Iranski zvaničnici i analitičari smatraju da je Iran spreman da pruži snažan otpor na kopnu, oslanjajući se na iskustva iz rata sa Irakom i decentralizovanu vojnu strukturu
Uprkos primirju, SAD su poslale dodatne vojničke trupe u region, što ukazuje na pripremu za potencijalnu eskalaciju sukoba
Scenario kojeg se Donald Tramp užasava i za koji se više puta zakleo da ga nikada neće dozvoliti jeste slanje američkih kopnenih snaga u operaciju koja bi SAD mogla uvući u još jedan "večiti rat" na Bliskom istoku. Međutim, kako se dvonedeljno primirje sa Iranom bliži kraju, a izgledi za obnovu pregovora su sve manji, čini se da raste verovatnoća da će predsednik prekršiti sopstveno obećanje i narediti neku vrstu kopnene invazije.
Uprkos rastućim nadama za okončanje sukoba u protekle dve nedelje, Trampova administracija je rasporedila dodatne snage u region u tom periodu, kao signal spremnosti za moguću eskalaciju. Dolaskom amfibijske borbene grupe "Boxer" i pratećih marinaca krajem meseca, broj dodatnih vojnika poslatih od početka primirja 8. aprila premašiće 10.000.
"Kopnena invazija deluje prilično verovatno"
- Ako više pažnje obratimo na ono što predsednik Tramp radi, a manje na ono što govori, kopnena invazija deluje prilično verovatno - rekao je Ali Vaez, direktor iranskog projekta u Međunarodnoj kriznoj grupi.
- Još nismo videli da je rasporedio značajne vojne snage na neko ratište, a da ih na kraju nije upotrebio. Često je koristio američku vojnu moć nakon što bi je rasporedio, a u ovom slučaju poslao je bukvalno hiljade vojnika u region. Zato mislim da su izgledi za pokretanje kopnene invazije mnogo veći nego što se misli. Ovde postoji jasan rizik od širenja misije - dodao je.
Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova koji je vodio dve runde pregovora sa SAD pre nego što su prekinuti vojnom akcijom, bio je prkosan kada ga je NBC upitao da li se Iran plaši američke invazije.
- Ne, mi ih čekamo. Uvereni smo da im se možemo suprotstaviti i da bi to za njih bila katastrofa - rekao je.
Aškan Hašemipur, iranski analitičar sa Univerziteta Oksford, smatra da to nije samo retorika.
- Iran se trenutno prilično dobro snalazi u ratu koji se vodi u vazduhu i na moru. Ako se borbe prebace na kopno, znaju da će tamo biti još jači - objasnio je.
Krvavi rat koji je završio bez pobednika
Samopouzdanje Irana proizlazi iz činjenice da je Islamska Republika već doživela i odbila jednu kopnenu invaziju. Rat sa Irakom od 1980. do 1988. bio je poligon na kojem se dokazala sadašnja generacija iranskih vojnih zapovednika.
Sukob, pokrenut nakon što je Sadam Husein naredio napad na Iran posle Islamske revolucije 1979. godine, pretvorio se u krvavi rat iscrpljivanja koji je završio bez pobednika. Ideološki motivisane iranske snage uspele su da odbiju bolje opremljenu iračku vojsku koju su snabdevali Zapad i Sovjetski Savez.
- Taj rat bio je formativno iskustvo za iranske tvrdolinijaše i konzervativce. Nisu ga videli samo kao rat između Irana i Iraka, već kao veliki pokušaj Sjedinjenih Država i Zapada da potkopaju Islamsku revoluciju - rekao je Nader Hašemi, profesor bliskoistočne politike na Univerzitetu Džordžtaun.
- Postoje jasne paralele koje Islamska Republika povlači između tog iskustva i sadašnjeg rata. Iz njihove perspektive, ovo što se sada dešava samo potvrđuje da su sve vreme bili u pravu. Najveća svetska sila, Sjedinjene Države, i njen najveći saveznik na Bliskom istoku pokušavaju da sruše Islamsku Republiku i sada žele da je napadnu i okupiraju - dodao je.
"Ideja je da se Iran razbije u mozaik u kojem se svaki deo brani samostalno"
Vojno i tehnološki inferioran u odnosu na SAD, iranski Korpus čuvara islamske revolucije (IRGC) u slučaju američke invazije verovatno bi se oslonio na asimetričnu taktiku i gerilsko ratovanje.
Kako bi obezbedio maksimalnu fleksibilnost, IRGC je podeljen u 31 provincijsku jedinicu, otprilike prema broju provincija u zemlji, čime se eliminiše potreba za centralizovanom komandom koju bi američki ili izraelski napadi mogli uništiti.
Said Golkar, profesor sa Univerziteta Tenesi i stručnjak za IRGC, kaže da je taj plan osmišljen nakon američke invazije na Irak 2003. godine.
- Ideja je da se Iran razbije u mozaik u kojem se svaki deo brani samostalno - objasnio je.
Važnu ulogu imale bi i veće, iako politički manje moćne, konvencionalne oružane snage poznate kao Arteš. Reformama iz 2009. Arteš je podeljen u jedinice za brzo delovanje sa sedištima u 12 regionalnih komandi, takođe s ciljem oslobađanja lokalnih zapovednika od centralne kontrole.
"Jedan konvencionalni, jedan nekonvencionalni"
Prema analitičaru Hašemipuru, glavna uloga Arteša bila bi da primora američke snage da istovremeno vode dva rata "jedan konvencionalni, jedan nekonvencionalni". Nekonvencionalni rat, pod vođstvom IRGC-a, oslanjao bi se i na paravojnu formaciju Basij, poznatu po napadima "ljudskim talasima" u ratu protiv Iraka.
Međutim, Golkar umanjuje vojni značaj te milicije, opisujući je kao "instrument unutrašnje represije" i izražava sumnju u spremnost njenih članova za borbu zbog pada religioznosti i raširenog nezadovoljstva režimom.
Posledice eskalacije
S obzirom na Trampov fokus na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kopnena operacija bi barem u početku bila ograničena na okupaciju jednog ili više ostrva uz južnu obalu Irana, umesto potpune invazije.
Golkar primećuje jednu ključnu razliku: odsustvo mešanja spoljne sile.
- U Iraku i Avganistanu, Iran i IRGC su bili između ove dve zemlje, pokušavajući da stvore močvaru za Amerikance. Pošto nema spoljnih zemalja koje bi mogle da podrže pobunu u Iranu, nećemo videti isti scenario kao u Iraku - rekao je.
To bi moglo da ostavi ishod u zavisnosti od stavova nezadovoljnog iranskog stanovništva i spremnosti SAD da preuzmu žrtve.
- Svaka kopnena invazija verovatno bi uključivala značajne američke žrtve, što je nešto što bi Iranci zapravo želeli da vide - rekao je Vaez, dodajući da je Tramp možda već izgubio podršku protivnika režima svojim pretnjama.
- Ne možemo generalizovati raspoloženje javnosti, ali važno je uzeti u obzir u kom trenutku sukoba bi došlo do kopnene invazije. To je nakon što je predsednik Tramp zapretio da će Iran vratiti u kameno doba.
Javno mnjenje u Iranu okreće se protiv ovog rata, a slanje kopnenih snaga verovatnije bi koristilo režimu nego njegovim protivnicima. Ako se američke čizme nađu na iranskom tlu, Revolucionarna garda smatraće ih lakim metama i sigurno će pokušati da nanese što veće gubitke.
(Gardijan)
