Američki obaveštajni izvori procenjuju da bi Rusija mogla izvesti 'ograničeni' napad na teritoriju NATO-a u periodu od 2026. do 2029. godine.
Moskva bi u napadu mogla koristiti vojnu silu ili hibridne metode poput sajbernapada i sabotaže, ciljajući male delove teritorije baltičkih država ili Poljske.
Rusija bi u narednih nekoliko godina mogla da pokrene „ograničeni“ napad na teritoriju NATO-a, navodi se u novom izveštaju, što dodatno potvrđuje procene koje stižu iz zemalja Alijanse o sposobnosti Moskve da napadne neku od 32 članice pre nego što one ojačaju svoje vojske i pre nego što ih stav aktuelne američke administracije prema Evropi dodatno podeli.
Kremlj bi, kako piše Newsweek, mogao da pokuša da zauzme deo teritorije neke članice NATO-a slanjem trupa preko granice ili izvođenjem hibridnih napada, poput sajbernapada, objavio je u četvrtak Wall Street Journal, pozivajući se na analizu američkih obaveštajnih službi. Prema tim procenama, takve operacije mogle bi da se dogode bilo kada u periodu od jeseni 2026. do 2029. godine.
Dok zvaničnici NATO-a već dugo upozoravaju da bi Rusija i njen lider Vladimir Putin, nakon završetka dugotrajnog rata u Ukrajini, mogla da zauzme deo teritorije neke od baltičkih država, obaveštajne službe se ne slažu uvek oko toga kada bi Moskva bila spremna da sa hibridnih operacija koje već sprovodi pređe na vojne akcije protiv teritorije Alijanse.
Međutim, ukoliko bi se mali ruski pokušaj zauzimanja teritorije dogodio već u narednim mesecima, to bi se desilo pre nego što mnoge članice NATO-a ispune obećanja o povećanju izdvajanja za odbranu i jačanju svojih oružanih snaga.
SAD su ranije verovale da ruski predsednik Vladimir Putin neće napasti NATO dok je Rusija zaglavljena u Ukrajini, suočena sa ljudskim gubicima na istočnom frontu i ekonomskim posledicama rata. To se sada promenilo zbog nedavnih uspeha Ukrajine u napadima na rusku naftnu industriju i komercijalne objekte, rekli su neimenovani američki zvaničnici za Journal.
Ko je potencijana meta
Rusija je više puta negirala da planira napad na teritoriju NATO-a, odbacujući takve tvrdnje kao „besmislice“. Veliki napad na NATO krajnje je malo verovatan, a očekuje se da bi Rusija pre mogla da razmotri manju, izviđačku vojnu operaciju protiv neke od baltičkih država ili Poljske.
Za takav upad Rusiji ne bi bio potreban veliki broj vojnika, tvrde analitičari. Moskvi bi bile dovoljne manje snage koje bi zauzele mali deo teritorije, ali na način koji na kraju ne bi izazvao sve članice NATO-a – uključujući SAD i zapadnoevropske zemlje – da uzvrate snažnim napadom. Njihov neuspeh da to učine, navode analitičari, označio bi kraj kredibiliteta NATO-a i obradovao bi Kremlj.
Članice NATO-a obavezane su članom 5 osnivačkog ugovora Alijanse da brane drugu članicu NATO-a ukoliko bude napadnuta.
Međutim, manje je jasno kako bi 32 članice odgovorile na hibridne ili taktike „sive zone“, uključujući sabotažu kritične infrastrukture ili zauzimanje malog dela strateški nevažnog pograničnog područja od strane ruskih vojnika.
Mnogi u Evropi strahuju da je jedinstvo NATO-a oslabljeno zbog predsednika Donalda Trampa i njegove administracije, što bi moglo ohrabriti Putina da veruje da ova Bela kuća – koja će biti na vlasti tokom perioda navedenog u izveštaju Wall Streeet Jorunal-a - ne bi pritekla u pomoć Istočnoj Evropi u slučaju napada.
SAD kritikuju Evropu i Kanadu zbog malih izdvajanja za odbranu i prevelikog oslanjanja na američke snage, a istovremeno pokazuju prezir prema tim zemljama i popravljaju odnose sa Kremljem.
Faktor SAD
Pentagon trenutno razmatra koliko vojnika raspoređuje u Evropi, dok članice NATO-a na kontinentu pokušavaju da nadomeste praznine koje bi američke snage mogle ostaviti u njihovoj odbrani ukoliko budu povučene – istovremeno uglavnom insistirajući da su SAD i dalje u potpunosti posvećene Evropi.
„Uvek razmatramo i pripremamo se za različite scenarije. NATO prati situaciju i spreman je da odvraća i brani, kada je to potrebno, što i dalje pokazujemo“, rekao je portparol NATO-a, pukovnik Martin O'Donel.
"Međutim, s obzirom na to da NATO još nije u potpunosti obnovio svoje vojne kapacitete, da postoje sumnje u spremnost SAD da se pod Trampom obavežu na odbranu delova Istočne Evrope i da rastu strahovanja zbog zaliha američke municije nakon višemesečnog rata sa Iranom, faktori koji su ranije odvraćali Putina „više ga ne odvraćaju u istoj meri", rekao je Džim Taunsend, bivši zvaničnik Pentagona.
Koje opcije ima Putin?
Dakle, koje su opcije Rusije ukoliko bi pokušala „ograničeni“ napad?
