UKRAJINA NA PRAGU NEZAMISLIVE ODLUKE?! "Zelenski je sve spremniji": Iza kulisa se krčka VELIKI PREOKRET o pregovorima o miru u Ukrajini

Najnovija runda pregovora o okončanju rata u Ukrajini završena je u sredu bez ikakvih znakova stvarnog napretka. Ali, dok iza zatvorenih vrata pregovarači pokušavaju da pronađu kompromis oko jedne od najvećih prepreka mirovnom sporazumu - kontrole nad teritorijom u istočnoj Ukrajini – pojavili su se navodi da je predsednik Volodimir Zelenski možda voljan da ustupi Donjeck za mirovni sporazum, kao i da se unazad razmatra ideja formiranja demilitarizovane zone.

Rusija u regionu Donbas potpuno kontroliše Lugansku oblast, ali u Donjecku postoji pojas zemlje dug 80, a širok 65 kilometara, koji još nije vojno osvojila.

Moskva kao uslov za sporazum traži taj komad zemlje koji obuhvata desetine sela i gradova – uključujući one iz pojasa tvrđava – a nalazi se između linije fronta i administrativne granice oblasti. Kijev je do sada odbijao da se jednostrano povuče, smatrajući da bi to ohrabrilo buduće ruske napade, u Ukrajini ili drugde, i zahteva snažne bezbednosne garancije u svakom budućem sporazumu.

Amerika, koja posreduje pregovorima, vrši pritisak na Kijev da postigne sporazum sa Rusijom. Predsednik SAD Donald Tramp rekao je prošle nedelje da će Zelenski propustiti priliku za mir ako “ne počne da deluje”, navodeći da Moskva želi da postigne sporazum.

- Nepravedno je to što Tramp javno poziva Ukrajinu, a ne Rusiju, na ustupke. – rekao je Zelenski u utorak.

Nakon kraha pregovora u Ženevi, on je rekao “Aksiosu” da bi ukrajinska javnost odbacila svaki mirovni sporazum koji zahteva da se Kijev jednostrano povuče iz Donbasa.

- Ljudi to nikada neće oprostiti ni meni ni Americi - rekao je on.

Zelenski ipak spreman da preda Donjeck?

Ali, pojavili su se navodi da je Zelenski možda ipak voljan da preda Donjeck, uprkos dugom protivljenju, kako bi dobio posleratne bezbednosne garancije od Amerike, kako piše “Atlantik” pozivajući se na izvore iz kabineta ukrajinskog predsednika. Ukoliko se potvrdi, ovo bi bila najznačajnija promena u pregovaračkoj poziciji Kijeva još od početka mirovnih razgovora kojima “kumuje” Amerika.

“Naši američki prijatelji pripremaju bezbednosne garancije. Ali su rekli – prvo ova razmena teritorija, ili tako nešto, a onda garancije. Ja mislim - prvo bezbednosne garancije. Drugo, nećemo se odreći naših teritorija jer smo spremni na kompromis”, naveo je on na “X” ranije ove nedelje.

Prošle nedelje je “Fajnenšel tajms” izvestio da je Ukrajina počela da planira održavanje predsedničkih izbora zajedno sa referendumom o mirovnom sporazumu, nakon Trampovog pritiska na rukovodstvo u Kijevu. Oba glasanja trebalo bi da se održe do 15. maja, izvestio je FT pozivajući se na upućene izvore. Zelenski je, međutim, rekao u sredu da je “prvi put čuo” za to od “Fajnenšel tajmsa”.

- Sada to čujem po drugi put od vas – rekao je on novinarima kad su ga upitali oko tog izveštaja.

"Traže način da to sprovedu a da to bude prihvatljivo ljudima"

Nedavno je i “Ekonomist” izvestio da je unutar ukrajinskog pregovaračkog tima došlo do raskola, gde jedna grupa navodno podržava Kirila Budanova, šefa predsedničkog kabineta, i i zalaže se za brz dogovor sa Rusijom uz posredovanje SAD, dok druga grupa, povezana sa Andrijem Jermakom, bivšim moćnim, ali i kontroverznim šefom predsedničkog kabineta, pokazuje manje entuzijazma po tom pitanju.

Zelenski, navodno, balansira između te dve grupe.

“Atlantik” navodi da je Zelenski, pod pritiskom Trampa, sve spremniji da se odrekne Donjecka, uprkos strahovima da bi to omogućilo ruskim snagama da bez otpora preuzmu kontrolu nad tom teritorijom.

- Zaista su kreativni, traže način kako da to sprovedu tako da bude prihvatljivo ljudima - rekao je jedan izvor “Atlantika”.

A Zelenski je nagovestio spremnost da razmotri alternativne aranžmane, uključujući povlačenje ukrajinskih trupa iz delova istoka i uspostavljanje demilitarizovane zone.

Formiranje DMZ u Donbasu

Kako piše “Njujork tajms” pozivajući se na upućene izvore, zvaničnici su poslednjih nedelja na pregovorima razmatrali ideju formiranja demilitarizovane zone (DMZ) kojom ne bi upravljala nijedna vojska. Time se, kako navodi list, oživljava predlog koji je bio uključen u ranije mirovne planove, uključujući Trampov plan od 28 tačaka od prošlog novembra.

Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle jeseni bio neodređen kad su ga upitali o formiranju DMZ u Donbasu. Prema planu od 28 tačaka, Rusija bi bila nadležna za to područje, ali bez raspoređivanja vojske. Putin je rekao da detalji moraju da se razmotre. Ali, njegov savetnik Jurij Ušakov je rekao da bi mogli da prihvati formiranje takve zone ukoliko bi njihova policija ili pripadnici Nacionalne garde mogli da patroliraju tim područjem.

Vilijam Tejlor, saradnik Atlantskog saveta i bivši američki ambasador u Ukrajini, rekao je “Njujork tajmsu” da bi demilitarizovana zona mogla da postane deo održivog rešenja. Ali, interesi Ukrajine morali bi da budu zaštićeni, što bi zahtevalo dodatni pritisak američke administracije na Moskvu.

- Važno je da to bude stvarno rešenje, a ne nametnuto, inače neće biti stabilno, neće potrajati - rekao je on.

Šta je sporno kod DMZ

• Kako bi ideja bila prihvatljivija za obe strane, pregovarači su razmatrali i formiranje zone slobodne trgovine u eventualnoj demilitarizovanoj oblasti, iako su investicione mogućnosti ograničene na teritoriji koja bi bila smeštena između dve vojske - čak i uz primirje. Većina industrije je razorena, a rizik od ponovnog izbijanja sukoba nadvijao bi se godinama. Sam Zelenski je izrazio sumnju u takvo rešenje
• Drugi, značajniji spor, je povlačenje trupa sa linije fronta. Zelenski je u decembru sugerisao da se Ukrajina neće povući ukoliko se Rusija ne povuče na istu udaljenost. Na pregovorima u Abu Dabiju ovog meseca navodno je Kijev razmatrao opcije delimičnog ruskog povlačenja, koje ne bi nužno bilo simetrično
• Pitanje upravljanja DMZ takođe je kamen spoticanja. Ukrajina insistira na raspoređivanju međunarodnih mirovnih snaga u regionu. Pregovarači su razmatrali formiranje civilne administracije i sa ruskim i ukrajinskim predstavnicima koja bi upravljala područjem nakon rata, prema izvorima

Ali, do bilo kakvog dogovora ima još dosta da se pređe.