Stvarna razmera epidemije nije poznata, jer mnogi zaraženi nisu evidentirani
Logistički problemi, loša infrastruktura i nestabilnost zbog oružanih grupa otežavaju mere testiranja i izolacije
Broj potvrđenih slučajeva ebole u Demokratskoj Republici Kongo dostigao je 2.011, uključujući 754 smrtnih slučajeva, navodi se u izveštaju vlade i ocenjuje da je reč o najbrže rastućoj epidemiji ikada zabeleženoj. Ukoliko se odgovor na epidemiju dramatično ne poboljša, sadašnja epidemija mogla bi da postane jednako velika kao ona u zapadnoj Africi pre 10 godina, koja je odnela više od 11.000 života, procenili su stručnjaci američkog Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
- Stalno tražimo pomoć, ali i dalje ništa nismo dobili - rekao je Mojze Bulabantu iz oronule ambulante od dasaka na periferiji Bunije, grada na istoku DR Kongo.
Ovaj 38-godišnji medicinski radnik jedini je zaposleni u javnom zdravstvu u svom okrugu sa više od 40.000 stanovnika, gde se širi epidemija ebole. Svakog dana prima pacijente koji imaju visoku telesnu temperaturu i povraćaju. Međutim, još mu nisu poslale zaštitnu opremu, a on ima samo rukavice, piše "Ekonomist".
- Mi zapravo nemamo način da zaštitimo sebe. Ni sebe, a ni bolesne - naglasio je on.
Priče poput njegove česte su širom Iturija, žarišta epidemije ebole. Kada je vlada DR Konga 15. maja zvanično proglasila epidemiju, bolest se već najmanje šest nedelja širila, zbog čega je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) dva dana kasnije proglasila vanrednu situaciju od međunarodnog značaja. Ali zdravstvene vlasti i dalje ne uspevaju da zaustave širenje epidemije. Vlada je 9. jula priznala da se bolest proširila i na još dve provincije.
Stvarni broj zaraženih verovatno je mnogo veći
Jedan od problema je što niko ne zna pravi obim epidemije.
- Prijavljeni broj slučajeva verovatno je manji od stvarnog - rekao je Piter Pio, profesor globalnog zdravlja na Londonskoj školi higijene i tropske medicine, koji je 1976. godine učestvovao u otkriću virusa ebole.
On navodi da je samo oko 30 odsto novih slučajeva povezano sa već poznatim zaraženim osobama. To ukazuje da se ljudi i dalje zaražavaju, šire virus i umiru daleko od očiju zdravstvenih službi. Nedostatak pouzdanih podataka onemogućava i procenu koliko zaraženih na kraju umire.
Pio kaže da se sadašnja epidemija širi brže nego sve prethodne epidemije ebole koje je pratio u DR Kongu, a ova je već 17.
Deo naglog rasta broja prijavljenih slučajeva posledica je stvarnog širenja virusa, ali deo povećanja dolazi i zbog toga što je dostupno više testiranja.
Bez vakcine, presudni su testiranje i izolacija
Pošto protiv soja ebole Bundibuđo, koji izaziva ovu epidemiju, ne postoji vakcina, a ključne mere za zaustavljanje bolesti su:
- testiranje
- pronalaženje kontakata zaraženih
- izolacija obolelih
Međutim, u Ituriju se to sprovodi u veoma ograničenoj meri. Jedan od problema je logistika. Ituri je provincija sa gustim šumama i slabo povezanim selima. Desetine naoružanih grupa deluju na tom području i ugrožavaju bezbednost civila. Oko 900.000 ljudi živi u kampovima za raseljene nakon bekstva od sukoba u provinciji.
Drugi se stalno sele u potrazi za poslom u neformalnim rudnicima zlata, zbog čega ih je teško pratiti, a često nerado pristaju na izolaciju. Humanitarni radnici i vojnici na kontrolnim punktovima govore o ljudima koji u talasima beže iz područja pogođenih virusom.
Van prestonice situacija je mnogo gora
U Buniji, glavnom gradu provincije, vidljiv je odgovor na epidemiju jer grad ima bolnice, puteve i aerodrom. Ali čak je i tamo pomoć nedovoljna, tvrdi Triš Njuport, šefica odeljenja za vanredne situacije organizacije "Lekari bez granica".
Zaštitne opreme nema dovoljno. A što se dalje odlazi od grada, situacija je još gora, jer je državna kontrola na mnogim mestima samo formalna.
Put do rudarskog grada Mongbvalua, jednog od žarišta epidemije, nije asfaltiran i prepun je kontrolnih punktova na kojima su vojska i milicija, ali ga humanitarni radnici i dalje smatraju relativno dostupnim. Druga područja pogođena ebolom mnogo su udaljenija.
Zdravstveni radnici među najugroženijima
Bez odgovarajuće zaštitne opreme, bolnice i ambulante mogu postati mesta širenja zaraze, zbog čega ljudi koji imaju simptome često izbegavaju da potraže pomoć.
Mnoge ambulante bile su primorane da se zatvore radi dezinfekcije. Neke se više nisu ni otvorile, piše "Ekonomist". Zdravstveni radnici su takođe izloženi velikom riziku da se zaraze.
Prema podacima SZO, širom istočnog dela DR Konga desetine zdravstvenih radnika su se razbolele, a 25 ih je umrlo od ebole.
Novca ima, ali ne stiže tamo gde je potreban
Teoretski, novca za borbu protiv epidemije ima dovoljno. Prema SZO i afričkim Centrima za kontrolu bolesti, donatori su obećali više od 1,2 milijarde dolara, gotovo dvostruko više od 518 miliona dolara koliko je, prema njihovoj proceni, potrebno. Međutim, do sada je isplaćeno samo 115 miliona dolara.
Tokom prethodne nedelje zdravstveni radnici u Buniji i okolnim područjima stupili su u štrajk zbog plata i loših uslova rada. Čak i ako ostatak novca brzo stigne, biće teško ubediti stanovništvo da je njihov najveći problem ebola, a ne nedostatak čiste vode ili nelečena malarija koja odnosi živote njihove dece, kaže Njuport.
U mestima poput Bunije, gde ljudi vide posledice virusa i gde oboleli umiru na ulicama, stanovništvo je spremnije da prihvati pomoć.
Virus se već širi van Iturija
Ebola se već proširila van provincije Ituri. Krajem juna trudnica koja je preminula u Ituriju prevezena je u Kisangani, grad sa 1,5 miliona stanovnika i glavni grad susedne provincije Tšopo. Nakon tradicionalne sahrane potvrđeno je da je umrla od ebole.
- Pitanje je dana kada ćemo imati lokalno širenje - rekao je jedan humanitarni radnik, objašnjavajući da su tela preminulih posebno zarazna.
Postoji i strah da bi virus mogao da se proširi na sever, u Južni Sudan, zemlju koja se nalazi na ivici novog građanskog rata i koja ima još slabiji zdravstveni sistem od DR Konga. Nedavno istraživanje objavljeno u časopisu "Lanset infektivne bolesti", pre nego što se bolest proširila na Tšopo, procenilo je da postoji 70 odsto verovatnoće da će slučaj ebole stići u Južni Sudan u naredna tri meseca.
"Najmanje 80 odsto novih slučajeva potiče iz nepoznatih lanaca prenosa", saopštila je u utorak Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
(Economist)