- Zauzimanje dela teriotorije
Neki analitičari smatraju da bi Rusija, ukoliko bi krenula u zauzimanje dela teritorije NATO-a, verovatno okupila vojnike u blizini istočnih granica Estonije, Letonije ili Litvanije. Deo njih bi mogao biti raspoređen kako bi zbunio snage NATO-a koje prate gde bi Rusija mogla da izvrši prodor, prikrivajući stvarne ciljeve i primoravajući NATO da raširi svoju odbranu.
Kada bi ruski vojnici prešli granicu, pratili bi ih sistemi za elektronsko ratovanje koji bi ometali komunikaciju i navigaciju NATO-a.
Nakon zauzimanja dela teritorije, Moskva bi na tom području brzo rasporedila protivvazdušnu odbranu koja bi mogla da obara avione NATO-a koji bi se približili dovoljno da napadnu ruske snage, predviđaju pojedini stručnjaci.
NATO aktivno uvežbava ovaj scenario za slučaj da se dogodi u naredne četiri godine. Saveznički korpus za brzo reagovanje (ARRC), koji bi bio među prvim NATO snagama raspoređenim ukoliko bi ruski tenkovi krenuli prema baltičkim državama, u maju ove godine simulirao je rusku invaziju na te tri zemlje 2030. godine. NATO navodi da je izabrao 2030. godinu jer će tada pretnja od Rusije biti „najizraženija“.
Međutim, Rusija već gradi potpuno novi garnizon za smeštaj do 6.000 vojnika u Petrozavodsku, gradu na severozapadu Rusije u blizini Finske, objavio je u junu finski javni emiter YLE. Ruski mediji su odvojeno izvestili da Rusija u Kareliji, koja se graniči sa Finskom, gradi „više od 50 objekata od temelja“.
Drugi scenario mogao bi da se odvija oko Suvalki koridora, rekao je Ed Arnold, viši savetnik za odbranu organizacije D Group, koja okuplja poslovne lidere i stručnjake.
Suvalki koridor, uski pojas teritorije u blizini poljsko-litvanske granice koji povezuje Belorusiju sa ruskom eksklavom Kalinjingradom, predstavlja stalnu i rastuću brigu u Istočnoj Evropi. Suvalki koridor dug oko 64 kilometra povremeno je opisivan kao slaba tačka NATO-a, ali i kao najutvrđenija granica Alijanse.
Ruski vojnici mogli bi da prodru u koridor iz Kalinjingrada ili Belorusije, a zatim da se šire i proširuju koridor zauzimajući delove poljske i litvanske teritorije, rekao je Arnold za Newsweek.
Međutim, napad ne bi zahtevao veliki broj ruskih vojnika. Ratna simulacija koju je u decembru sprovela nemačka novina Die Welt, a koja je prikazivala ruski upad u Litvaniju u oktobru 2026. godine, pokazala je da je Rusija sa samo 15.000 vojnika mogla da zauzme litvanski grad Marijampole iz pravca Suvalki koridora.
U toj ratnoj simulaciji SAD nisu aktivirale član 5, dok je Nemačka oklevala, što je na kraju dovelo do ruske pobede u zauzimanju teritorije i ostvarivanju cilja potkopavanja NATO-a.
„Putin zna da ne može vojno da pobedi NATO, ali može politički“, rekao je Arnold.
- Hibridni napadi
„Hibridni napadi“ je zbirni izraz za operacije koje ne prelaze granicu otvorenog sukoba, poput sajbernapada, informacionih kampanja, podmetanja požara ili napada na ranjivu infrastrukturu, kao što su podmorski kablovi. NATO tvrdi da Rusija već godinama vodi hibridni rat protiv Alijanse.
„Pozivamo Rusiju da prestane sa tim destabilizujućim aktivnostima“, navela je Alijansa u saopštenju prošlog meseca, nakon onoga što je nazvala „upornim zlonamernim sajberaktivnostima“ Moskve.
Najmanje 13 kablova u Baltičkom moru oštećeno je između jeseni 2023. i početka 2025. godine. Ogromna većina svetskih podataka prenosi se podmorskim kablovima, koji praktično predstavljaju osnovu velikog dela svakodnevnog života. Napadi na te kablove mogu imati ogromne vojne i civilne posledice i pružiti protivniku veliku prednost za sprovođenje drugih operacija.
Nemačke vlasti saopštile su u sredu da su na aerodromu u Lajpcigu pronašle dron sa eksplozivom, na važnom vojnom i logističkom čvorištu na istoku zemlje. Nemačka policija je angažovana kako bi uklonila napravu, za koju je saopšteno da je pronađena u blizini aviona ukrajinske kompanije Antonov Airlines. Veliki deo pomoći za Ukrajinu prolazi kroz Lajpcig, kao i brojne operacije NATO-a.
Krajem 2024. godine pojavile su se informacije da zapadni obaveštajni zvaničnici sumnjaju da Rusija planira postavljanje zapaljivih naprava u teretne avione, uključujući letelice koje su trebalo da lete ka SAD.
Moskva je povezana sa nizom napada podmetanjem požara na objekte povezane sa tadašnjim britanskim premijerom Kirom Starmerom, a dve osobe za koje se veruje da su bile u kontaktu sa ruskim obaveštajnim službama osuđene su u Velikoj Britaniji u junu.
„Brzina, obim i intenzitet hibridnih pretnji povećali su se poslednjih godina. Spremnost da se hibridni napadi spreče, suprotstavi im se i odgovori na njih, bilo da ih izvode državni ili nedržavni akteri, jedan je od glavnih prioriteta NATO-a“, rekao je generalni sekretar NATO-a Mark Rute u januaru.
(Newsweek)
