Američki zahtevi uključuju ograničenja na iranski balistički program, podršku regionalnim grupama i obogaćivanje uranijuma
Pregovori između Vašingtona i Teherana su započeti putem posrednika u Omanu
Visoki zvaničnik iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde rekao je da su Sjedinjene Države upozorile Teheran da bi se mogao suočiti sa vojnom akcijom ako ne prihvati niz uslova pre obnavljanja diplomatskih pregovora.
Zvaničnik Korpusa islamske revolucionarne garde Aziz Gazanfari, zamenik šefa političkog odeljenja Garde, rekao je da je Vašington prvobitno predstavio Iranu četiri zahteva koja su prevazilazila nuklearno pitanje kada je formulisao okvir za diplomatiju.
Šta Amerikanci traže od Irana
Prema Gazanfariju, američki zvaničnici su insistirali da bi svaki diplomatski put zahtevao od Irana da se pozabavi svojim programom balističkih raketa, ograniči podršku regionalnim oružanim grupama i prihvati ograničenja obogaćivanja uranijuma.
U komentaru koji je objavio Sobh-e Sadeg, nedeljnik povezan sa Revolucionarnom gardom, rekao je da je poruka praćena upozorenjem da bi neprihvatanje uslova učinilo Iran ranjivim na vojnu akciju.
Sada je jasno: Zna se tačno kad će Tramp napasti Iran.
Gazanfari je opisao taj pristup kao "psihološki rat" usmeren na vršenje pritiska na Teheran pre indirektnih pregovora održanih u Muskatu.
Pregovori u Omanu
Indirektne razgovore u Omanu, koji su počeli u petak preko posrednika, obe strane su opisale kao preliminarne.
Zvaničnici su rekli da bi razgovori mogli da se nastave ove nedelje, iako ni Vašington ni Teheran nisu javno izložili vremenski okvir ili dnevni red izvan opštih pominjanja diplomatije.
Razgovori dolaze u trenutku kada su Sjedinjene Države pojačale svoje vojno prisustvo u regionu. Vašington je rasporedio nosač aviona USS Abraham Linkoln i prateću pomorsku imovinu na Bliski istok, navodeći potrebu za sprečavanjem eskalacije.
Tramp upozorio na "loše stvari"
Predsednik Donald Tramp upozorio je da bi se "mogle desiti loše stvari" ako Iran ne postigne dogovor, ali je istovremeno rekao da preferira diplomatski ishod.
Gazanfari je rekao da je Iran u potpunosti odbacio američke uslove i insistirao da se pregovori ograniče na nuklearni program, tvrdeći da stav Teherana sprečava Vašington da postavlja uslove angažmana putem pretnji ili prisile.
On je predstavio stav Teherana kao demonstraciju odlučnosti, tvrdeći da odbijanje pregovora pod pritiskom odražava ono što je opisao kao "nacionalnu snagu" Irana.
"Vašington treba da pripremi mnogo kovčega"
Mohamad-Džavad Laridžani, insajder Islamske Republike i bivši visoki savetnik iranskog vrhovnog vođe, upozorio je da bi svaki američki vojni udar izazvao sveobuhvatan ofanzivni odgovor, poručivši da bi Vašington trebalo da se "pripremi za mnogo kovčega" za svoje vojnike ako dođe do sukoba.
On je rekao da bi Teheran odustao od proporcionalne odmazde i umesto toga krenuo u napade na ono što je opisao kao "korenje" američkih interesa širom regiona.
- U slučaju potencijalnog čina agresije, ne nameravamo da odgovaramo po principu milo za drago - rekao je Laridžani.
- Naš stav bi se promenio iz odbrambenog u ofanzivni, uz napade na tačke za koje smatramo da predstavljaju korene prisustva te sile u regionu - naveo je.
On je suprotstavio ono što je nazvao "odbrambenom filozofijom", ograničenu i proporcionalnu odmazdu, sa, kako je rekao, znatno širom strategijom koja bi bila aktivirana ukoliko bi Sjedinjene Države započele neprijateljstva.
- Ovog puta, ako to urade, preći ćemo sa toga na mnogo širi ofanzivni pristup - rekao je, dodajući da se u takvom scenariju iranski "skup ciljeva značajno menja".
Takođe je kritikovao pristup predsednika Donalda Trampa, rekavši da njegova strategija brzog udara praćenog propagandnom kampanjom "ne bi bila izvodljiva" u okviru koji je postavilo iransko rukovodstvo.
- Trebalo bi da pripreme mnogo kovčega za tela svojih poginulih vojnika koji će stizati u Vašington - rekao je Laridžani, dodajući da bi američki interesi u regionu "nestali u dimu".
(iranintl)
