklearnom odvraćanju koje bi upotpunilo američku verziju.
Ovo pitanje je posebno važno sada kada je istekao sporazum o nuklearnom oružju između SAD i Rusije, koji je poznat kao Novi start, a u vreme kada Rusija i Kina proširuju svoje strateške arsenale.
- Sve dok opasne zemlje poseduju nuklearno oružje, zdrave demokratije takođe moraju da imaju pristup nuklearnom oružju - rekao je prošlog meseca švedski premijer Ulf Kristerson.
(New York Times, Politico.eu)
