Trampova tvrdnja da kontrola Grenlanda predstavlja strateško pitanje bezbednosti uzburkala je međunarodnu scenu
Stanovnici i vlasti Grenlanda i Danske izražavaju otpore prema takvim američkim inicijativama, pozivajući na mirno rešavanje
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je NATO-u Amerika potrebnija više nego što je SAD potreban NATO, dok je istovremeno pozvao Grenland da popusti pred njegovim zahtevima pre nego što, kako je rekao, "padne" pod kontrolu Kine ili Rusije.
Tramp je odbacio upozorenja saveznika i dodatno pojačao insistiranje da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom, poručivši da ga ne zanima ako bi takav potez uzdrmao NATO.
- Ako to utiče na NATO, onda utiče na NATO. Ali, znate, mi smo njima potrebniji mnogo više nego što su ni potrebni nama - rekao je Tramp u avionu "Air Force One" dok se vraćao u Vašington.
Na pitanje da li je već dao zvaničnu ponudu Grenlandu ili Danskoj, Tramp je odgovorio da još nije, ali je odmah potom izneo sumornu procenu bezbednosti ostrva.
"Grenland svoju odbranu zasniva na dve pseće sanke"
- Grenland bi trebalo da sklopi sporazum, jer Grenland ne želi da vidi kako bi izgledalo da ga preuzimaju Rusija ili Kina. Grenland, praktično, svoju odbranu zasniva na dve pseće sanke. U međuvremenu, ruski razarači su svuda unaokolo - istakao je predsednik Sjedinjenih Država.
U posebnoj razmeni sa novinarima u avionu, Tramp je jasno stavio do znanja da smatra da je američka kontrola nad Grenlandom neminovna.
- Ako mi ne uzmemo Grenland, uzeće ga Rusija ili Kina. A ja to neću dozvoliti... Na ovaj ili onaj način, mi ćemo imati Grenland - dodao je.
Kada ga je jedan novinar pitao da li je "u redu ako to ugrozi NATO", Tramp je priznao da bi reakcije mogle biti ozbiljne, ali je sugerisao da sama Alijansa možda i nije nezamenjiva.
- Možda bi se NATO uznemirio ako bih to uradio... uštedeli bismo mnogo novca. Volim NATO. Samo se pitam da li bi, ako zatreba, NATO bio tu za nas? Nisam siguran da bi - rekao je Tramp.
Član 5 NATO aktiviran samo jednom
U stvarnosti, Član 5 NATO-a, koji podrazumeva kolektivnu odbranu i tretira napad na jednu članicu kao napad na sve, aktiviran je samo jednom - posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine na Sjedinjene Države, kada su saveznici podržali Vašington u ratu u Avganistanu.
Trampove izjave ponovo su rasplamsale diplomatsku krizu koja tinja otkako je obnovio ideju o preuzimanju Grenlanda, poluautonomne teritorije u okviru Kraljevine Danske sa ogromnim strateškim značajem na Arktiku.
Tramp je rekao da želi kontrolu nad ostrvom zbog njegovog položaja, bogatih mineralnih resursa i rastuće vojne aktivnosti Rusije i Kine u tom regionu, pri čemu nije isključio ni upotrebu sile. Postoje četiri scenarija na koja bi Grenland mogao da bude pripojen Sjedinjenim Državama.
Danska vojska mnogo manja od amerike
On tvrdi da bi postizanje dogovora bilo "lakše", ali je upozorio: "Ako to ne uradimo na lak način, uradićemo na teži", piše "Dejli mejl". U nedelju uveče ponovo je insistirao da je američko preuzimanje Grenlanda pitanje nacionalne bezbednosti.
Grenland, sa oko 57.000 stanovnika, formalno brani Danska, čija je vojska dosta manja od američke.
Danski zvaničnici upozorili su da bi svaki pokušaj zauzimanja Grenlanda predstavljao direktnu pretnju samom NATO-u. Tramp je odbacio taj argument, predstavljajući sebe kao zaštitnika, a ne pretnju Alijansi, i podsetio da je on bio taj koji je vršio pritisak na članice da povećaju izdvajanja za odbranu.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se stanovništvo Grenlanda u ogromnoj većini protivi američkom preuzimanju ostrva, iako se na samom Grenlandu i dalje vodi rasprava o dugoročnom odnosu sa Danskom.
(Daily Mail)
