Donjecka oblast pod ukrajinskom kontrolom postaje simbol otpora, iako je pod stalnom pretnjom ruske ofanzive
Uprkos intenzivnim granatiranjima, stanovnici Kramatorska i Slavjanska ostaju u svojim domovima zbog nedostatka mogućnosti za bekstvo
Tvrdnje da deo Donjecke oblasti koji je i dalje pod kontrolom Ukrajine neće biti predat Rusiji dolaze uz oprezni optimizam da će teritorija na koju Kremlj "brusi zube" postati tvrd orah na kojem će se ruske ambicije na kraju slomiti.
- Rusija sanja o ulasku u Slavjansk i Kramatorsk, ali za četiri godine rata u Ukrajini to nije uspela da uradi. Imam utisak da zbog toga odugovlače mirovne pregovore, misle da će dobiti vreme, izvršiti dodatni pritisak i na kraju uspeti. Međutim, sudaraju se sa realnošću - kaže novinar iz Kramatorska (Donjeck) Dmitro Hluško, čiji je grad poslednjih nedelja bio meta intenzivnih ruskih granatiranja.
"Ruska taktika se nije menjala - to je teror"
Prema njegovim rečima, broj napada varira, ali je tokom poslednja dva meseca primetno povećan. Razlog vidi u gubitku Siverska od strane ukrajinskih snaga, čime se linija fronta dodatno približila Slavjansku i Kramatorsku. Ruske snage, kako navodi, sve češće pribegavaju teroru nad civilnim stanovništvom.
- Neki misle da je to pokušaj zastrašivanja kako bi ljudi sami otišli. Ja to ne vidim tako. Pratim situaciju četiri godine i ruska taktika se nije menjala - to je teror. Rusima je potpuno nevažno šta pogađaju njihova artiljerija ili raketni sistemi, niti ih zanima da li na tim mestima žive ljudi - ističe Hluško. Dodaje i da od jeseni primećuju znatno češću upotrebu dronova.
"U hladnim danima je svuda promaja i ledeni vetar prolazi kroz celu zgradu"
Bombardovanja sve češće pogađaju i područja u blizini stambenih zgrada. Posledice su dramatične - razbijeni prozori, uništeni okviri i vrata, stanovi bez osnovne zaštite od zime.
Hluško navodi da i sam živi u sličnim uslovima.
- Imao sam sreće jer sam bez prozora ostao dok je još bilo toplo, pa smo do zime uspeli da ih popravimo. Poslednji napadi su, međutim, uništili i vrata, tako da je u hladnim danima svuda promaja i leden vetar prolazi kroz celu zgradu. Život u takvim uslovima je izuzetno težak.
Uprkos tome, mnogi stanovnici ostaju u svojim domovima jer strahuju od pljački i nemaju gde da odu. Građevinskog materijala u gradu nema dovoljno, pa popravke često traju nekoliko dana. Dok se prozori ne zatvore daskama, grejanje ne može da funkcioniše.
Stanovnici pokušavaju da žive koliko-toliko normalno, ali stres je ogroman. Svaka eksplozija izaziva paniku i strah da je neko povređen.
- Svi odmah zovu jedni druge, proveravaju da li su komšije dobro. Ljudi su iscrpljeni - kaže Hluško.
Ova zima najteža do sada
Iako je ova zima, kako navodi, bila najteža do sada, Kramatorsk je ipak uspeo da je izdrži. Struja i grejanje povremeno nestaju, ali voda uglavnom stiže. Građani koriste powerbank uređaje, a u gradu postoje punktovi gde se mogu zagrejati i napuniti telefone. Povećan je i broj generatora, pa mnoge prodavnice nastavljaju rad i tokom nestanaka struje.
Poseban problem poslednjih nedelja predstavljaju FPV dronovi, mali i izuzetno precizni, koji mogu da gađaju parkirana vozila. Pojavili su se i u Kramatorsku i u Slavjansku. Veći dronovi tipa "Molnija" prisutni su već duže vreme, ali ukrajinske snage, prema Hluškovim rečima, pronalaze načine da ih obaraju ili ometaju.
Iako analitičari upozoravaju da bi Kramatorsk i Slavjansk mogli postati ciljevi nove velike ruske ofanzive, Hluško smatra da se takve najave ponavljaju već godinama.
- Svi znaju da su ti gradovi ruski cilj. Ali Rusi već mesecima i godinama pokušavaju da zauzmu mala mesta i za to plaćaju ogromnu cenu. Ne treba ih precenjivati, ali ni potcenjivati ukrajinsku vojsku koja ih i dalje zaustavlja.
"Slomiće zube na Donjecku"
U gradu vlada zabrinutost i potištenost, ali ne i masovna panika. Ljudi, kaže, ne odlaze u većem broju nego ranije. Mnogi se plaše nepoznatog i radije ostaju u svojim domovima, čak i pod granatiranjem, nego da krenu bez novca i sigurnosti u neizvesnost.
Jedan od ključnih ruskih zahteva u pregovorima jeste da se Ukrajina odrekne dela Donjecke oblasti koji još kontroliše. Hluško takvu mogućnost kategorički odbacuje.
- Rusi mogu želeti mnogo, ali niko im neće dati Donjecku oblast. Slomiće zube na tome. Njihova vojna mašina je u zastoju, nemaju snage za veliki prodor. Odugovlače pregovore jer se nadaju da će dobiti vreme, ali ni vremena ni resursa nemaju - kaže on.
"Ukradene su nam 4 godine života"
Na pitanje kako doživljava činjenicu da rat ulazi u petu godinu, Hluško odgovara bez ulepšavanja:
- Nama su ukradene četiri godine života. Stalni strah, gubici, razaranja. 2025. je bila noćna mora, najteža godina. Gubio sam prijatelje. Živimo neispavani, iscrpljeni i pod stalnim stresom.
Ipak, veruje da će doći trenutak preokreta.
- Kažu da je najtamnija noć pred zoru. Mislim da smo sada u toj noći, ali verujem da će zora doći. Možda već ove godine možemo videti usporavanje rata, pa čak i primirje do jeseni. Pravi mir zahtevaće i promene u samoj Rusiji.
