Grenland, bogat retkim mineralima, postao je strateški značajan zbog svoje lokacije između Severne Amerike i Evrope
Danske specijalne snage pripremaju se za odbranu Grenlanda usled tenzija izazvanih interesovanjem SAD-a za ovu teritoriju
Duboko u arktičkoj divljini, gde se temperature spuštaju i do –40 °C, a dnevna svetlost traje kratko, elitna jedinica danskih specijalnih snaga priprema se za rat. Njihova misija je da odbrane Grenland, ogromnu, ledom okovanu teritoriju koju Donald Tramp želi da preuzme. Američki predsednik je poslednjih dana dodatno pojačao svoju preteću retoriku u vezi sa zauzimanjem ovog mineralima bogatog ostrva.
Dok se planovi američkog lidera krčkaju u Vašingtonu, a on razmatra isplatu novca svakom stanovniku ostrva kako bi ih pridobio, Danska ne želi ništa da prepusti slučaju. Raste strah da bi Tramp, uprkos upozorenjima evropskih zvaničnika da bi takav napad mogao da označi kraj NATO-a, mogao da pokrene invaziju, zbog čega danske specijalne snage pažljivo prate razvoj situacije.
Ulog nikada nije bio veći
Njeni najelitniji vojnici, Jegerov korpus, elitna pomorska specijalna jedinica, poznata kao "Ljudi žabe", i legendarna skijaška patrolna jedinica "Sirijus", koja nadgleda severni i severoistočni deo Grenlanda, usavršavaju svoje veštine za svaki mogući scenario, od borbe protiv terorizma do ratovanja u ekstremnim arktičkim uslovima.
S obzirom na to da se Grenland nalazi na nalazištu retkih zemnih minerala i zauzima ključni strateški položaj između Severne Amerike i Evrope, ulog nikada nije bio veći.
I dok se danske specijalne snage pripremaju za borbu, jedno je jasno: ako neko pokuša da silom zauzme Grenland, biće spremni. Kopenhagen je potvrdio da će njegove trupe "prvo pucati, a zatim postavljati pitanja" ako Tramp pokrene napad.
U nedelju je američki predsednik navodno naredio svojim šefovima specijalnih snaga da izrade planove za napad na samoupravno ostrvo, što bi potencijalno moglo da postavi temelje za unutrašnje sukobe u NATO-u.
Elitna snaga unutar vojske
Po uzoru na britanski SAS i američke rendžere, Jeger korpus, u prevodu Lovci, specijalisti su za izviđanje, sabotažu i misije visokog rizika iza neprijateljskih linija.
Njihov trening je apsolutno brutalan.
Pre nego što stignu do finalne faze selekcije, regruti prolaze kroz mesece napornih kurseva iz oblasti navigacije, rukovanja oružjem i taktika preživljavanja. Samo šačica njih prođe selekciju svake godine.
Za Jegere, zaleđena tundra Grenlanda nije samo poligon za vežbanje, to je potencijalno bojno polje. Pripremaju se za svaku moguću misiju, čak i za one za koje se nadaju da ih nikada neće izvršiti.
"Oni su elitna snaga unutar danske vojske koja može biti raspoređena u specijalne misije u ekstremnim uslovima", objašnjava Kristijan Kristensen, viši istraživač u Centru za vojne studije Univerziteta u Kopenhagenu.
Jegeri treniraju da skaču padobranima u arktičke oluje, deluju u potpunom mraku i preživljavaju nedeljama sa minimalnim obrocima. Uče ih da grade skloništa za hitne slučajeve u snegu i da održavaju oružje operativnim na temperaturama ispod nule.
Tokom prethodnih operacija, infiltrirali su se u neprijateljske položaje neprimećeni i neutralisali vredne ciljeve. Na Grenlandu, njihova misija bi jednog dana mogla da uključi zaustavljanje neovlašćenih stranih upada, ili odbranu od nečeg mnogo većeg.
