Optužbe o organizovanom prebacivanju migranata dodatno su pogoršale odnose i izazvale žestoku retoriku između lidera
Benešovi dekreti postali su glavna tačka spora, jer Mađar traži njihovo ukidanje kao uslov za dalju saradnju
Prvi telefonski razgovor između slovačkog premijera Roberta Fica i pobednika mađarskih izbora Petera Mađara potvrdio je ono od čega su diplomate strahovale: odnosi dve susedne zemlje ulaze u izuzetno turbulentnu fazu. Iako je razgovor ocenjen kao konstruktivan, on je odmah izbacio u prvi plan najosetljiviju tačku zajedničke istorije - Benešove dekrete.
Benešovi dekreti: Jabuka razdora i uslov za saradnju
Dok Robert Fico insistira na praktičnim pitanjima poput energetske bezbednosti, budući mađarski premijer ne namerava da spusti loptu. Peter Mađar je otvoreno poručio da će pitanje dekreta biti apsolutni prioritet njegove vlade, nazivajući ih "gorućim problemom".
Sukob je dodatno zaoštrila odluka Ficove vlade da uvede krivične sankcije za osporavanje Benešovih dekreta. Mađar je zbog toga zauzeo tvrd stav: bilo kakva ozbiljna saradnja sa Slovačkom biće uslovljena promenom Ficovog stava prema ovim kaznama. S druge strane, slovački premijer je priznao da između dvojice lidera postoje "principijelno različiti stavovi", ali je ipak uputio poziv Mađaru za zvaničnu posetu Slovačkoj.
Teške optužbe: Da li je Orban "pakovao" migrante Ficu za izbore?
Osim istorije, duhove je uzburkala i tema migracija. Pre samog razgovora, Peter Mađar je izneo teške optužbe na račun Viktora Orbana, tvrdeći da je mađarski premijer, na Ficov zahtev, tokom kampanje 2023. godine namerno pogoršao migrantsku situaciju. Prema njegovim rečima, migranti su organizovano prebacivani ka slovačkoj granici kako bi se pomoglo Ficu.
- Nećemo prevoziti migrante zbog interesa našeg socijalnog prijatelja - odbrusio je Mađar. Iako je Fico ove tvrdnje odbacio kao neistinite, bivši premijer Ludovít Odor potvrdio je da su tajne službe imale određene informacije o organizovanim migracijama, mada čvrsti dokazi nikada nisu isplivali u javnost.
Rat rečima: Od "Felvideka" do kolektivne krivice
Napetost se prelila i na polje simbolike i nacionalnog identiteta. Sukob je izbio oko naziva "Felvidék" (Gornja zemlja), termina koji Mađari koriste za prostor današnje Slovačke. Dok je slovački predsednik Peter Pelegrini ovaj naziv ocenio kao uvredljiv, Mađar je odgovorio da je to istorijski termin, povlačeći paralelu sa tradicionalnim mađarskim nazivom za Bratislavu - Pozsony.
Mađar je u otvorenom pismu Pelegriniju bio oštar: "U 21. veku nema mesta zakonodavstvu zasnovanom na kolektivnoj krivici". On je upozorio da ni Mađarska ni Evropa ne smeju prihvatiti bilo kakve nove konfiskacije imovine zasnovane na ovim postratnim dokumentima.
Šta su zapravo Benešovi dekreti i zašto su opasni?
Benešovi dekreti su skup odluka donetih nakon Drugog svetskog rata kojima je obnovljena čehoslovačka država. Njihov najsporniji segment je uvođenje principa kolektivne krivice za Nemce i Mađare, što je rezultiralo masovnim gubljenjem državljanstva i oduzimanjem imovine.
Iako su za mnoge u Bratislavi ovi dekreti "zatvorena tema", opoziciona Progresivna Slovačka nedavno je predložila rezoluciju kojom bi se sprečila njihova primena u savremenim imovinskim sporovima. Ipak, struka upozorava na oprez. Istoričar Roman Holec naglašava da bi radikalno otvaranje ovog pitanja bilo "kontraproduktivno i veoma opasno", jer bi moglo da sruši čitav pravni sistem i ponovo zapali stare balkansko-srednjoevropske vatre.
