Prirodni resursi nisu najveće bogatstvo države, već su to ljudi i znanje, ističe nobelovac Dan Šehtman
Veštačka inteligencija neće zameniti kreativne pojedince, a mladima preporučuje studiranje kompleksnih oblasti poput biologije i medicine
Prirodni resursi nisu najveće bogatstvo jedne države, već njeni ljudi i znanje, poručuje prof. dr Dan Šehtman, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju i jedan od najuticajnijih svetskih naučnika u oblasti materijala u intervjuu za "Blic Biznis".
U eri ubrzanog razvoja tehnologije i straha za radna mesta, slavni naučnik ističe da će kreativni pojedinci uvek izvojevati pobedu nad veštačkom inteligencijom i savetuje mlade da se okrenu kompleksnim oblastima poput biologije i medicine.
On takođe analizira pojam izraelske „startap nacije”, naglašavajući da je ključ uspeha u obrazovanju i preduzetničkom duhu bez straha od neuspeha, ali i otvoreno upozorava na demografski problem starenja populacije koji Srbija mora da menja u budućnosti.
Kada ste otkrili kvazikristale, deo naučne zajednice je sumanjao u rezultate. Kako izgleda trenutak kada znate da ste u pravu, a ceo svet govori da niste?
- Reakcije su zapravo, većinski bile pozitivne, samo je ona manjinska grupa naučnika sa negativnim mišljenjem bila glasnija.
Iako ima značajno više naučnika koji su podržavali otkriće i objašnjenje, i jednom delu novinara su bile zanimljivije negativne od pozitivnih reakcija.
Zato ste stekli utisak da je puno ljudi govorilo da nisam u pravu, ali to ne odgovara istini.
Većina naučne zajednice je prihvatila i ponavljala eksperimente, dok su brojni istraživači pisali svoje radove inspirisani ovim otkrićem. To najbolje ilustruje činjenica da je moj prvi rad citiran 10.000 puta.
Čekali ste skoro tri decenije na Nobelovu nagradu. Da li danas mladi naučnici imaju dovoljno strpljenja za velika otkrića ili živimo u eri instant uspeha?
- Nobelova nagrada je priznanje koje menja život, ali mi naučnici, možda ne svi, ali oni koje ja poznajem, ne radimo primarno za nagrade. Mi radimo kako bismo bolje razumeli svet, i kada dođemo do nekog novog saznanja mi ga objavimo.
Nekada se dogodi da su ta saznanja postala važna pa dobijemo Nobelovu ili neku drugu važnu nagradu.
Često govorite da prirodni resursi nisu bogatstvo jedne države, već ljudi i znanje. Gde danas vidite najveći potencijal zemalja poput Srbije?
- Prvi posao države bi trebalo da bude obrazovanje, ali ne samo prenošenje informacije, nego razvijanje preduzetničkog duha ljudi.
Ako poredimo Izrael sa Srbijom u toj oblasti, iako smo ratu Izrael je inovativan, a ekonomija je vrlo stabilna i čak iz dana u dan sve jača. Još pre jednog veka u Izraelu je osnovan privatan fakultet za tehnološko inženjerstvo, a slično odeljenje sam pokrenuo i na Univerzitetu na kojem sam angažovan.
Moja predavanja nedeljno sluša 600 studenata, mnogo inženjera godišnje diplomira, a prema našem istraživanju 25% njih je pokrenulo sopstveni startap.
Zato je moja poruka pre svega da su ljudi najveći kapital.
Izrael je postao sinonim za startup naciju. Šta je ključna razlika između društava koja stvaraju inovacije i onih koja uglavnom kupuju tuđe tehnologije?
- To je deo naše nacionalne kulture. Mi smo kompetitivna nacija, preduzetničkog duha, gde puno mladih misli kako da pokrenu startap kad porastu.
Mi podstičemo mlade da idu na predavanja, da uče od drugih, pa možda i da uče na tuđim greškama. Važno je da nemaju osećaj neuspeha ili sramote ako se startap ne razvije. U mnogim zemljama je to sramota, ali kod nas u Izraelu nije.
Ako nisi uspeo, probaj ponovo, a sa novim iskustvom biće bolje svaki sledeći put.
Veštačka inteligencija menja svet brže nego bilo koja tehnologija pre nje. Da li Vas više fascinira ili zabrinjava brzina tih promena?
- Imam pozitivno mišljenje o tome, jer mi kreiramo hrabar, divan novi svet, u kojem ima mesta ne samo za veštačku inteligenciju (AI) nego i za inovacije. To je divan svet za obrazovane, jer će samo oni moći da imaju korist od AI.
Kako bi se pripremili mladi za budućnost zemlje i njihovu sopstvenu, obrazovanje mora biti posao broj jedan. U tom smislu, i budućnost Srbije je u rukama profesora.
Kod vas je takođe problem što populacija stari.
Neke države pokušavaju da podstiču mlade majke imaju više dece. U Izraelu prosečna porodica ima troje dece, ja imam četvoro i 12 unučadi. Kada pogledate demografsku sliku Srbije i Izraela, kod vas ima više starije populacije od mlade dece.
To se mora menjati u budućnosti.
Mnogi strahuju da će AI zameniti ljude. Da li verujete da će budućnost pripadati mašinama ili kreativnim pojedincima koji umeju da koriste tehnologiju?
- Kreativni pojedinci će uvek pobediti, oni će nam spasiti budućnost. Svaki dan slušamo o inovacijama, ali moja prva preporuka mladima kada pitaju šta da studiraju, jeste da biraju fiziologiju, biologiju, medicinu.
To su kompleksne oblasti u kojima će uvek biti potreban čovek da se bolje razume ljudsko telo i bolesti.
Šta biste danas savetovali studentu iz Kragujevca koji sanja da napravi kompaniju ili tehnologiju koja može da promeni svet?
- Ako ste zainteresovani za neku temu i mislite da je u tome što vas zanima budućnost, bilo da ste profesor, pisac, muzičar - počnite odmah!
Pokušajte da budete broj jedan u svojoj oblasti. Danas su informacije toliko dostupne da svako ako se odluči može da bude broj jedan u svojoj oblasti.
Koja će tehnologija, po Vašem mišljenju, narednih 10 godina promeniti ekonomiju više nego što je internet promenio svet?
- Napredak ide na dva načina: jedan je evolucija, a drugi revolucija. Evoluciju možete da predvidite, kao na primer da će biti sve više električnih automobile, jer je ta promena već počela.
Sa druge strane, revoluciju ne možete da predvidite, jer je to varnica, munja u mraku i samo se dogodi. To je nova nauka, tehnologija ili nov proizvod, koji su razvijeni jer je neko imao fantastičnu ideju koja nije mogla da se predvidi.
Ako biste danas morali da birate jednu oblast u koju bi mladi naučnici trebalo da ulažu svoje vreme i energiju, koja bi to bila?
- Rekao sam već. Fiziologija, biologija i medicina.
Ne znam da li sam u pravu, ali znam da je reč o kompleksnim oblastima koje su teške za razumeti, i u kojima će biti prostora za istraživanja u budućnosti.
Nobelovac među mladim istraživačima
Slavni nobelovac boravio je u Kragujevcu, a u Srbiju je došao na lični poziv Prof. dr Nenada Filipovića. Tokom posete srcu Šumadije, gde je imao priliku da se uveri da naša zemlja ima znanje za globalnu scenu veštačke inteligencije. Profesor Šehtman je tom prilikom održao predavanja učesnicima konferencije, ali i učenicima Prve kragujevačke gimnazije. "Blic Biznis" je imao posebnu priliku za razgovor.