Sa rastućim interesovanjem Trampa za strateški važnu lokaciju Grenlanda, te misije bi uskoro mogle da uključe odbranu od neprijateljskih upada, vojnih ili drugih.
Arktičke foke
Ako su Jegeri danski odgovor na SAS, onda su popularno nazvani "Ljudi žabe" njene mornaričke foke.
Ovi elitni pomorski komandosi specijalizovani su za podvodne sabotaže, vodeno-kopnene napade i operacije spasavanja talaca.
Osnovana 1957. godine, jedinica je delovala širom sveta, od presretanja somalijskih pirata do tajnih obaveštajnih misija. Na Grenlandu, vojnici treniraju za delovanje u ledenim vodama gde se vreme preživljavanja može meriti minutima.
Izvode prikrivena iskrcavanja ispod leda, uvežbavaju iskrcavanja na zaleđene obale i vežbaju uništavanje neprijateljske infrastrukture na temperaturama koje bi onesposobile većinu trupa.
Kristensen je istakao malo poznatu operaciju u kojoj su vojnici raspoređeni na Arktiku, ne zbog vojne akcije, već radi deeskalacije tenzija tokom ekoloških protesta.
Ratnici leda
Danska patrola sa psećim zapregama "Sirijus" možda je najnekonvencionalnija specijalna jedinica u zemlji.
Naoružani puškama, opremom za preživljavanje i timovima očvrslih pasa za sanke, ove dvočlane patrole prelaze hiljade kilometara preko puste, snegom prekrivene teritorije Grenlanda.
Prvobitno formirana tokom Drugog svetskog rata radi odbrane Grenlanda od nemačkih osvajača, patrola i dalje nadgleda arktički suverenitet Danske. Misija ostaje nepromenjena: da odvrate svaku silu koja se usudi da zakorači na ledenu granicu.
Operativci Sirijusa ne samo da treniraju za preživljavanje na Arktiku, oni to i žive.
Do pet meseci u kontinuitetu, oni sami se kreću kroz prostranu divljinu Grenlanda, oslanjajući se na svoje pse, instinkte i otpornost stečenu tokom celog života.
Kristensen je objasnio zašto korišćenje pasa može biti prednost za patrolere. Rekao je: "To zvuči pomalo neobično, ali ima veoma pragmatičan razlog… kada ste na jednomesečnoj patroli na ledenom pokrivaču".
"Druga alternativa bi bile motorne sanke, ali ako se one pokvare, potrebna vam je garaža da ih popravite, a pseće sanke se mogu popraviti u pokretu", dodao je.
Trampov gambit
Grenland je postao geopolitičko žarište, gde Rusija širi svoje arktičko vojno prisustvo, a Kina ulaže u retke minerale regiona.
A tu je i Donald Tramp.
"Mislim da ćemo ga imati", rekao je novinarima u avionu ranije ove godine.
Danska premijerka Mete Frederiksen danas je potvrdila da će se njen ministar spoljnih poslova, Lars Loke Rasmusen, naredne nedelje sastati sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom kako bi razgovarali o Grenlandu.
Sastanak je dogovoren u trenutku dok Sjedinjene Države nastoje staviti ovaj prostrani arktički otok pod svoju kontrolu, prenosi agencija dpa.
"Nalazimo se na raskrsnici", poručila je Frederiksen tokom stranačke konferencije, a prenosi novinska agencija Ritzau. Lokacija i tačno vreme sastanka još nisu objavljeni.
Prethodno je i sam Rubio potvrdio da planira da se sastane sa danskim predstavnicima, nakon što su Danska i Grenland zatražili razgovore.
Grenland, na kojem živi manje od 57.000 ljudi i čije je četiri petine prekriveno ledom, uglavnom je autonoman, ali formalno deo Kraljevine Danske, koja je članica NATO-a.
(Miror)
