Kompleksi sagrađeni u ranijim decenijama posebno su osetljivi na gubitak grejanja zbog zavisnosti od centralizovanih sistema
Mnoge porodice su prisiljene da traže utočište u šatorima s grejanjem, koje organizuju ukrajinske vlasti radi pomoći pogođenima
Umesto u toplim domovima, ukrajinske majke sa svojom decom provode noći u šatorima u Kijevu, i tako već nedeljama. Zbog ruskih raketnih i napada dronovima, 80 odsto stanovništva u drugom po veličini gradu u Ukrajini - Harkovu od utorka je bez struje, dok građani prestonice još od Nove godine nemaju ni struju ni grejanje.
Rusija je intenzivirala napade na energetski sektor tokom najhladnijeg godišnjeg doba, kada dnevne temperature jedva uspevaju da "dobace" do 5 stepeni Celzijusa ispod nule, dok noćne padaju na minus 10, a u nekim delovima Ukrajine ume da bude i do minus 20.
Upravo zbog neljudskih uslova - bez struje i grejanja na debelom minusu - 600.000 ljudi je napustilo Kijev od početka januara, potvrdio je ranije gradonačelnik Vitalij Kličko za "Tajms".
Među najteže pogođenim delovima Kijeva su stambene četvrti na levoj obali Dnjepra, što je potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Izgrađene na centralizovan način tokom 1980-ih i 1990-ih godina, stambene zgrade ovde zavise od velikih kombinovanih toplana i kogeneracionih postrojenja - što je centralno grejanje činilo jeftinim i jednostavnim za postavljanje. Troješčina - četvrt sa oko 300.000 stanovnika - jedna je od njih.
Centralno grejanje je nestalo nakon uništenja CHP-6, jedne od najvećih kombinovanih toplana u glavnom gradu, u ruskom raketnom napadu. Komunalne službe kažu da možda neće biti obnovljeno tokom ove zime. Ukupno je u ponedeljak, prema podacima gradskih i centralnih vlasti, više od 1.600 višespratnica u samom Kijevu je bez struje. Reč je o zgradama u kojima može da živi i do 800.000 ljudi.
U nekima od njih temperatura pada do minus 12 stepeni Celzijusa, što život čini nemogućim. Većina zgrada su montažne stambene zgrade od betonskih panela koje se veoma brzo hlade. Da bi pomogla ljudima, Državna služba za vanredne situacije Ukrajine izgradila je veliki kamp u kojem su smešteni šatori gde se ljudi mogu da se ugreju, piše "Kijev post". Njihova novinarska ekipa je posetila jedan od njih.
Neki se druže, a neki čak i rade u šatorima
U kijevskom naselju Troješčina, koje je u jednom periodu istovremeno bilo bez grejanja, struje i vode, nalazi se većina ovih šatora.
Kamp se sastoji od šest velikih šatora koji imaju sopstveni sistem snabdevanja električnom energijom i grejanjem. Unutra je temperatura oko 20 stepeni. Policajci i studenti Nacionalne akademije unutrašnjih poslova zaduženi su za bezbednost.
Međutim, ljudi ne dolaze u šatore samo da se ugreju. Oni se baš tu sastaju sa komšijama, razgovaraju, pune mobilne telefone i druge uređaje, a nekima je taj šator postala kancelarija iz koje rade, piše ukrajinski medij.
Dečji kutak i poljska kuhinja
Posetioci mogu da popiju čaj i pojedu nešto. Postoji i dečji kutak, gde se najmlađi okupljaju i igraju društvene igre uz slatkiše. Za one koji žele topli obrok, tu je i poljska kuhinja.
Noćenje u šatorima je dozvoljeno samo ženama sa decom. Za ostale, kamp funkcioniše kao mesto u koje dođu da bi se ugrejali. Stotine ljudi ga posećuju svakog dana.
Glavno pitanje je sada, piše "Kijev post", koliko brzo će biti moguće obnoviti grejanje. Napadi na kombinovane toplane u gradovima ne utiču na odbrambenu industriju niti na situaciju na frontu, i zato namere Rusije ne izazivaju sumnju kod većine Kijevljana. Njihov glavni zadatak je da izdrže dok ne dođu topliji dani.
Rute: Najteža zima u poslednjoj deceniji
Mark Rute, generalni sekretar NATO-a, upozorio je da Ukrajina suočava sa "najtežom zimom" u poslednjih više od decenije. On je juče pozvao zakonodavce u Evropskom parlamentu da pokažu fleksibilnost u korišćenju fondova EU i pozdravio potez Francuske da zapleni sumnjivi tanker iz "flote iz senke", što je udarac ruskom modelu finansiranja rata.
Rute je takođe istakao kontinuiranu podršku NATO-a Ukrajini, uključujući skupu američku vojnu opremu, i napomenuo da Ukrajina želi da se pridruži NATO-u, ali da su neke članice protiv, pa je "politički, za sada, to praktično nemoguće", piše britanski list "Gardijan".
Rute je rekao da cilj tekućih mirovnih pregovora pod vođstvom SAD treba da bude mirovni sporazum ili dugoročni prekid vatre "što je pre moguće", naglašavajući da je bezbednost Ukrajine "i naša bezbednost".
(Kyiv post, Guardian)
