Kijev - glavni grad Ukrajine, koji je dom za više od tri miliona ljudi, nije bio spreman za zimu. Sada, nakon žestokih ruskih napada, Kijev je gurnut u humanitarnu krizu: stanovnici su bez grejanja, tople vode i struje tokom najhladnije zime u poslednjih nekoliko godina. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je nazvao situaciju u Kijevu "posebno teškom", oštro kritikovao lokalne vlasti i uporedio spremnost glavnog grada sa Harkovom, koji je takođe bio bombardovan.

"Više od 4.000 stambenih zgrada u Kijevu nema grejanje

Više od milion domaćinstava u Kijevu je bez struje nakon najnovijih ruskih vazdušnih napada, izjavio je večeras ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Zelenski je naveo u večernjem video obraćanju da zbog ruskih napada više od 4.000 stambenih zgrada u Kijevu nema grejanje.

Zelenski je istakao da je nezadovoljan odgovorom ukrajinske protivvazdušne odbrane (PVO) na najnovije napade ruskih dronova, preneo je Ukrinform.

Rekao je da bi trebalo da se promeni način organizovanja ukrajinske PVO.

Zelenski i Kličko razmenjuju optužbe

- Kijev je, nažalost, uradio mnogo manje za pripremu. Čak i ovih poslednjih nekoliko dana nisam video dovoljno napora, sve ovo hitno mora biti ispravljeno - rekao je Zelenski.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je uzvratio, odbacujući optužbe kao "neosnovane" i politizovane. Rekao je da vlada nije koordinisala nikakav zajednički odgovor na krizu.

Stručnjaci, koji su razgovarali sa "Kijev Independentom", rekli su da, iako je glavni grad generalno loše vođen, odgovornost za tekuću krizu leži i na centralnim i na lokalnim vlastima.

- Grad nije bio spreman. Mnogo toga je moglo da se uradi. Ali izgleda kao da su svi gledali jedni u druge, spremni da okrive drugu stranu za stanje kroz koje obični ljudi trenutno prolaze - istakla je Viktorija Voicicka, članica nadzornog odbora tink-tenka Gradimo Ukrajinu.

Zelenski i Kličko su u otvorenom političkom sukobu još od 2019. godine.

Posmatrači vide ovo kao borbu za moć nad Kijevom i njegovim finansijama, a istovremeno ukazuju na Kličkove predsedničke ambicije.

Zelenski je rekao da je rukovodstvo Kijeva "izgubilo dragoceno vreme" i zadužio vladu da preuzme odgovornost za rešavanje posledica energetske krize.

Kijevu preti humanitarna katastrofa

Od kada je Rusija započela udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine , odbrana energetske mreže zemlje je u centru pažnje.

- Obzirom na činjenicu da smo zemlja u ratu, verujem da je pre svega bila odgovornost centralne vlade da preuzme punu odgovornost za pripremu zemlje za najgore što dolazi. Već nekoliko puta smo imali vanredno stanje u energetskom sektoru, tako da je davno trebalo da promenimo status kvo u načinu upravljanja ovom situacijom - naglasila je Voicicka.

Prema rečima Oleksija Kulebe, zamenika premijera i ministra za razvoj, kijevske vlasti:

• Nisu pravilno rasporedile rezervni sistem napajanja
• Kritičnoj infrastrukturi su nedostajali rezervni izvori energije
• Nije bilo javne komunikacije sa stanovnicima o tome šta da rade u slučaju nestanka struje

U noći između 19. i 20. januara, voda, struja i grejanje su ponovo nestali u stambenim zgradama Kijeva nakon ruskih napada na gradsku energetsku infrastrukturu.

- Napolju je minus 15 stepeni, a milioni ljudi u Kijevu sada se suočavaju sa humanitarnom katastrofom - objavili su novinari iz Kijeva.

Zatvoreno sklonište kao okidač

Uprkos svojoj popularnosti u inostranstvu, Kličko se često suočava sa kritikama kod kuće zbog načina na koji upravlja gradom, a njegov ugled dodatno je narušen zbog optužbi za nelegalnu gradnju i korupciju u koje su umešani njegovi saveznici.

Sa druge strane, Zelenski od početka predsedničkog mandata traži lojalistu da vodi Kijevsku gradsku državnu administraciju.

Zelenski je navodno razmatrao smenu Klička sa mesta šefa gradske državne administracije Kijeva nakon što je u ruskom napadu 2023. godine ubijeno troje ljudi u blizini skloništa u Kijevu.

Kako se kasnije ispostavilo, sklonište je bilo zaključano.